Pisac i vlast

Biblioteka predsednika vlade Rusije Vladimira Putina popunjena je priličnom gomilom knjiga nakon susreta s ruskim piscima i izdavačima. Međutim, razgovor za okruglim stolom nije se vodio o novim delima, već o nasušnim problemima: poštovanju autorskih prava, naročito nakon pojave elektronskih knjiga na internetu, porastu tiraža, o povećanju interesovanja za čitanje kod dece, očuvanju biblioteka.

Nije zaboravljeno ni omiljeno pitanje među ruskim književnicima: odnos između pisca i vlasti. Istina, danas su po mišljenju okupljenih autora, diktat i cenzura stvar prošlosti, a zamenio ih je dijalog u kojem nije zabranjena kritika strana. Pritom ona ne treba da predstavlja cilj sama po sebi, istakao je Vladimir Putin:

Što se tiče da li treba oštrije grditi vlast ili, nasuprot tome, blaže, grdnja vlasti nije cilj po sebi. To treba da se radi talentovano. Svaka kritika može biti talentovana, a glavno je da ovaj proces bude bez – ne želim nikoga da uvredim – divljenja samom sebi, da bude po suštini, zainteresovan, onda će verovatno uslediti i reakcija.

Na današnjem okruglom stolu dijalog između pisaca i vlasti nije se ticao samo filosofskih razmišljanja o ulozi umetnika u savremenom društvu, o kvalitetu književnosti i zainteresovanosti čitalaca za nju. Ispostavilo se da sadašnjoj generaciji ljudi od pera nisu tuđe ni ekonomske teme. Pritom nije bilo reči samo o povećanju tiraža i ceni papira. Pisac Zahar Prilepin je postavio Vladimiru Putinu pitanje, koje nema nikakve veze s književnošću: „Gde je nestalo 4 milijarde dolara sredstava iz budžeta, izdvojenih za Transneft prilikom izgradnje cevovoda Istočni Sibir – Tihi okean?“ (Informacije o ovome su naširoko razmatrane na internetu). Odgovor je dobio odmah: „Da je tamo postojalo bilo šta za šta sledi krivična kazna uveravam vas da bi tamo odavno ljudi sedeli iza rešetaka.“

Zahar Prilepin je premijeru postavio još jedno nezgodno pitanje. Ono se ticalo veze između Putina i vlasnika kompanije Gunvor Genadija Timčenka. U medijima su se više puta pojavljivale tvrdnje da svoj uspeh jedan od najvećih trgovaca naftom duguje poznanstvu s premijerom. Vladimir Putin je potvrdio da odavno poznaje Timčenka, još iz vremena kad je radio u Peterburgu. Međutim, „sve što je povezano s njegovim poslovnim intersima jeste njegova lična stvar. Nikad nisam u to gurao nos i nemam nameru,“ – rekao je premijer. Po njegovom mišljenju to što preduzimač ima rusko i finsko državljanstvo potrebno je zbog toga što on često mora da putuje u Evropu i s tim što ne postoji bezvizni režim između RF i EU.

Ipak, glavna tema na današnjem susretu je čitanje i povratak Rusiji statusa zemlje u kojoj se najviše čita. „U principu, pred nama je zadatak da navikavamo ljude, a pre svega decu, na čitanje, kaže ruska spisateljica Tatjana Ustinova. I samo mi to možemo da učinimo, jer imamo čitalačku publiku od više miliona“:

Autori, koji su prisustvovali susretu zaista imaju milionski auditorijum. U skladu s tim i poluge uticaja. Andergraund književnost je izvanredna stvar, arthaus je odličan. Knjige, koje izlaze s tiražom od 300 primeraka jesu dobre, ali s tačke gledišta matematičke statistike, a ja sam inženjer, to je vrlo mala veličina. I nju treba razmatrati. I nju treba osluškivati. Ali ako se govori u razmerama države, milionsku publiku imaju upravo oni autori koji su danas bili prisutni .

U vezi s ovim pitanjem, s potrebom da se što više pažnje posveti čitanju mišljenja pisca i vlasti su se podudarila.

Dugo vremena smo bili zemlja koja najviše čita na svetu. Treba otvoreno reći: postoji opasnost da izgubimo ovaj status. Po podacima sociologa kod nas raste broj ljudi koji uopšte ne čitaju knjige – ni na papiru, ni elektronske. To je zabrinjavajuća činjenica. Zato povećanje interesovanja za čitanje bez preuveličavanja postaje opštenacionalni zadatak. I ovde je potrebna konsolidacija napora društvenih i državnih institucija.

Bez obzira na tako različite teme koje su bile pokrenute za vreme susreta Vladimira Putina s piscima on je završen na isti način: odnos između pisca i vlasti, slobode od cenzure. „Neka svi mi imamo maksimalnu slobodu, ali hajde da nikad pritom ne zaboravimo na savest,“ – rekao je Vladimir Putin.