Karl Marks: Gorki hleb autora „Kapitala“

„Nijedan čovek nije više uticao na svet nego Karl Marks u HH veku,“ teško je osporavati ovu tvrdnju. Tvorac naučnog socijalizma i jedan od najvećih ekonomista u istoriji bio je vrlo nepraktičan u privatnom životu.

Upisavši se nakon završetka gimnazije na pravni fakultet Bonskog univerziteta budući autor „Kapitala“ je vodio prilično razuzdan studentski život. U Bonu je mladi Marks stupio u udruženje Trirana, svojevrsni klub svagdašnjih posetilaca krčmi (Landsmannschaft der Treveraner) i čak je neko vreme bio jedan od njegovih predsednika.

Činilo se da su mladog studenta mnogo više zanimali piće i veseli život nego učenje prava. Marksov otac je sina morao da prebaci na ozbiljniji Berlinski univerzitet. Marks je odrastao i oprostio se od razuzdanih navika.

Karl Marks je odbranio doktorat i oženio se Ženi fon Vesfalen, preselio se u Pariz gde je 1844. godine započelo njegovo blisko prijateljstvo s Fridrihom Engelsom, s kojim je 1848. godine zajednički objavio „Manifest Komunističke partije“.

Karl Marks, koji je bio proteran iz Nemačke sa svojom porodicom je prvo otišao u Pariz, ali je uskoro proteran i odatle. Na kraju se Marks sa svojom rodbinom preselio u London gde je živeo do smrti i napisao svoja glavna ekonomska dela, uključujući i „Kapital“.

Prve godine emigrantskog života u Londonu i bile su obeležene dubokim i hroničnim siromaštvom. Marksova porodica je živela isključivo zahvaljujući stalnoj Engelsovoj finansijskoj podršci i od slučajnih prihoda pisanja novinskih članaka.

1856. godine Marks je pisao Engelsu: „Žena mi je bolesna, moja mala Ženi je bolesna… Ne mogu da pozovem lekara, jer nemam novca za lečenje. Osam dana sam hranio porodicu hlebom i krompirom – a danas je pod znakom pitanja da li ću i to moći da nabavim. Razume se, u sadašnjim klimatskim uslovima ova dijeta ne bi bila korisna.“

Troje dece u porodici Karla i Ženi Marks je umrlo i uspeli su da odgaje samo tri kćerke. Marks je stalno dugovao pekaru, mesaru i bakalinu. Jednom je u Marksov stan došao strašni pekar koji je hteo da dobije svoj novac. Vrata mu je otvorio 4-godišnji Marksov sin Edgar, kojeg su kod kuće zvali Muš. Kad je ugledao korpu s pogačicama kod pekara mališan je zgrabio nekoliko komada i s povikom: „Otac nije kod kuće!“ otrčao je uz stepenice. Pekaru je preostalo samo da slegne ramenima i da ode – tako se u Marksovoj porodici koja nije imala ni penija, našao hleb. Avaj, zbog loše ishrane mali Muš je teško bolovao i umro je sa 8 godina.

Paradoksalno, ali veliki ekonomista Marks ne samo da nije imao potrebna sredstva za život, već nije umeo da rasporedi novac kad bi se on pojavi.

Obično bi odmah posle doručka Marks popušio cigaru i na ceo dan odlazio u čitaonicu Britanskog muzeja. Kući se vraćao tek predveče. Za ručkom se okupljala cela porodica.

Iako je Marks patio od bolesti jetre nije poštovao propisanu strogu dijetu, voleo je ljutu hranu, turšiju, dimljenu ribu, šunku, marinirano povrće i začine.

1865. godine Karl Marks je u leksikonu svoje kćerke Ženi na pitanje „Vaše omiljeno jelo“ napisao – riba. Marksu nije bilo strano ni da popije crno vino ili rajnvajn – u svakom slučaju, nije bio puritanski trezvenjak.

U toku poslednje dve decenije Marksova materijalna situacija se znatno poboljšala – pre svega zahvaljujući pomoći Fridriha Engelsa. Marijana Komin, koja se upoznala s Marksom u Londonu početkom 1880-ih godina sećala se kako je nedeljom u Marksovoj porodici bio zvanični dan za prijem, kad je svako mogao da dođe u kuću. Marks je obično silazio kod gostiju za vreme obeda, koji je bio serviran u trpezariji, koja se nalazila na donjem spratu. Pritom se činilo da je trpeza trajala celu nedelju. Marks je sudeći po svedočanstvima savremenika, imao izvanredan apetit i sa zadovoljstvom se naslađivao hranom. Kuvala je i to je izvanredno kuvala verna domaćica Jelena Demut (posle Marksove smrti ona je počela da vodi Engelsovo domaćinstvo).

Međutim, i pored poboljšanja materijalne situacije Marksovo zdravlje se i dalje pogoršavalo.

Radeći dugo godina na svom glavnom delu „Kapital“ Marks se prekomerno zamara. Previše rada i nepravilan odnos prema hrani – sve je to uticalo na njegovo zdravlje.

On je počeo pažljivije da se odnosi prema svojoj ishrani i načinu života. Međutim, smrt žene i kćerke je zadala snažan udarac Marksu – on je legao u postelju, morao je da uzima mleko koje je mrzeo, pošto mu je čvrsta hrana pričinjavala bol. 14. marta 1883. godine Marks se osećao bolje, sa zadovoljstvom je popio malo vina, mleka i pojeo je čorbu. Međutim, ispostavilo se da je poboljšanje varljivo. Karl Marks je preminuo nekoliko sati kasnije.