Evrozona ima mestimično nestabilne oslonce

Evropska komisija se napokon „probudila iz zimskog sna i ispoljila je inicijativu“. Kompliment pripada predstavniku za ekonomiju frakcije nemačke SDPG u Evropskom parlamentu Udu Bulmanu (Udo Bullmann). Upućen je šefu pomenutog nadleštva Žozeu Manuelu Barozuu, koji je podneo na odobrenje parlamentarni paket nacrta zakona za stabilizaciju evra i uvođenje poreza na finansijske operacije. Temu razmatra analitičar Sergej Guk, pozvani stručnjak je član Nacionalnog bankarskog saveta poslanik Državne dume Pavel MEDVEDEV.

Već je odavno sazreo zahtev da se pooštri praksa primene kaznenih mera protiv zemalja koje prekrše Pakt o stabilnosti. Prekoračenje dozvoljenog nivoa od tri procenta budžetskog deficita od sada će povlačiti za sobom sankcije u poluautomatskom režimu. Prvo će hronični „trošadžija“ morati da uplati zalog od 0,2 procenta BDP. Ako se ne popravi, navedena suma se pretvara u kaznu čiji iznos će se automatski povećati do 0,5 odsto BDP. Od sada će dužnika moći da spasi samo savet ministara EU uz dve trećine glasova „za“. U ranijem slučaju bilo je potrebno najmanje pola zastupnika da bi prekršilac mogao da izbegne kaznu. Zato su ove sankcije i ostajale na papiru. Uzgred rečeno, slično pooštravanje je predviđeno protiv država, čiji je ukupni dug veći od 60 procenata BDP.

Podjednaka prašina diže se i oko davnašnje ideje o oporezivanju finansijskih poslova. Ono što zasad ne uspevaju da realizuju zemlje „dvadesetorke“ nameravaju da ostvare na zasebnom arhipelagu EU. Učesnici u berzanskim operacijama s hartijama od vrednosti moraće da dele prihode s državnom blagajnom. Nema značaja to gde se nalazi jedan od partnera u poslu, vlasti žele da zadrže svoj procenat u svakom slučaju.

U govoru Barozua, koji je poslanicima predstavio svoje čedo, čule su se čak neobične note u duhu klasne teorije raslojavanja kapitalističkog društva. Citat: „Ako naši seljaci, naši radnici i sve oblasti ekonomije daju svoj doprinos društvu, i finansijski sektor treba da da odgovarajući doprinos“ (kraj citata). Predsednik Evropske komisije je podsetio: u periodu teške krize finansijske institucije EU su dobile državnu podršku u ukupnom iznosu od 4,6 triliona evro. Tako da su sad one na redu.  Zahtev je pravedan. Ali da nema možda mnogo podvodnog kamenja na putu za njegovu realizaciju? Mišljenje člana Nacionalnog bankarskog saveta Pavla Medvedeva:

„Nije jasno šta oni hoće. Ako žele prosto da oporezuju sve finansijske poslove, samim tim će usporiti finansijski obrt. Ja bih pozdravio oporezivanje sumnjivih, rizičnih finansijskih poslova. Na primer, u proizvodnim finansijskim instrumentima. I to višim, komplikovanijim, višespratnijim (porezom). Međutim, oporezovati apsolutno sve poreze to znači prosto usporiti obrt. Stvari ionako loše idu. Šta je to ekonomija koja se sporo razvija? To znači da se ona sporo okreće. Da li je treba još više usporiti? Iskreno rečeno, ne shvatam koja je njihova ideja“.

Predstavnik britanskog ministarstva finansija je u intervjuu za Bi-Bi-Si umirio učesnike na berzi: nema razloga za strah od noviteta, u krajnjem slučaju London će upotrebiti veto. Britanija nije usamljena: s njom su solidarne Švedska i Holandija. One smatraju da ovakav zakon ima smisla samo u slučaju da porez bude uveden svuda u svetu. U suprotnom slučaju će se finansijski igrači prosto preseliti na druge berzanske poligone. A Engleskoj od ovih poslova svake godine u kaznu kapne preko deset procenata ukupnog godišnjeg budžetskog priliva. Ko će se u zdravom razumu odreći takvog novca? Postoji još jedna prepreka: Barozu je posegao na deo budućih prihoda od poreza. Međutim, zemlje EU složno ne žele da peku zeca za kojeg ni ražanj nije spreman.

Na sednice Evropskog parlamenta stalno pada senka: svi s bojaznima očekuju odluku bundestaga o novom stabilizacionom mehanizmu Evrozone. Problem je, kao što najčešće biva, jedan: finansijski. U slučaju odobrenja doprinos Nemačke novom stabilizacionom fondu se povećava do četvrt triliona evra dok je ceo njen budžet manji od 300 milijardi. Čovek i nehotice mora da se zamisli.

Nove zakone koje je usvojio Evropski parlament mora da odobri savet ministara EU i treba da stupe na snagu do početka 2012. godine. U slučaju da budu odobreni, razume se. Međutim, čak i tada se prekršiocima Pakta stabilnosti daje blagi prelazni rok do 2015. godine, kako bi mogli da isprave svoje greške. U EU i zaprežu i putuju lagano.