Merkel je ubedila, ali nije pobedila

Nemački parlament je odlučio da poveća nacionalni udeo u Evropskom fondu stabilnosti. „Za“ je glasala većina poslanika donjeg doma. Međutim, stručnjaci su uvereni u to da mere koje se preduzimaju nisu dovoljne za spasavanje evrozone.

Berlin ostaje najveći donator perifernih zemalja u krizi. Nakon usvajanja ispravki udeo Nemačke u Evropskom fondu za finansijsku stabilnost (EFFS) biće povećan od 123 do 211 milijarde evra. Na dnevnom redu je povećanje celog fonda do 780 milijardi evro. Međutim, i taj novac može biti nedovoljan – rekla je za „Glas Rusije“ ekonomista Jelena Turžanska:

Samo povećanje iznosa stabilizacionog fonda nije efikasno. Povećanje od 300 milijardi ili do 2 biliona, kako se razmatralo – nije dovoljno. I to je u principu nepravilno. Ovaj način pretpostavlja dalje refinansiranje dugova. Odnosno, problematičnim zemljama se ponovo daju tranše uz neke stroge mere štednje. Odnosno, neće biti porasta BDP, već će samo rasti državni dug.

Zaista, sredstva potrebna za refinansiranje inicijatora krize – Grčke – procenjuju se na 400 milijardi evra. A državni dug Italije iznosi 1,9 biliona evra i po ocenama stručnjaka, neće moći da ga smanje čak ni mere vlade, koje su nedavno odobrene. U ovoj situaciji Pariz je pozdravio odluku nemačkog Bundestaga. Tamo je izjavljeno da je učinjen još jedan korak na putu ka spasenju evrozone. Političari očigledno ne shvataju da je ponovno izdvajanje novca privremeno odlaganje kraja, uveren je ruski finansijski analitičar Igor Nikolajev.

Treba imati u vidu da ekonomija više nije ista – to nije ekonomija u porastu, u kojoj se stvaraju prihodi dovoljni za otplatu dugova. Pre nešto više od godinu dana situacija nije bila kritična. Ali sad je u istoj ovoj Italiji praktično već zavladala recesija. Gde nabaviti novac u takvoj ekonomiji u padu? Iskustvo SAD pokazuje da je to put u ćorsokak. Pokušavamo da pronađemo nova sredstva, koja u stvari takođe nisu obezbeđena, bacamo ih u peć krize, a situacija se od toga samo pogoršava.

S tako pesimističkim ocenama ne slaže se ekonomista Aleksej Osin. Po njegovim rečima, širenje kapitala fonda za stabilnost zajedno s aktivnostima ECB moći će da zaustav kolaps evrozone:

U principu, ove rezerve su ako se pođe od istorijske prakse, vrlo značajne. Takođe treba uzeti u obzir fond evropskog mehanizma stabilnosti, koji će početi s radom 2013. godine. Istovremeno se stimuliše ekonomija zahvaljujući kamatnim stopama ECB prilikom otkupa obligacija na otvorenom tržištu. Vode se razgovori o tome da se izvrši poresko stimulisanje ekonomije. Mehanizmi su stvoreni. I ove šeme omogućavaju da se u potpunosti obezbedi eventualno „spoticanje“ u pogledu državnog duga. Međutim, ovo „spoticanje“ opet zavisi od samih Evropljana.

U svakom slučaju, glavni način za borbu protiv krize evrozone nije monetarni, uveren je Igor Nikolajev. Evropa treba da pređe na radikalne mere, između ostalog – treba napokon da se odluči za defolt Grčke:

U stvari, svi se plaše da može započeti lančana reakcija. I treba se truditi da do nje ne dođe. Evo na šta treba da budu usmereni svi napori. Po mom mišljenju, kad se odluka donosi svesno, strogo, u odnosu prema istoj ovoj Grčkoj, ma koliko paradoksalno to bilo, smanjuje se verovatnoća takve lančane reakcije.

Stručnjaci ukazuju na vrlo bitan momenat – po koju cenu su vlasti Nemačke uspele da izdejstvuju usvojene ispravke. U toku poslednjih nedelja kancelar SRN Merkel skoro nije silazila s ekrana televizora i davala je jednu strogu izjavu za drugom. Međutim, za Merkel i njenu partiju, ističu stručnjaci, ova pobeda može biti Pirova, uoči predstojećih izbora.

Po ugledu na Nemačku za proširenje fonda stabilnosti glasali su glavni donatori evrozone – Francuska, Austrija, Belgija i Finska. U oktobru će se ispravke razmatrati u parlamentima Holandije, Portugalije i Slovačke. Međutim, u samoj Grčkoj, u kojoj se ovih dana u inspekciji nalaze predstavnici EU, ECB i MMF izgleda da nisu spremni da stegnu kaiš. Na ulicama i dalje traju masovne akcije protesta, a vlada s teškoćom uspeva da sprovede kroz parlament mere za smanjenje državnog duga.