Tajanstvena pogibija Mistera „Iks“. Nema čoveka – nema problema

Ključni svedok na suđenju zbog zločina na Kosovu, koji se nalazio pod zaštitom Nemačke pronađen je mrtav u jednom od parkova grada Dujsburga. To je Agim Zogaj, koji je 1998-1999. godine radio kao čuvar u koncentracionom logoru u kosovskom selu Klečka. Svojevremeno je Zogaj, poznatiji kao zaštićeni svedok „Iks“ dostavio istražnim organima EULEX  čitavih 200 stranica svedočenja. Glavni junak u njima je ugledni kosovski političar, a ranije visoki funkcioner terorističke „Oslobodilačke vojske Kosova“  Fatmir Limaj, koji je odnedavno u kućnom pritvoru u očekivanju sudskog procesa.

Limaj i njegovi saborci se sumnjiče za teške zločine protiv čovečnosti, uključujući i one u Klečki, gde su krajem 90-ih godina mučili i ubijali Srbe i Albance, nelojalne separatistima. Po podacima srbskog javnog tužilaštva, u selu se nalazio krematorijum gde su spaljivane žrtve. A po nekim podacima Klečka je služila i kao zatvor za saborce koji bi nešto skrivili: ovde je Fatmir Limaj mesec dana držao izvesnog Blerima Kučija (Blerim Kuchi). Danas ovaj čovek zbog nečega odbija da svedoči, možda zato što se nalazi na vrlo unosnoj dužnosti mesta Suva Reka. Ili zato što mu je život draži.

Fatmir Limaj, bivši ministar saobraćaja i zamenik predsednika najuticajnije u zemlji Demokratske stranke Kosova neće prvi put biti na sudu. 2003. godine on se s „istomišljenicima“ već nalazio na optuženičkoj klupi u Hagu. Tada je Limaj optužen za ubistvo minimum 20 ljudi u jednom od logora u pokrajini. Tužilac je zahtevao za njega 20 godina, ali nije slučajno tadašnji glavni tužilac Karla del Ponte  upozoravala da se svedocima u slučaju kosovskog vojnog komandira preti. Na kraju je Limaj ostao na slobodi. Zanimljivo je da je Limaj delovao u onom delu Kosova za koji je krajem 90-ih godina odgovarao poznati vojni komandir Ramuš Haradinaj, čovek začuđujuće slične sudbine s podjednako dugačkim spiskom ubistava.

Hajde da se setimo da su svedoci u slučaju Haradinaja slučajno dospevali u saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom ili su činili „samoubistvo iz nehata“, goloruki su se upuštali u tuču protiv šetorice ljudi naoružanih noževima. A jedan od svedoka po prezimenu Kabaši  je više voleo da ode na robiju zbog nepoštovanja prema sudu, samo da ne svedoči protiv Haradinaja.

Kako tu da se ne setimo izjave srbskog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića o tome da je u vezi sa slučajem Haradinaja i Limaja ubijeno ili pretnjama uplašeno preko 40 svedoka.

Očekuje se da će u četvrtak biti završena obdukcija tela Zogaja s ciljem razjašnjavanja okolnosti u kojima se desila smrt. Naravno, medicinari će objasniti biološki uzrok, ali nipošto ne i motivaciju. „Da li misle da smo poludeli da poverujemo da se sam ubio?“ – pišu srbski korisnici interneta. Njihove sumnje deli ruski istoričar-balkanolog Mihail Jambajev:

Uopšte nisam siguran da je to samoubistvo. Kosovske specijalne službe su već odavno istrenirane u sprovođenju specijalnih operacija, one su dostojni učenici svojih trenera iz SAD i Nemačke, tako da je verzija o dobrovoljnom odlasku iz života sumnjiva.

MTBJ i EULEX ne mogu, a i ne žele da se brinu o bezbednosti zaštićenih svedoka kad se radi o suđenjima bivšim liderima OVK – ubeđen je naš sagovornik:

Kad bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić zahteva da se otkriju imena svedoka kojima on ne veruje, govore mu da je njihova anonimnost uslovljena time što postoji pretnja po njihove živote. Na to Karadžić tačno ističe da nijednom svedoku u njegovom slučaju nijednom nije upućena pretnja. Zato, zbog nečega oni koji treba da svedoče u predmetima vezanim za OVK baš kao u „Revizoru“ Nikolaja Gogolja, „ozdravljuju kao muve“. Kad je obnovljen proces Haradinaja pomislio sam da je MTBJ odlučio da se rehabilituje, da napokon pokaže da nema predrasude. Ipak, mora se priznati da sam umesto običnih naočara stavio ružičaste. Sad shvatam da će Haradinaj, Limaj i ostali biti oslobođeni optužnice: svedoci nemaju nikakve šanse da ostanu u životu ako budu svedočili protiv njih.

Koje posledice može imati dosledno oslobađanje optužnice kosovskih Albanaca, koji su vojničku uniformu zamenili skupim odelima, koja po statusu pripadaju političarima? Lepo „izbeljeni“ oni mogu mirne savesti da se prihvate posla koji je skoro završen krajem 90-ih i početkom 2000-ih – oslobađanja Kosova od neželjenog balasta u vidu Srba. Kao što je jasno iz najnovijih događaja na prelazu Jarinje, međunarodne strukture neće oklevati da im pohitaju u pomoć.