EU odškrinula vrata

Evropski parlament je usvojio rezoluciju za pojednostavljenje viznog režima za zemlje BRIKS. Koju ulogu će odluka Brisela odigrati u bilateralnim pregovorima između Rusije i Evropske unije o prelasku na bezvizne odnose u intervjuu za „Glas Rusije“ je ispričao bivši poslanik Evropskog parlamenta, italijanski novinar i političar Đulijeto Kjeza.

U Briselu nameravaju ne samo da sačuvaju Evropi zvanje najpopularnije turističke destinacije, već i da privuku još više turista. Pre svega, zahvaljujući četiri zemlje iz petorke BRIKS – Brazila, Rusije, Indije i Kine. U Moskvi se na ovu odluku gleda i s druge strane: Rusija i Evropska zajednica već nekoliko godina pregovaraju o pojednostavljenju i daljem ukidanju viznog režima. Aktivnosti Evropskog parlamenta – konsultativno-zakonodavnog organa EU govore o određenim poboljšanjima političkih odnosa, smatra Đulijeto Kjeza.

Rezolucija predstavlja pozitivan pomak. Do sada se Evropski parlament pridržavao prilično tromog kursa u ovom pravcu. Moje iskustvo govori o tome da je na poboljšanju odnosa u ovom pravcu ranije insistirala Evropska komisija.

Prvi korak ka dijalogu je predstavljala odluka o pojednostavljenju režima za pogranične teritorije. To se između ostalog tiče stanovnika Kalinjingradske oblasti, Poljske i Litvanije. Po Kjezinom mišljenju rezuluciju za članove BRIKS Moskva može da iskoristi i kao argument u svoju korist na sastancima komisije Evropskog parlamenta s oba doma ruskog parlamenta.

Ne treba biti preskroman. Treba analizirati konkretne korake i odmah iskoristi vrata koja su se otvorila. Čini mi se da to nije preterano komplikovano. Ne vidim probleme koji se ne mogu rešiti. Do sada je to bilo prosto uzajamno nepoverenje. Ako bude postojala komisija koja će se ozbiljno baviti time, mogu biti rešeni svi ostali problemi koji još uvek ostaju na pregovačkom stolu. Ako se poboljša situacijavizama očigledno je da će se broj turista povećavati. Kad vizni režim bude ublažen doći će mnogo individualnih turista. A to znači, doći će novac, to eventualno znači ulaganje kapitala. I zemlje koje bude otvorene, uključiće se, dobiće ne samo novac, već i ideje, utiske, zbližavanje i normalizaciju.

U odluci Brisela da pojednostavi proceduru vađenja viza za državljane Brazila, Rusije, Indije i Kine može se videti ne samo humanitarna (turistička i kulturna) komponenta. Osim toga, pred Evropu se oštro postavlja migraciono pitanje, naročito posle događaja u Severnoj Africi. Međutim, plima migranata, pretežno nelegalnih, ne rešava problem nedostatka radnih ruku. Različite evropske zemlje imaju različita mišljenja o ovome, ali izvlače iste zaključke, kaže Kjeza.

Prognoze Evrope: potrebna nam je široka saradnja, čak i otvaranje imigracije. Smatra se da će u sledećih 10-15 godina Evropi biti potrebno 20 miliona novih radnih mesta koja će zauzeti imigranti. Mislim da ovde postoji potreba za imigrantima s Istoka: iz Rusije i iz ovog regiona u celini dolaze kvalifikovani migranti. I za Evropu to uopšte nije loše, to je u njenom interesu.

Za dalje pojednostavljenje viznog režima s Rusijom, sa zemljama Istočne Evrope i Centralne Azije danas se zalagao i Istočni komitet nemačke ekonomije (IKNE). U organizaciji, koja predstavlja interese nemačkog biznisa u Istočnoj Evropi u Srednjoj Aziji su uvereni: vizni režim predstavlja direktnu prepreku za poslovne kontakte i investicije. Komitet predlaže da se smanji broj dokumenata neophodnih za podnošenje zahteva za vizu, između ostalog, da se ukinu pozivi za putovanja, a lična poseta konzulatima da se zameni upućivanjem zahteva preko interneta.

Bez obzira na zainteresovanost za saradnju i očiglednu korist od njenog širenja, zemlje Evrope još uvek nisu spremne da ovo posmatraju s tačke gledišta ekonomskog oslonca. Kao ni da svrstaju Rusiju u Zapadn, odnosno u Evropu, ističe Kjeza.  

Verovatno još uvek ima velikih sumnji s obe strane. Od strane Evrope one sigurno postoje i zato nisam siguran da se u Evropi na Rusiju gleda kao na oslonac ili na saveznika. Preovladavajuće mišljenje je da je Evropa – Zapad, Amerika je Zapad. Za većinu, za prosečnog stanovnika Evrope Rusija je Istok.

Uostalom, evropski lideri redovno ističu da slika Evrope ne može biti potpuna bez Rusije. Još jednom će imati priliku da uvere u to rukovodstvo Rusije i da razmotre sve boje ruskog-EU partnerstva u Briselu, gde će krajem godine biti održan tradicionalni samit Rusija-EU.