Nevidljivi pukovnik, lavovi i simulatori

„Jarosni pukovnik“ je postao „nevidljivi pukovnik“. I u tome mu je pomogao Pariz, tako barem tvrdi internet-izdanje Mediapart. Po njegovim podacima, Francuska je 2008. godine prodala lideru Džamahirije nevidljivo terensko vozilo zahvaljujući kojem Moamer Gadafi danas uspeva da umakne poteri.

Zahvaljujući novinarima „nevidljivog terenskog vozila“ su se setili prošlog utorka na sednici Narodne skupštine Francuske. Kako se ispostavilo, osim mobilnog sredstva visoke tehnologije francuska kompanija Bull-Amesys je isporučivala Gadafiju sisteme za uništavanje radioeletronskog zračenja. Po podacima izdanja, ako se montiraju na terensko vozilo oni uništavaju sva elektromagnetna polja u prečniku od 100 metara od automobila. Poslanik-socijalista Daniel Goldberg povezao je ove ugovore s pregovorima o oslobađanju bugarskih medicinskih sestara 2007. godine.

Tada je uz aktivno učestvovanje Francuske EU uspela da izdejstvuje izručenje u Bugarsku pet medicinskih sestara i palestinskog doktora, koji su u Libiji bili osuđeni ne smrtnu kaznu. Gadafi ih je optužio za to da su namerno zarazili SIDOM libijsku decu. Medicinski radnici su oslobođeni, ugovori su odmah potpisani, vlasnik kompanije Ziad Takiedin je dobio značajnu proviziju. Po podacima Goldberga, sve ovo se dešavalo uz aktivnu podršku Nikole Sarkozija, koji je u to vreme bio šef MUP.

Sadašnji ministar unutrašnjih poslova Klod Gean, kojem je i bio upućen govor poslanika „nikad nije čuo da je Moameru Gadafiju prodato „nevidljivo terensko vozilo“. I posavetovao je parlamentu da više veruje rečima ministra, a ne izjavama, koje su objavljene u „ko zna kakvom izdanju“. Međutim, činjenica je da pukovnika niko ne može da nađe…

Uopšte, ako se sudi na osnovu informacija iz većine medija, stvara se utisak da je sa situacijom u Libiji već sve jasno. Novosti iz severnoafričke zemlje postepeno iz političkih rubrika prelaze u odeljak „zanimljivosti“. Na primer, u sredu se čitalačka javnost brinula zbog teške situacije u kojoj se nalaze divlje životinje u zoološkom vrtu u Tripoliju. Za uzbunu je zvonila bugarska organizacija za zaštitu životinja Vier Pfoten Bulgarie: životinjama su hitno potrebni medikamenti i specijalna medicinska oprema. Po rečima saradnika Vier Pfoten zbog nestanaka struje u libijskoj prestonici, koju je nekoliko meseci bombardovala NATO avijacija, rezerve lekova u zoološkom vrtu su znatno smanjene. Trenutno u zoološkom vrtu ima oko 700 životinja, kojima su namirnice obezbeđene samo za tri nedelje.

Međutim, sve zaklanja skandal s britanskom televizijskom kompanijom ITV. Ona je ovih dana prikazala „dokumentarni“ film o tome kako je Gadafi podržavao borce Irske republičke vojske. U principu, tako je i bilo: 80-ih godina Libija je zaista snabdevala IRA oružjem; dokazano je da su teroristi za terorističke aktove koristili eksplozive nabavljene u Džamahiriji. Samo što su radnici televizije kako bi sve izgledalo ubedljivije, uključili u film i spot iz igre-simulatora Arma II – prikazavši ga kao „kućne“ snimke terorista. Tvorci „Arme“ su prepoznali svoje čedo i televizijska kompanija je morala da se izvini. U ITV su se pritom pozvali na ozloglašeni „ljudski faktor“: eto, navodno nisu uspeli da razlikuju kompjuterske grafike od videa. Zar su kompjuterske tehnologije zaista dostigle te visine? – postavili smo pitanje prorektoru Instituta za televiziju Alekseju Lisenkovu.

Mislim da je ovde više ulogu odigrala „žutoća“. Naravno, danas su tehnologije toliko napredovale da mislim da ni profesionalac ne može uvek da ih razlikuje. Iako, mislim da je moguće da su radnici televizije prosto hteli da uzmu još neki poen. I odlično su sve videli, ali su zatvorili oči i igrali su na to.

Gledaocima je prikazan trenutak kad helikopter britanskih VVS u vazduhu pogađa vojnik IRA iz oružja, koje je isporučeno iz Libije. Istovremeno je glas iza kadra objasnio da se ovaj događaj „zaista desio 1988. godine u grofoviji Arma“. Treba reći da su tvorci Arma II čak pokušali da opravdaju prekršioce autorskih prava iz ITV. Po njihovim rečima „ponekad realističnost igara i njihove unutrašnje kreativne mogućnosti podstiču ljude na izvesno bezumlje“.

S ovakvim pričama u pozadini nekako bledo je zvučala još jedna u nizu izjava organizacije Amnesty International o tome da snage PNS u zverstvima ne zaostaju za Gadafijevom vojskom, i da će broj žrtava u libijskom ratu premašiti granicu od 10 hiljada ljudi.