Razgolićena je antisrpska politika SAD

 Sad, međutim, odlazeći SAD ambasador iz Srbije, Majkl Polt, u svom oproštajnom intervju-u, nada se da će vlada Srbije, u ovom interegnumu od 120 dana zbog nove runde pregovora između Srba i Šiptara, «“doći do zaključka da ovaj poslednji čin razlaza (gubitak Kosova), ma koliko bolan bio, vodi snažnoj i uspešnoj Srbiji". Opet, dakle, uzimaju nam Kosovo za naše “dobro". Taj cinizam je čak i veći, nego onaj iz 1999. Tada su bombardovali Srbiju zbog “kasapina" Miloševića, a sad uzimaju Kosovo do kolonijalnosti poslušnoj srpskoj i “demokratskoj" vladi. Ili možda baš zbog toga... U svakom slučaju: em, što nam čine “dobro", još nas prave i - blesavim! Pa da čovek - što kažu - ne “pukne" od jeda i jada!?
Srećom po Srbe, umešao se tu, nešto ranije pre g. Poltovog oproštajnog intervjua, g. Vilijam Montgomeri, prethodnik g. Polta.
Inače, g. Montgomeri je nekoliko godina sedeo u Budimpešti i, uz “skromnu" sumu od $120 miliona, krojio planove - naravno za “naše dobro" sa pokojnim Zoranom Đinđićem, Otporašima i, obaveznim, nevladinim organizacijama, kako oboriti Miloševića, da bi, čim je on pao, 06 oktobra 2000. godine, on, g. Montgomeri, mogao da se useli u SAD ambasadorsku fotelju u Beogradu.
 
„Partizanski obračun među ambasadorima“

Cameron Munter ambasador USA uNekako je g. ambasador Polt u priličnom neskladu - i zbog toga rekoh “srećom" na početku prethodnog paragrafa - sa svojim kolegom, ambasadorom Vilijamom Montgomerijem. Ovaj je takođe nedavno, kao nekad Mojsije, izašao sa svojih Deset “neprijatnih istina" o Srbiji. U svojoj šestoj “zapovesti", on kaže da su SAD bile u “zabludi" o značaju Kosova za Srbe i da su zbog toga one “ignorisale" međunarodno pravo, a u Desetoj, kritikujući Zapad, za njegove “zakasnele" ekonomske beneficije Srbiji, kaže da one ipak ne bi sad mogle da “ublaže" srpski stav o Kosovu. Čovek bi sad na ovo bio prinuđen da kaže: “hvala Bogu" da je jednom stigla bar jedna, doduše zakasnela i samo delimična, istina od strane SAD.
 
Grdno bi se “opekao" svaki naivčina pri ovakvom svom dobronamernom osećanju. Jer, g. Montgomeri ni “i" od istine nije imao u vidu kad je to izrekao. Bio je to njegov pritajeni i partizanski obračun sa Bušovom administracijom, koja se, eto, u ovom trenutku, zatekla sa prevrućim kosovskim krompirom u svojim golim rukama. G. Montgomeri, budući još “kadar", Klintona i g-đe Olbrajt isporučuje na taj način kosovski “račun" Bušu. A sve da bi, iza toga “računa", sakrio kako svoju ličnu i svakako nemalu ulogu glavnog SAD operativca za prljave poslove na Balkanu, tako i cele Klintonove administracije koja je i zakuvala kosovsku i SFRJ svinjariju do neslućene ljudske tragike svih naroda bivše SFRJ a ponajviše srpskog. Što rekao g. Polt u istom intervju-u: “Ljudi su važniji od parčeta zemlje"?!. I sve to, naravno, za - “naše dobro"!?
 
„Grom razgolitio ambasadore, ali i više...“
I ko zna koliko bih se ja još dugo zamajavao i gubio svoje vreme tragajući za skrivenim “istinama" u Poltovom oproštajnom intervju-u i u Deset zapovesti, srećom nisu Božje, ambasadora Montgomerija, kad, kao grom iz „vedrog neba“, raspršio je celokupnu tu retoriku laži i obmana, niko drugi već Džon Bolton, bivši SAD ambasador pri Ujedinjenim nacijama.
Pre, međutim, nego što budem komentarisao Boltonovu izjavu, da kažem nešto i o samom ambasadoru.
 
G. Džon Bolton je karijerni diplomata ali važi u diplomatskim krugovima i Stejt Departmanu za “nediplomatskog" diplomatu. Ovim se htelo reći da on istinu saopštava onakvu kakva ona jeste sama po sebi a ne diplomatskim jezikom, bez obzira ko njegov sagovornik bio. Izgleda, da je on takav svoj nediplomatski odnos prema istini saopštavao čak i svome šefu, Kondolizi Rajs, šefici Stejt Departmana. Naravno, ona to nije volela. Ne zna šta bi s njim? Dosetiše se ona i, verovatno predsednik Buš, da bi taj njegov „jezik“ možda bio idealan za tu stranu kolonijalnu gospodu okupljenu u UN: neka se čuje gromoglasni SAD imperijalni glas i nek' toj gospodi od njega zaklecaju kolena. Tako je tokom 2006, posle dubokog kritičkog ispitivanja pred senatskom komisijom za spoljnje poslove, kandidacija Džona Boltona za ambasadora pri UN, najzad odobrena od strane Senata. Negde, međutim, proletos ove godine doprla je do javnosti kratka vest da je Bolton podneo ostavku.
 
„Bolton osujetio SAD politiku o Kosovu u UN“

U svojoj preksinoćnoj izjavi (9/9/07), reče Bolton ali bez mnogo veze sa prethodnim i potonjim tekstom, da se Vašington „opredelio“ za nezavisno Kosovo, tek pošto je on napustio dužnost SAD ambasadora pri UN. Na osnovu ovog dela njegove izjave, može se pretpostaviti, da je on sprečavao da se zvanična SAD politika (nezvaničan SAD stav o Kosovu bio je poznat javnosti mnogo pre 2006) o nezavisnom Kosovu, kao takva, pojavi pred Savetom Bezbednosti UN. Pošto je, izgleda, Stejt Departman uporno zahtevao da se baš takav stav pojavi pred UN kao zvanična SAD politika, ambasador Bolton, da bi ostao dosledan svom uverenju o Kosovu, morao je, izgleda, da podnese ostavku.
Ambasador Džon Bolton dao je svoj intervju engleskom BBC (British Broadcasting Corporation) a ovaj je objavljen u njegovoj emisiji na srpskom jeziku.
 
Na pitanje kakvo je njegovo mišljenje o SAD politici u slučaju, kao sad, da Rezolucija SB o eventualnoj nezavisnosti Kosova, zbog ruskog veta, ne može da prođe kroz SB, on je rekao: „Mislim da bi bilo pogrešno da SAD priznaju jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Jedino rešenje koje bi bilo razumno, trebalo bi da proistekne iz pregovora Srba i kosovskih Albanaca. Eventualno nametnuto rešenje, moglo bi da vodi nasilju, što nije ni u čijem interesu“. Interesantno je da je Boltonov stav po ovom pitanju sličan ukoliko nije identičan sa ruskim odnosno srpskim stavom.
 
„Raskorak dva SAD stava: sadašnjeg i 15-godišnjeg“

O razilaženju u samoj EU po gornjem pitanju tj. da li prihvatiti ili ne jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, za ambasadora Boltona moglo bi se to smatrati „srećnom“ okolnošću u smislu korekcije sadašnje SAD proklamovane politike, jer veli: „to što su Evropljani u većini protiv priznanja nezavisnosti Kosova bez odluke Saveta Bezbednosti UN (SBUN), moglo bi da utiče na stav SAD“ (Bolton tu verovatno misli na promenu SAD stava u odnosu na jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova).
 
S druge, pak, strane, zbog kristalno jasnog stava Rusije, ambasador Bolton, ocenjuje da će se SB UN teško uopšte naći u prilici da o tome (Kosovu) „odlučuje“. Pošto je „Pitanje (Kosova) sada izmešteno iz SB UN na širi diplomatski plan“, Bolton se pita šta očekivati od toga? Pod uslovom da SAD ostanu pri svom sadašnjem stavu, Bolton, izgleda to žali jer kaže: „Zato bi eventualno SAD priznanje jednostrane nezavisnosti Kosova destabilizovalo region i imalo upravo suprotan efekat od onog kome SAD politika teži već 15 godina“.
 
Nije potpuno jasno u čemu se tačno sastojala ta 15-godišnja SAD politika o kojoj govori Bolton, a koja - da se zaključiti - počinje od 1992. godine. To je bila godina kad je bitka za razbijanje SFRJ bila u punom jeku. Kako su SAD ovu bitku, preko ambasadora Zimermana, još tada bez sopstvenog učešća, uglavnom idejno režirale, ipak bi se moglo zaključiti, na osnovu konteksta cele Boltone izjave, da je reč o težnji SAD da se ovaj balkanski region, na rujinama bivše SFRJ, prekomponuje i učini bezbednosno stabilnim.U tom smislu, Bolton je u pravu, jer objektivno govoreći, jednostrano priznanje Kosova tačno vodi u rušenje te bezbednosne stabilnosti regiona.
 
Direktan obračun sa Stejt Departmanom

Na kraju svoje izjave, izgleda, da se Bolton direktno obračunava sa Stejt Departmanom, ali čini se, u onom dobronamernom smislu tj. Da Stejt Department uvidi svoju pogrešnu politiku i eventualno izmeni svoj stav. Evo, međutim, šta kaže Bolton: „Do 2006. godine (u pogledu Kosova) cilj je bio da se nađe obostrano prihvatljivo rešenje. Ja i dalje mislim da je to najbolji put. No, Stejt Depatman još od raspada SFRJ vodi antisrpsku politiku, ne razlikujući Miloševićevsku Srbiju od ove današnje, koja je učinila ogroman napredak na putu demokratizacije. Uprkos tome Stejt Departman ostaje na svome.
Posle toga Bolton je ponovio da: “ne sumnja da postoji mogućnost da SAD priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova" od strane kosovskih Albanaca. Završava, međutim: „To bi, naravno, bila greška i još uvek nisam siguran da je to neizbežno“.
 
Boltonova „revolucija“

Sve u svemu, ambasador Bolton je izvršio jednu malu ali javnu (i tu je poenta!) - da tako kažem –„revoluciju“ u operativnoj strategiji SAD Stejt Departmana. Raskrinkao je njegov inner sanctum tj. unutrašnju svetost odnosno tajnost njegovu. Izneo je na javnost da je u osnovi SAD strategije u procesu razbijanja SFRJ dominirala “antisrpska" politika i da je ta politika i danas još uvek važeća. Indirektno je g. Bolton tako otkrio, takođe, da je ne samo Kosovo već da je takvom antisrpskom politikom inspirisan Hag, Srebrenica, tendencija da se Republika Srpska sruši i utopi u centralističku BiH i, najzad, da se Srbija uništi kao politički subjekt.
 
Kao što je rasparčana SFRJ, od te antisrpske SAD, još uvek, po Boltonu, važeće politike, potiče i sadašnje rasparčavanje Srbije. Kosovo i Ahtisarijev plan su samo početni stepen, jer slede još: neki, za početak, konfederalni odnos Srbije i Vojvodine, iz čega lako, vremenom može proizaći i njena nezavisnost; i, takođe za početak, neka “suštinska" autonomija za Sandžak iz koje, takođe docnije, može da nastane neki novi a la Ahtisari plan kojim bi se otuđio Sandžak od Srbije i priključio muslimanskoj BiH, a sama Srbija svela praktično na beogradski pašaluk.
 
Otkrića Boltona su dramatična sem za Srbe
 
Sve ovo, naravno, za Srbe nije ništa novo, jer su oni u tom smislu pisali i pišu već godinama, ali to je s lakoćom odbijano od strane SAD ambasadora Polta i Montgomerija i njima sličnima iz SAD administracije, ili teorijom zavere, ili srpskim nacionalizmom ili izbegavanjem Srba da se „suoče sa prošlošću“ i da se ipso facto okrenu bogatoj budućnosti u EU i „evro-atlantskim“ integracijama.
Jedna je, međutim, stvar srpsko „rendgeniziranje“ SAD antisrpske politike, koje, kao što smo videli, moćna SAD propagandna mašinerija, može lako da obezvredi, ali potpuno druga je stvar, kad razgolićenje te politike dođe od čoveka koji je - da tako kažem – „odrastao“ u Stejt Departmanu. Tu nikakva propaganda više ne pomaže. U takvom slučaju Stejt Departman pribegava davno oprobanom sredstvu - ćutanju!
 
A koliko ja vidim, cilj izjave g. Boltona je bio da Stejt Departman nekako sam dođe do uverenja da je krajnje vreme da se menja SAD politika ne samo prema Kosovu već i prema Srbima.
Kao što je već rečeno, istup ambasadora Boltona, objavljen je na BBC-u na srpskom jeziku. Da li i na nekom drugom jeziku - ne zna se. U SAD štampi i TV - koliko je meni dostupno - nema uopšte nikakvih pomena ili komentara u vezi sa ovom Boltonovom izjavom.
 
Drugačije viđenje Boltonove izjave
 
Uslovno govoreći, a s obzorom, dakle, na činjenicu ćutnje, moguća je bar jedna drugačija interpretacija istupa g. Boltona. Naime, SAD administracija je uvidela da je Ahtisarijev plan mrtav. Treba to nekako saopštiti Šiptarima. Zna Stejt Departman da oni pomno prate ne samo vesti o Kosovu na albanskom već i na srpskom jeziku, pa je Boltonu dozvoljeno (jer postoji obaveza po kojoj bivši službenici ne smeju da kritikuju SAD tekuću politiku) da izađe sa svojim intervjuom na srpskom. Preliminarna radnja sa Boltonom je, dakle, uspela. I, evo, sad prilika da se to direktno saopšti kosovskim Albancima tajnim diplomatskim putem, naravno.
 
Najiskrenije smo mislili da za Kosovo obezbedimo nezavisnost od Srbije, ali, eto, taj Bolton je izdao celu stvar - otkrio za javnost našu antisrpsku strategiju. Vi ćete sad razumeti da mi nemamo druge, već da vam garantujemo nezavisnost, ali pod nešto izmenjenim uslovima. U stvari, vi ćete biti potpuno nezavisni, sem što ne biste, bar za prvo vreme, imali stolicu u UN. Vi ćete, dakle, praktično biti potpuno nezavisni jer ste samo formalno pod Srbijom. Još više, Srbiju obavezujemo da više nikad ne može doći da njene vojne intervencije na Kosovu. Najzad, i Kosovo i Srbija će u EU, pa će njen uticaj biti praktično sveden na nulu.
 
Nego vi požurite, uključite se u pregovore sa Srbijom. Zahtevajte i obezbedite svoje mesto u srpskoj formuli: „više od autonomije, manje od nezavisnosti“. Garantujemo - mnogo ćete postići. Najzad, iz takve situacije relativno je lako, vremenom, izvojevati čak i punu nezavisnost!