Berlin-Atina-Brisel: strasti se uzburkavaju

Berlin zahteva da se maksimalno pooštri disciplina zemalja EU. Nemački kancelar Angela Merkel je izjavila da Brisel treba da ima pravo da anulira budžete zemalja koje premaše norme deficita. Pri tome Merkel se još jednom izjasnila u znak podrške  zone evra — Grčke. Sama Atina do danas ne može da odobri paket mera za smanjenje budžeta.

Samo stezanje budžetnog kaiša će pomoći da se izađe iz krize, smatra Angela Merkel. Ona je pozvala sve da se sete kakvi su strogi paramentri bili postavljeni u ekonomski temelj zone evra:

Boriću se na evropskom nivou za to da imamo pravo da odlučno delujemo u pogledu onih koji ponovo i ponovo utvrđuju budžete koji ne odgovaraju Paktu stabilnosti i rasta. Moramo da budemo sigurni u to da možemo da anuliramo takve budžete. Inače se nikada nećemo izvući iz krize.

Pakt stabilnosti i rasta predviđa između ostalog nivo državnog duga ispod 60% od unutrašnjeg bruto proizvoda zemlje. Ali danas Španija, Italija i druge zemlje koje su potpisale pakt, premašile su taj nivo mnogo puta. I čak u samoj Nemačkoj nivo državnog duga drži se iznad 80% unutrašnjeg bruto proizvoda. Bez obzira na stroge izjave koje je dala Merkel, Nemačka nije spremna za isključivanje Grčke iz zone evra. Sa jedne strane nemačke banke danas poseduju najviše grčkih hartija. Sa druge, Merkel oseća uticaj birača, od kojih mnogi još veruju u ideje evropske integracije, govori ruski politikolog Vladislav Belov:

Sada svaka izjava Merkel u znak podrške Grčkoj predstavlja pozitivan faktor. Jer niko od eksperata ne zna kakve mogu da budu posledice bankrotstva. Merkel smatra da upravo takva politika treba da naiđe na podršku u bundestagu. Ona se osvrće na predstojeće fedralne izbore i strogo kritijuke partnere iz koalcije koji su evroskeptici.

Ipak Grčka za sada ne može da usaglasi novi paket mera na pooštravanju budžetske discipline. Pri tome svakog dana se pojavljuju nove špekulacije povodm bankrotstva zemlje. Juče su mediji saopštili da je plan spasavanja zone vera tobože već usaglašen sa MMF i da predviđa otpisivanje 50% duga Atine. Grčke vlasti su informaciju opovrgle i sa nestrpljenjem čekaju novu tranšu zajma međunarodnih finansijskih organizacija, govori ruski ekonimista Sergej Moisejev.

Sada su potrebne ne diskusije već faktičke odluke organa koji su bliski razrešenju grčkog problema. Moramo da sačekamo presudu zajedničke komisije povodom ispunjavanja tekućih obaveza od strane Grčke. Ako bude dat pozitivan signal, drugi paket pomoći Grčkoj će biti utvrđen.

Zaista, ove nedelje treba da budu objavljeni rezultati ispekcije koju sprovode predstavnici MMF, EU i evropske Centralne banke. Mada, po poslednjim informacijama, oni nisu ni poleteli u Atinu. Mada je sada važan svaki dan. Ako tranša pomoći od 8 milijardi ne bude izdvojena do sredine oktobra, Grčka neće imati pare da plati dugove, i zemlju čeka tehničko bankrotstvo. U međuvremenu u štampi se već aktivno razmatra mogućnost uvećanja obima Evropskog fonda finansijske stabilnosti. Sada on iznosi 440 milijardi evra, a do kraja nedelje, posle glasanja u parlamentu niza zemalja, može da bude uvećan do 780 milijardi. Ali kako bi se spasle sve problematične zemlje, po prognozama eksperata, potrebno je više od 2 biliona evra.