Odskočna daska za imigrante

Akciju čišćenja Lampeduze i slanje imigranata iz Severne Afrike u domovinu italijanske vlasti su sprovele munjevito. Na mestu kampa gde su bili smešteni došljaci, ostale su tinjajuće glavice. Tako su ostrvljani otpozdravili izbeglice, koji su im dosadili više nego gorka repa. Nije teško razumeti ih: samo poslednjih meseci preko Lampeduze prodefilovalo je preko 50 000 ljudi. Sa svojim obaveznim satelitima — antisanitarnim uslovima i sitnim kriminalom, a broj lokalnih stanovnika ne premašuje 6000.

Ostrvo nije jedina kapija u kontinentalnu Evropu. Beže i preko Sicilije, Malte, Korzike, Španije, Grčke. Stižu iz Somalije, Eritreje, Etiopije, Iraka, Sirije. Vlasti EU, ogrezle u problemima dužničke krize, s vremena na vreme čine mlake korake na ublažavanju situacije. Ali ništa kardinalno ne preduzimaju.

Nedavni pokušaj komesara EU za unutrašnje poslove Cecilije Malmstrem da centralizuje problem naišao je na žestok otpor Nemačke, Francuske i Španije. One nisu poželele da daju svoja ovlašćenja za regulisanje priliva stranaca Briselu. Zato zemlje EU rešavaju problem ko kako ume. Većina se trudi da nađe pravnu začkoljicu, kako bi odbila došljacima davanje azila i dozvole za rad. Posle čega ih šalju tamo odakle su stigli. Ili im daju privremenu dozvolu boravka, trudeći se da ih otprate susedima.

U Grčkoj, po saopštenju lokalnih medija, postupili su još originalnije. Tamo su počeli da kopaju jarak duž turske granice. Razmere objekta zadivljuju: 120 kilometara dug, 30 metara širok, sedam dubok. Uz to rov ima i drugu funkciju: odbrambenu: odnosi sa Turskom su daleki od hramoničnih.

Grčki vojnici trude se da presretnu migrante prilikom prelaska granice i bez odlaganja da ih pošalju u kamp. Tamo nije baš slatko — u ćeliji su ljudi nabijeni kao sardine. Prvalji dušeci, odvratna hrana, izolacija od spoljnog sveta dopunjuje sliku. Za komfornije uslove Atina iz jasnih razloga nema novca. Pa i većina izbeglica razmatra Grčku, između ostalog kao i Lampeduzu ili Maltu, kao odskočnu dasku za prolazak u kontinentalnu Evropu.

Evropski eksperti za probleme izbeglica nude različite recepte rešavanja problema. Osim pooštravanja represivnih mera iznose se ideje da se likvidiraju finansijski stimulansi za pridošlice iz regiona gde vlada beda. Drugi se zalažu za selekciju: da se puštaju samo stručnjaci. Treći za ograničenje roka boravka na teritoriji EU. Pokušaji Brisela da uzme ovlašćenja za regulisanje migracije od zemalja alijanse suoči se sa vetom Nemačke, Francuske i Španije. Šta misli ruski stručnjak — šef sektora za političke probleme evropske integracije Evropskog insituta Sergej Utkin?

Situacija nije beznadežna. Uskoro treba da bude osigurana veća usaglašenost u politici zemalja EU u oblasti migracije. Mislim da će se progres pojaviti negde tokom naredne godine. Reći da će to u narednih godinu-dve-tri to biti pitanje broj jedan koje će postati odlučujuće za budućnost EU — za to ne vidim osnove. Naravno, neće biti sitaucije da zemlje čalnice u principu ne mogu daizvrše nikakav uticaj na migracionu politiku. One će zadržati svoje poluge uticaja. Ali stepen usaglašenosti će se uvećati. Pri čemu neće se obavezno uvećati posredstvom predaje ovlašćenja Briselu. Dovoljno je dogovoriti se o normama koje će se na nivou zemalja članica poštovati jednako.

Vlada Italije obećala je napaćenim stanovnicima Lampeduze da od sada više nikog tuđeg osim turista neće videti. Ali ljudi ne veruju. Niko drugi do Silvio Berluskoni je još u martu dao časnu reč da će očistiti ostrvo. Ali došljaci na svojim čamcima nastavili su da se probijaju na Lampeduzu. Zidovi, rovovi, bodljikava žica, helikopteri — šta još ostaje u arsenalu evropskih vlasti?