Međuetnički problemi podrivaju EU iznutra

Međuetnički konflikti koji su prošlog vikenda izbili u Bugarskoj, postali su još jedno svedočanstvo da nije sve glatko po datom pitanju u redovima jedinstvene Evrope. Krvoproliće u selu Katunica, u kojem živi romska zajednica, desilo se u posebno delikatnom trenutku — nekoliko dana pošto je EU odbacila bugarsku i rumunsku prijavu za stupanje u šengensku zonu. Bugarska, Rumunija i Poljska koja ih podržava, proglasile su odluku neosnovanom, čak podrivačkom u pogledu jedinstva EU. Ipak, izgleda da evropskom jedinstvu prete i drugi faktori — smatra naš analitičar Petar Iskenderov.

Kako se često dešava u sličnim slučajevima, krvavi sukobi u selu Katunica kod Plovdiva započeli su od sudara u kojem je pogunuo lokalni stanovnik. Minibus koji je pregazio čoveka pripadao je predsedniku lokalne ciganske zajednice Kirilu Raskovu. Njegov vozač nije pružio pomoć umirućem i sakrio se na teritoriji velikog imanja. Sam Raskov je odbio da razgovara sa seljanima, posle čega su okupljeni počeli da pale kuće i automobile koji mu pripadaju, ubivši usput dva policajca. Posle intervencije dodatnih odeljenja policije pogromi su prestali, stanovnici Katunice su zatražili da se iz sela iseli ”ciganski baron”, poznat po svojim kriminalnim vezama, a premijer zemlje Bojko Borisov je proglasio incident za krivično delo.

Teško da pokušaji bugarskih vlasti da kvalifikuju slučaj kao uobičajeni kriminal, sračunati za stranog slušaoca, mogu da sakriju koren problema i da spreče ponavljanje incidenata. Nedavni događaji u Londonu već su pokazali kako se naglo razbuktava plamen međuetničkih sukoba i kako uplašeno deluju vlasti.

Slični primeri se mogu naći i u Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Belgiji i drugim državama EU. Reč je o zatvorenim etničkim grupama, čiji lideri su povezani sa kriminalom i imaju prećutnu podršku lokalnih vlasti. To je u suštini država u državi, gde prestaje vlast evropskih zakona. I za požar je dovoljna jedna iskra u vidu saobraćajne nesreće ili smrtonosnog pucnja policajca.

Hitno mobilisane snage gase konflikt, državni poslenici se kunu u vernost demokratiji, ali parni kotao međuetničkih sukoba ponovo počinje da ključa. Tako da su naredni forumi EU osuđeni na razmatranje međuetničke i multikulturalne problematike — istakla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert u oblasti uporedne politikologije MGIMO MIP RF Jelena Ponomarjova.

U tome se sastoji glavna intriga. Može se prognozirati da će ovakva rasprava biti prilično usijana. Velika Britanija, Nemačka i Francuska koja deportuje Rome već su de-fakto priznale krah politike multikulturalnosti sa njenim previše tolerantnim odnosom prema specifičnim normama života niza etničkih i konfesionalnih zajednica. Sada mnogi eksperti predlažu da se EU gradi na osnovama interkulturalnosti — formiranja jedinstvene kulture u Evropi. Ali radi toga je neophodno pre svega obnoviti vladavinu zakona na čitavoj teritorii EU, odustati od dvostrukih standarda i povesti realnu borbu protiv organizovanog kriminala, koji već odavno kontrolišu etničke grupacije.

Kako su pokazali ovogodišnji događaji, niz članica EU — Danska, Holandija, Finska, Slovenija, vide izlaz u jačanju pograničnog režima na spoljnim granicama. Ali ni one ne znaju šta da se radi sa zatvorenim etno-konfensionalnim strukturama Roma, Albanaca, Turaka, Tunižana, Pakistanaca i predstavnika dugih naroda koje su se već utvrdile u Evropi i koje ne traže toliko u zemljama EU novu domovinu, koliko pokušavaju da pretvore države koje su ih prihvatile u kopije svoje otadžbine — često vrlo daleke od pravnih normi ujedinjene Evrope.