MMF traži pomoć od zemalja BRIKS

MMF traži pomoć od zemalja BRIKS i posebno od Rusije i Kine, izjavila je danas šefica Fonda Kristin Lagard. Radi se o tome da Fond nema dovoljno novca da spasi evrozonu: od neophodnih bilion evra danas je raspoloživo samo 400 milijardi. Ministar finansija Rusije Aleksej Kudrin je ranije rekao da je Rusija spremna da kupi evropske obveznice ako budu emitovane.

Ceo svet spasava evro. O tome kako da se izbegne propast jedinstvene valute starog sveta raspravljalo se krajem prošle nedelje u Vašingtonu na samitu G20. Međunarni monetarni fond (MMF) otvoreno moli Rusiju i druge zemlje BRIKS da pruže pomoć EU. Ali kako da se pomogne ako ujedinjena Evropa čak i u okviru unije ne može izabrati jedinstvenu novčano-kreditnu politiku? U zemljama davaocima sve češće se javljaju protesti: ljudi ne žele da plaćaju tuđe dugove. Državama EU koje primaju dotacije smeta preveliki ponos, neće da ograniče svoje troškove i da prose po svetu. I s jedne i s druge strane sve češći su predlozi da zemlje u krizi izađu iz evrozone. Stručnjaci smatraju da bi to moglo poboljšati situaciju. Evo mišljenja vodećeg analitičara kompanije Finmarket Andreja Lusnikova.

Izlazak Grčke, ali i drugih zemalja, pre svega južne Evrope, iz evrozone mogao bi, u teoriji, da olakša situaciju u vezi s novčanom politikom. Prilikom uvođenja evra nisu dovoljno dobro procenjeni rizici koji se javljaju zbog činjenice da Evropa uključuje različite zemlje, koje imaju razlilitu novčanu politiku. Pitanje o grčkom defoltu se dovodi u vezu s tim da bi jedan od načina njegovog rešavanja mogao biti izlazak Grčke iz evrozone i uvođenje stare valute, drahme. Ako bi Grčka imala nacionalnu valutu, njene obaveze mogle bi se preračunati u nacionalnu valutu, a samim tim mogli bi se neutralisati i problemi u EU koji su nastali zbog toga što je, s jedne strane, situacija u Grčkoj jako teška, a s druge strane kurs evra je ipak visok.

O potrebi da evropske zemlje autsajderi izađu iz evrozone ponovo govori Džordž Soros. Rekao je da, kad već kriza prati scenario koji je izgledao nemoguć, i protivmere treba da ne budu standardne. Prema njegovom mišljenju Grčka, Portugal i Irska treba da napuste evrozonu. To bi bila preventivna mera koja bi sprečila domino efekat. Istovremeno MMF i EU treba da nastave s pružanjem pomoći ovim zemljama.

Vodeći analitičar investicijske kompanije Cerih Kepital Menadžment Oleg Dušin kaže da tržište za sada ne shvata ozbiljno varijantu da Portugal ili Irska izađu iz evrozone. Ali o izlasku Grčke se već uveliko nagađa.

Ova tema će postati aktuelna u decembru, kada Grčku očekuju isplate dugova. Za sada tržište ipak računa da će Evropska Unija pružiti pomoć Grkoj početkom oktobra i da će ova poslednja dobiti svojih 8 milijardi evra, između ostalog i u cilju njenog ostanka u evrozoni. Ako govorimo o učesnicima tržišta, oni procenjuju mogućnost izlaska Grčke iz evrozone na 40 posto. Ipak je velika potreba evropskih lidera da se evropska zona očuva u celini.

 Ipak, Džordž Soros je očuvanje evra dovodi u vezu ne samo sa izlaskom pojedinih zemalja iz evrozone, već i sa stvaranjem vlastitog ministarstva finansija EU. Ovaj milijarder misli da današnji mehanizmi koji bi trebalo da stabilizuju situaciju ne rade upravo zbog samostalne politike pojedinih zemalja Evropske Unije. Kao primer Soros navodi Nemačku. S jedne strane upravo je Nemačka najjača ekonomija u EU i ulaže najveće napore u spasavanje evra. S druge strane u samoj zemlji političari traže da se novac nemačkih poreznih obveznika ne troši na Grke.

Profesor Univerziteta Emori (SAD) i stručnjak za evropsku ekonomiju Tomas Lankaster predviđa da Nemačka može prva odbiti da plaća tuđe dugove upravo zbog prevelikog pritiska na vlastitu ekonomiju. To bi bio kraj evrozone.

Problem je u tome što će sadašnji evropski fond za stabilizaju biti potrošen na Grčku, Irsku, Portugal i Španiju. A povrh svega počeli su i problemi s francuskim bankama. I sve to mora da plaća Nemačka. Očigledno je da EU sada ima hitnu potrebu za radikalnim promenama poreske i budžetne politike. Za zemlje kao što je Grčka najbolji izlaz može postati napuštanje evrozone. I treba da budemo spremni za takvo odvijanje događaja. Ako Grčka napusti evrozonu, to bi omogućilo da se uvežba mehanizam za izlazak zemalja iz ove monetarne unije i za njeno regulisanje uopšte.

Problem je u tome što nije ostalo puno vremena za traženje izlaska iz krize evrozone. Kancelar engleske blagajne Džordž Ozborn je rekao da na raspolaganju ima samo oko šest nedelja. Krajnji rok je novembarski samit G20 u Francuskoj.