Zabranjeno pušenje u filmovima

Scene pušenja u filmovima ubuduće će biti tretirane na isti način kao prizori nasilja i seksa, odnosno takav film biće rangiran oznakom po kojoj njegovo prikazivanje nije dozvoljeno deci i mlađima od 13, odnosno 17 godina. Ovo pravilo još ne važi za naše filmove i pozorišne predstave, ali je od prošle nedelje uzbunilo američke filmadžije. Ovu meru dr Petar Borović, lekar koji se kod nas godinama bori protiv pušenja, pozdravlja i podržava, mada primećuje da kod nas u poslednje vreme primetno u filmovima ima manje scena u kojima glumci puše. U popularnoj seriji „Bela lađa” retko se može videti akter sa cigaretom, a filmovi serijala „Mi nismo anđeli” u kojima glavni junak malo-malo pali cigaretu, a njegovi drugari i nešto jače, snimljeni su, ipak, pre nekoliko godina kada se nije kod nas zahuktala kampanja „Srbija bez duvanskog dima”. U serijalu „Crni Gruja” pušili su samo Turci.

Ipak, u pozorišnoj predstavi „Hamlet u Mrduši Donjoj” duvanski dim se probijao ovih dana do gledalaca i u poslednjem redu sale beogradskog Narodnog pozorišta. Znači, ako u se ovih dana vodi akcija sa motom „Holivud bez duvanskog dima” i kod nas može još bolje.

– Moram da primetim da su naši režiseri već sami osetili da u filmovima glumac sa cigaretom ne šalje dobru poruku, pa naši glumci u filmovima sve ređe puše, a kada i to čine uglavnom su to negativci, što je veoma važno. Ovakva poruka je veoma važna, jer mladi ljudi su skloni da bez kontrole, bez „filtera”, prihvataju navike junaka iz filmova, da se identifikuju sa njima. U trenutku kada se kao nacija borimo za smanjenje pušenja svaka inicijativa je važna – kaže dr Borović, lekar u Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” i član Nacionalne komisije Ministarstva zdravlja za suzbijanje pušenja.

U Americi, tako je, dakle, proklamovan novi vid borbe protiv pušenja. Administracija za klasifikaciju i rangiranje filmova, jedinstveno telo, komitet koji čini 12 roditelja, u saradnji sa Američkom nacionalnom asocijacijom za film, uspela je da izdejstvuje odluku po kojoj će se filmovi sa scenama pušenja pooštreno rangirati u poznatom PG rejtingu. Znači, scene pušenja biće svrstane „rame uz rame” sa scenama seksa i nasilja pri određivanju podobnosti filmova za mlađe gledaoce. Takođe, to više neće važiti samo za filmove sa tinejdžerskom tematikom, već za sve filmove odreda. Podsećamo, u tinejdžerskoj sapunici „Beverli Hils” pušenje je bilo strogo „aut”, ali je u filmu „Dobri Vil Hanting” iako sa veoma sjajnom porukom mladima, svaki drugi kadar bio sa mladom osobom koja je pušila.

Takvi prizori u filmovima, sve je očiglednije, preseliće se u istoriju. Već u ovom trenutku svaki film podleže restriktivnom režimu rangiranja u Americi i samim tim prikazivanja, a ako se neko ipak odlučio za prizor glumca u oblaku duvanskog dima, mora da se ogradi i da da jasnu poruku o štetnosti i posledicama pušenja. Izuzeci su dozvoljeni kada je reč o opisivanju nečije navike i lošeg ponašanja sa kasnijim fatalnim posledicama ili kada je lik u filmu istorijska ličnost koju je teško zamisliti bez cigarete, kao na primer što se Vinston Čerčil ne može zamisliti bez tompusa. Strogo se zabranjuje i glamurizacija – slavljenje pušenja.

Jedna fondacija koja se finansira novcem dobijenim od odšteta koje su duvanske kompanije platile oštećenima i koja radi zajedno sa Američkom asocijacijom za bolesti pluća, kao i sa harvardskom Školom javnog zdravlja, u ovom novom talasu borbe protiv pušenja založila se i da se u filmove ubacuje više poruka koje ukazuju na štetnosti i opasnosti pušenja, kao i za širu zabranu prikazivanja brendova cigareta u filmovima.

Inače, dr Borović nas podseća da se u Srbiji najzad beleži pad ukupnog broja pušača za 5,2 odsto u odnosu 2000. godinu. Statistike još kažu da sada u Srbiji 35,5 odsto stanovništva spada u kategoriju pušača, dok svakodnevno puši 29,4 odsto stanovništva. Dok je pre šest godina pušio svaki drugi muškarac, danas to čini 39,7 odsto. Muškarci su u ovoj oblasti bili bolji od žena, mada je i kod žena za tri odsto manji broj pušača. Međutim, ono još važnije jeste da su danas građani Srbije mnogo svesniji štetnih posledica duvanskog dima – takvih je 56,9 odsto u odnosu na 34,6 odsto koliko ih je bilo pre šest godina.

Dr Borović kaže da je najvažnije što je zaustavljen trend povećanja pušenja, ali da je ostalo još mnogo posla. Istina, dodaje, inspektori treba još radikalnije da kažnjavaju pušenje na javnom mestu i u zatvorenim prostorima, ali je ključno da se preko medija stalno ponavlja značaj ostavljanja štetne navike pušenja. Dr Borović uvek rado ističe primer Finske i oblasti Severne Karelije, koja je sa rekordnih 76 odsto smanjila pušenje na samo 26 odsto i time rešila mnoge zdravstvene probleme – manji je broj infarkta, moždanih udara, karcinoma debelog creva, želuca, grlića materice... To su, međutim, postigli tako što su krenuli od zakona i zabrane pušenja na javnim mestima, preko preventivnog rada sa mladima da ih motivišu da ne zapale prvu cigaretu, stvarajući mrežu savetovališta za odvikavanje od pušenja.

– Suština je da se sužava prostor pušačima. Tako, kada osoba ne može da zapali cigaretu tamo gde radi, pa ni tamo gde ručava ili gde se odmara, na kraju mora da shvati da je gest pušenja nepoželjan. Sa filmovima i koncertima je slično, a poenta je da se utiče na svest i da se šalje poruka da je to nepoželjno i po zdravlje štetno ponašanje – kaže dr Borović.

Australija: Zabrana pušenja i u kolima

Kanbera – Vlada države Južna Australija pokrenula je informativnu kampanju kojom se stanovništvo upoznaje sa sadržajem novog zakona o zabrani pušenja, čak i u kolima.

Nove zakonske mere, koje se odnose na vozače koji u svojim automobilima prevoze decu mlađu od 16 godina, počeće da važe od 31. maja ove godine.