Stari papir umesto hartija od vrednosti

Uoči susreta „dvadesetorke“ agencija za rejting Moody’s je dovela pod sumnju kreditnu sposobnost nekoliko američkih banaka, uključujući i gigante poput Bank of New York. Pre toga su nastradale takođe solidne francuske i italijanske finansijske institucije. Udarac je dovršio MMF: evropske banke su nepouzdane, potrebna je njihova rekapitalizacija. Nije bitno iz kojih izvora. Naravno, najbolje bi bilo da one same nadomeste ono što im nedostaje na finansijskom tržištu. Ako ne budu uspele – onda iz državne blagajne. A ako ne – onda da se restrukturiraju slabi ili da bankrotiraju. Evropska komisija koju predstavlja valutni komesar Hoakina Almunija (Joaquin Almunia) ovog puta je donela odluku bez osporavanja. Temu razmatra analitičar Sergej Guk, pozvani stručnjak je direktor Instituta za ekonomiju, dopisni član RAN Ruslan GRINBERG.

Koliko stvari loše stoje? Evropska komisija, koja je insistirala na prilivu „svežeg novca“ u banke koje pate od malokrvnosti ovakav zaključak je prihvatila bespogovorno. Ovo svedoče – produžavanje na neodređeni rok specijalnih dozvola država za pružanje finansijske pomoći kreditnim institucijama u nevolji. Strah od lančane reakcije u slučaju velikih bankrota pokazao se kao jači od svih neoliberalnih recepata. Radi se o tome što su se u sefovima banaka nakupile obezvrežene dužničke obaveze problematičnih zemalja Evrozone u ukupnom iznosu od 200 milijardi evra. Verovatno da će teško bilo šta moći da se dobije za njih u vidljivoj perspektivi. Tako da staru hartiju pod hitno treba nečim zameniti.

Evropske birokrate je ohrabrio bivši glavni ekonomista MMF, a danas harvardski profesor Kenet Rogof (Kenneth Rogoff). Ne treba biti tvrdoglav u odbrani beznadežnih pozicija izjavio je on. Ne treba se plašiti restrukturizacije, odnosno otpisivanja dugova pojedinih država. A šefovi evropskih centralnih banaka treba da dozvole porast inflacije. „U poređenju s novom finansijskom krizom, koja preti da će pojesti veći dao akumuliranih sredstava gubitak je od pet do deset procenata – to je dobar posao,“ uveren je svetski poznati ekonomista.

Da li će navedeni recepti ublažiti situaciju u Evrozoni? Mišljenje našeg stručnjaka – direktora Instituta za ekonomiju RAN Ruslana Grinberga:

„Sami su doveli stvari do takvog stanja da se ne može smisliti ništa drugo osim da se poveća likvidnost. Ako se dugovi otpišu, treba ih kompenzovati. Jasno je da osim države to nema ko da učini. Na kraju krajeva, nema drugog izlaza. Jasno je da je sve to opasno, ali ne radi se samo o inflaciji. Postoji vrlo ozbiljna potištenost i kod investitora, i kod kupaca roba i usluga. Jedni ne investiraju, drugi ne kupuju. To je paraliza. A pošto ekonomija ne raste, neće biti ni porasta prihoda budžeta. U tome je čitava stvar.

U datoj situaciji ne preostaje ništa drugo osim da se štampa novac i da se deli – više ili manje efikasno, kako bi ekonomija počela da radi. Čini se da ovde ima malo drugih recepata. Političari ne mogu da se dogovore, eto u tome je čitava stvar. A upravo u trenutku kad je dogovor vrlo važan. Teško je reći kako će se sve dalje odvijati. Mislim da je to zaustavljanje već započete tendencije ka ozdravljenju.

Zanimljiv savet Evropljanima je dato pomenuti američki stručnjak Kenet Rogof: da manje slušaju savete koji potiču od vlade SAD. Vašington nije naročito zainteresovan za dugoročno rešenje krize Evrozone. Njemu je potrebno da se valutni savez održi do predsedničkih izbora 2012. u SAD. A tamo posle – može i potop.