Grčka pokušava da zaustavi defolt

Grčka vlada je usvojila novi plan za spasavanje ekonomije. On predviđa još strožiju štednju sredstava kako bi se dobila još jedna tranša od EU i MMF. Inače već sredinom oktobra u zemlji može doći do defolta.

Grčka ekonomija je već odavno postala balast za ujedinjenu Evropu. Zemlja očigledno živi trošeći više nego što joj sredstva dopuštaju. Ovo je povezano s težnjom ka socijalnim evropskim standardima i sa željom da odgovara nivou razvijenih država Starog sveta. Grčka se već dugo godina nalazila u zoni rizika, a Evropska unija je dugo godina na to zatvarala oči dok je nije zapljusnuo talas finansijske krize. Atina je postala nesposobna da plaća kredite. A ako se ima u vidu da je od 2001. godine Grčka u zoni evra, pojavilo se pitanje ne samo spasenja, već i sudbine celog evropskog platnog sistema. O ovom problemu za „Glas Rusije“ je govorio analitičar investicione grupe „Nord-Kapital“ Maksim Zajcev.

Pitanje je koliko je sposoban za život sam model kad jedinstvenu valutu koriste toliko različite zemlje kao što su Grčka i Nemačka. Jedna s vrlo visokim tempom razvoja, s relativno malim dugom, a druga – s malom ekonomijom koja stagnira. U evrozoni ima problema zbog nerazrađenosti mehanizama uzajamne pomoći. Međutim, od jedinstvene valute većina zemalja ipak ima više koristi, zato upravo sad treba da se konsultuju i da preduzmu sve napore kako bi podržali slabije zemlje.

Među Evropljanima nema zajedničkog mišljenja, šta će za Evrozonu biti jeftinije – defolt Grčke ili pomoć koja treba da joj bude pružena. Kad Grčka ne bi bila u zoni evra defolt bi za njenu ekonomiju mogao predstavljati spasenje. Međutim, u sadašnjem status quo on može da izazove efekat domina. Krahiraće ekonomija Španije, Italije i Portugalije. Niko nije izračunao ni političke rizike izlaska Grčke iz evro zone. Tako da je na dnevnom redu jedno pitanje – izvući Grčku iz dužničke jame. Kao jedna od varijante razmatra se ograničeni defolt da se ne bi dogodili veliki bankroti i paraliza međubankarskog tržišta. Analitičari smatraju da će ovaj delimični defolt pri kojem će doći do otpisivanja dela dugova ili njihovog reprogramiranja, učiniti proces više ili manje kontrolisanim. Mišljenje analitičara nezavisne agencije „Invest-kafe“ Antona Safonova.

Bilo bi logičnije da se dozvoli da do defolta dođe ili već ove godine ili u prvoj polovini sledeće. Pošto u principu, ako se isključe svi negativni faktori pre nego što se dozvoli defolt, tim pre će ekonomija posle toga moći da se oporavi. Dakle, nema smisla dalje otezati sadašnju situaciju s postepenim smanjenjem troškova, s porastom socijalne napetosti i tako dalje, jer Grčka nema drugog izbora. Čak i ako se defolt u Grčkoj sad dogodi, to ni za koga neće biti neočekivano, jer je praktično sve spremno za to i praktično svi to očekuju.

Više niko ne kaže da Grci neće da rade – to nije istina. Ali su u njoj previše rašireni finansijska neodgovornost i lakomislenost u sferi kredita. Tako da se ne radi samo o finansijskoj krizi, već pre o skupu ekonomskih, socijalnih i psiholoških problema.