Polje bitke — zona evra

Neobično oštro upozorenje centrima svetske ekonomije dao je MMF. Finansijskim tržištima, kako smatraju njegovi eksperti, preti krah, globalna trgovina može biti paralisana, SAD i zona evra su na ivici depresije, u zemljama u razvoju se usporava ekonomski napredak. Ulogu okidača u novoj krizi može da odigra upravo evropski valutni savez, kojem je potrebna reforma.

Današnja dužnička riza je plaćanje političkih grešaka, dopuštenih prilikom formiranja zone evra. U to je uveren poznati francuski ekonomista Žak Sapir. Jedini izlaz iz krize on vidi u odustajanju od jedinstvene valute. Šef nemačke federalne banke Jens Vajdman smatra: koren zla je ignorisanje normi i pravila koja važe u okviru valutnog saveza. Njegov kolega, profesor ekonomije sa univerziteta ih Hanovera Štefan Hombrug sa takvom ocenom je u potpunosti solidaran i smatra raspad zone evra pitanjem vremena.

Aktualna kriza mogla je da se predvidi već pre mnogo godina, tvrdi Žak Sapir. Strukturni nedostatci zone evra su odličo poznati ekonomistima, između ostalog i pristalicama evra. Odlučujući udarac jedinstvenoj valuti nanela je kriza 2007-2008. godine. Žak Sapir smatra da je sitaucija sa stalnom slabom krizom povoljna za Amerikance, pošto zadržava razvoj evropskih ekonomija. Citiramo: Zato oni smišljaju nove inicijative kako bi uvrnuli ruke evropskim zemljama i nastoje na sprovođenju novog plana spašavanja Grčke.

Akademik Aleksandar Nekipelov takođe vidi sve osnove za zabrinutost povodom perspektiva zone evra.

Želim da podvučem: Žak Sapir je vrlo ozbiljan ekonomista. Situacija je zaista složena.Opšte je priznato da su u njenoj osnovi defekti opšte konstrukcije. Sa jedne strane bio je uveden jedinstveni novčani sistem, a sa druge on nije dobio odgovarajuće potkrepljenje u budžetsko-finansijskoj oblasti. Između ostalog, kako se ispostavilo, bila su postavljena slaba ograničenja svezana za to da zemlje neće izlaziti van okvira utvrđenog budžetskog deficita.

Posebno se sve to ispoljilo u uslovima krize, u raznim nivoima razvoja zemalja zone evra: proizvodno-ekonomskog i institucionalnog. Koliko znam, stav Žaka Sapira se sastoji u tome da ako ne budu preduzete određene ozbiljne mere, može da usledi proces sičan rušenju kule od karata. Započinje Grčkom, Španijom, Portugalijom, i ako dođe do Italije, to će imati katastrofalne posledice i po druge evropske zemlje.

Zato francuski ekonomista polazi od toga da možda treba suziti zonu evra na grupu zemalja koje su je od početka stvorile. I da se istovremeno preduzmu stroge obaveze u budžetsko-finansijskoj sferi. To da Žak Sapir skreće pažnju na potencijalno opasne procese za zonu evra, meni se čini nesumnjivim.

Izbor članova valutnog saveza nije velik, smatra šef federalne banke Nemačke Jens Vajdman. Ili varijana svako za sebe, ili model produbljene političke integracije. Sredine nema. Prva teško da će nekome odgovarati: nikada nije kasno za razlaz. Druga zahteva vrlo dugotrajan i težak proces promena evropskih sporazuma i nacionalnih ustava.

Ali da li je dovoljan za evropljane tajm-aut? Američki ekonomski autoritet Nuriel Rubini, koji je svojevremeno sa snajperskom preciznošću predvideo krizu 2007-2008. godine, smatra da se evropsko klatno klati nedovoljno brzo. Uz to potrebna je i veća likvidnost u svim smislovima ovog ekonomskog termina, i zajednička strategija za ubzranje ekonomskog rasta. Ni jedno ni drugo se za sada ne vidi. A napaćenoj Grčkoj ugledni analitičar savetuje da proglasi bankrotstvo na osnovu dugova i da napusti zonu evra. Ispada takav složeni zadatak...