Bliskoistočni ćorsokak SAD

Međunarodna zajednica se nalazi na raskrsnici istorije i može da usmeri svoj dalji razvoj u pravcu mira i stabilnosti. Pokretačka snaga ovih promena mora biti regulisanje bliskoistočnog problema. U ovo su uvereni učesnici opštepolitičke diskusije na Generalnoj skupštini OUN.

Budućnost regulisanja bliskoistočnog problema predstavlja glavnu temu političke diskusije, koja je otvorena u sredu na Generalnoj skupštini OUN. Govoreći s tribine organizacije delegati na visokim dužnostima su pokušali da odgovore na glavno pitanje: šta će biti s mirovnim pregovorima na Bliskom Istoku nakon što Palestina bude zahtevala da se prizna za državu na međunarodnom nivou?

Priznavanje Palestine bi dalo doprinos mirnom preuređenju celog regiona Bliskog Istoka, izjavila je predsednik Brazila Dilma Rusef, otvarajući diskusiju. Ona je izrazila žaljenje zbog toga što Palestinska nacionalna autonomija (PNA) još uvek nije priznata za punovrednu državu. Predsednik SAD Barak Obama očigledno ne deli ovakvu tačku gledišta. Mir na Bliskom Istoku neće biti ostvaren prihvatanjem rezolucije u OUN, smatra on. Po Obaminim rečima Izraelci i Palestinci treba sami da regulišu pitanja koja ih dele: granice i bezbednost, palestinske izbeglice i status Jerusalima. „Siguran sam da ne postoji nikakva prečica za završetak konflikta koji traje decenijama,“ istakao je šef Bele kuće. Manje kategorično se izrazio predsednik Francuske Nikola Sarkozi. On je izneo novatorski predlog: da se Palestini da status države-posmatrača OUN i da joj se da godinu dana za postizanje dogovora s Izraelom. Po njegovim rečima, teško da bilo ko danas sumnja u to da odbijanje priznavanja Palestinske države može da izazove rizik od novih eksplozija nasilja u regionu. Dok se uz predlog Pariza ovo može izbeći, ako se postigne kompromis između težnje Palestinaca da stupe u redove OUN i suprotstavljanja tome, koje pokazuje niz zemalja, pre svega Izrael i SAD.

Mišljenje same Palestine ovim povodom nismo uspeli da saznamo. Posle ličnog susreta s šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom palestinski lider Mahmud Abas je kategorički odbio da da bilo kakve komentare. Molbu za priznavanje u OUN Abas će predati u petak, ali je datum glasanja pitanje koje još uvek ostaje otvoreno.

Ispostavilo se da samo malo bolje stvari stoje s drugom zemljom arapskog sveta – Libijom. Svoju održivost lider prelazne vlade države Mustafa Abdel-Džalil je u sredu dokazivao direktno obrativši se s tribine OUN učesnicima u opšte političkoj diskusiji. A na postoljima za zastave kod glavne komande OUN, gde se svakog jutra podižu 193 zastave umesto zelene Gadafijeve zastave počela je da se vijori libijska monarhistička trobojka. Međutim, ovakvo međunarodno priznanje nimalo ne rešava teške probleme Severne Afrike, uveren je specijalni predstavnik predsednika Rusije u Africi, predsednik komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Mihail Margelov.

Na karti sveta pojavljuje se novi region nestabilnosti. Tamo nema praktično nikakve pogranične kontrole, nikako se ne vrši kontrola kretanja lica, oružja i šverca. To je čitava nekontrolisana traka od jednog okeana do drugog. Vreme je da međunarodna zajednica preduzme neke vanredne mere za kontrolisanje situacije. U suprotnom slučaju vrlo brzo ćemo dobiti novu Somaliju, samo mnogo veću po površini.

Mihail Margelov je pritom podvukao da će Moskva nastaviti da pomaže Tripoliju u obnavljanju zemlje, bez obzira na to što sudbina ruskih ugovora, koji su potpisani za vreme Gadafijeve vladavine još uvek nije odlučena.

Vrlo zanimljiv zaključak iz opšte političke diskusije na Generalnoj skupštini izvukao je Generalni sekretar OUN Ban Ki-Mun koji je rekao: „Dramatični događaji u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku su nas nadahnuli. Hajde da pomognemo da se „arapsko proleće“ pretvori u pravu sezonu nade za sve.“