Dimitrije Donski

Dimitrije Donski je bio Veliki knez moskovski i vladimirski. Novgorodski knez. Vladao je od devete godine – prvo pod tutorstvom mitropolita Aleksija, a zatim već i samostalno. Rusija su u 14. veku predstavljale razdrobljene feudalne kneževine, koje ni najmanje nisu osećale ni nacionalno, ni teritorijalno jedinstvo. Kneževi su povelje za vladavinu kneževinom dobijali od Zlatne horde i još su se trudili da naškode jedni drugima. I Dimitrije Donski prvo nije morao da ratuje s Hordom, već protiv Tvera i Rjazanja. Samo što ovi ratovi uopšte nisu bili kao pre njega. Dimitrije Ivanovič je tvrdoglavo i uporno ujedinjavao zemlje pod upravom Moskve. Ako nije mogao dobrom, on je na silu primoravao knezove da priznaju njegovu vrhovnu vlast. Upravo je za vreme Dimitrija Donskog prvi put sagrađen Belokameni Kremlj u Moskvi, što je odigralo važnu ulogu u ujedinjenju Rusije. Ujedinivši se s Jaroslavljem, Rostovom, Suzdaljem i Novgorodom, Moskva je pokorila Tver i Dimitrije se proglasio za velikog kneza cele Rusije. Pre Dimitrija su bili samo veliki knezovi pojedinih gradova. Odličan politički potez, koji je automatski doveo Dimitrija Donskog na čelo pokreta za oslobađanje od Zlatne Horde. Dalje je usledila bitka na Kulikovom polju, u kojoj se nije borila samo moskovska vojska, već ujedinjene, dobro naoružane i obučene ruske snage, koje su potukle Mamajevu vojsku. Upravo posle ove bitke knez Dimitrije Ivanovič je postao Dimitrije Donski, jedan od najvećih ruskih vojskovođa.

Međutim, pobeda na Kulikovom polju se kasnije pretvorila u vojni poraz i Dimitrije je s porodicom morao da pobegne iz Moskve ostaviviši grad da bude opljačkan i spaljen. Jednostavno, nije imao ko da ga brani – najbolji vojnici su ubijeni u Kulikovskoj bici, a Tatari su imali vojske u izobilju. Ipak je Dimitrije Donski uspeo da pobedi Zlatnu Hordu uz pomoć političkog poteza, ali zbog toga pobeda nije bila ništa manje efikasna. Dimitrije Donski je predao veliku kneževinu svom najstarijem sinu Vasiliju. Radi se o tome što je za vladanje velikom kneževinom trebalo dobiti povelju od Zlatne Horde, a Dimitrije je zaobilazeći ova pravila predao kneževinu Vasiliju kao „svoju očevinu“ pokazavši potpunu nazavisnost od zakona i odredbi Horde. Bez obzira na neprocenjive zasluge Pravoslavna Crkva ga je kanonizovala tek na Pomesnom saboru 1988.g.