KiM nikad neće biti nezavisna država

'Kosovo i Metohija nikada neće biti nezavisna država, bez obzira kakvim pritiscima, uslovljavanjima i pretnjama Srbija bila izložena', poručio je na izbornoj Skupštini Demokratske stranke Srbije lider te partije i predsednik Vlade Vojislav Koštunica.

On je ukazao da bi Kosovo moglo biti nezavisna država samo ako bi to priznala Srbija, ili ukoliko bi Savet bezbednosti prekršio Povelju UN. 'Te činjenice su više nego svesni i albanski separatisti i države koje sponzorišu nezavisnost naše pokrajine. Oni, takođe, dobro znaju i to da je na strani Srbije svako pravo - i političko i moralno, i ustavno i međunarodno', rekao je Koštunica.

Predsednik Vlade Srbije je objasnio da bi zato oni, kada već ne mogu da dobiju nezavisnu državu, hteli da, protivno svim zakonima, jednostrano proglase nezavisnost Kosova. 'A ta jednostrano proglašena nezavisnost bila bi izvan poretka UN, koliko i izvan međunarodnog prava'.

Postoji ozbiljna verovatnoća da SAD posle 10. decembra, zarad svojih strateških interesa, koji se ogledaju u sprovođenju Aneksa 11 Ahtisarijevog plana, priznaju jednostranu nezavisnost, upozorio je premijer Koštunica.

U takvim okolnostima, cela zemlja mora da usredsredi svu svoju snagu i aktivira sve svoje potencijale kako bi ne samo pravnim aktima, već i konkretnim obezbeđivanjem što normalnijeg života Srba na Kosovu i Metohiji, poništila jednostrano proglašenu nezavisnost i pokazala da ona za Srbiju ne postoji, rekao je Koštunica.

DSS čvrsto za vojnu neutralnost Srbije

Koštunica je izjavio je da se DSS čvrsto zalaže za vojnu neutralnost, jer je takva orijentacija usmerena na očuvanje mira. 'Za nas je zalaganje za vojnu neutralnost najbolji dokaz naše miroljubive politike, politike saradnje i zajedničke bezbednosti', rekao je Koštunica.

'Upravo zbog zaštite sopstvenih nacionalnih i državnih interesa, DSS je čvrsto uverena da Srbija treba da vodi nezavisnu politiku, koja pruža široke mogućnosti saradnje sa svim zemljama', naglasio je Koštunica.

Dovoljno vremena da se donese odluka o izborima

Lider Demokratske stranke Srbije poručio je da će ta stranka insistirati na poštovanju Ustavnog zakona i ocenio da ima dovoljno vremena do 31. decembra da se donese odluka o raspisivanju izbora.

'Kada vidimo šta će biti rezultat pregovaračkog procesa 10. decembra o Kosovu i Metohiji imaćemo dovoljno vremena da do 31. decembra, dakle u ustavnom roku, odlučimo hoćemo li i kada raspisati izbore ili ćemo, zbog situacije sa Kosovom, možda promeniti odredbe Ustavnog zakona', rekao je Koštunica. On je rekao je da će 'u svakom slučaju DSS, kao izrazito legalistička stranka, insistirati na poštovanju Ustavnog zakona, ili će se, ako se to pokaže neophodnim, zalagati za njegovu izmenu'.

Ekonomski napredak zemlje opredeljenje DSS

Jedno od osnovnih opredeljenja Demokratske stranke Srbije mora biti ekonomski napredak Srbije, istakao je Koštunica.

'Čvrsto smo uvereni da ključna pretpostavka i za pravi patriotizam i za potpun demokratski preobražaj društva jeste ekonomski napredak zemlje', rekao je Koštunica. On je istakao je da samo ekonomski uspešna i bogata Srbija, u kojoj svaki građanin može pristojno da živi od svog poštenog rada, može uspešno da štiti svoje interese i da razvija demokratiju.

Koštunica je izrazio uverenje da Srbija može postati vodeća zemlja u regionu i ukazao da je cilj te stranke da se povećaju investiciona ulaganja, konkurentnost privrede, izvoz i zapošljavanje.

Premijer Srbije je podsetio da je u 2007. godini stopa rasta bruto društvenog proizvoda do 31. avgusta iznosila oko osam odsto, a da je realni rast prosečnih neto - zarada u prvoj polovini godine, bio oko 24 odsto.

Spoljnotrgovinska razmena u istom periodu premašila je 16 milijardi dolara, što je porast od 38 odsto u odnosu na isti period prošle godine, rast industrijske proizvodnje je iznosio 6,5 odsto, a ukupne devizne rezerve zemlje su premašile 10 milijardi evra, naveo je Koštunica.

Cilj Vlade - investicije, infrastruktura i energetski sektor

Koštunica je naglasio da je cilj njegove vlade da poveća investiciona ulaganja, pojača konkurentsku sposobnost privrede, poveća izvoz i zaposlenost, i obezbedi uravnotežen regionalni razvoj zemlje.

'Preduslov za to jeste, pre svega, razvoj infrastrukture i energetskog sektora, jer će oni lančano izazvati razvoj i drugih grana privrede u celoj Srbije', rekao je Koštunica na Skupštini Demokratske stranke Srbije, čiji je predsednik.

On je ukazao da je sve spremno za početak velikog posla izgradnje autoputa Horgoš-Požega, a ubrzo će započeti radovi i na izgradnji, rekonstrukciji i modernizaciji saobraćajnica na Koridoru 10. 'Ovo su poslovi od najvećeg interesa za Srbiju i ove značajne investicije će omogućiti razvoj privrede u svim drugim sektorima, što znači i stvaranje mnogo boljih uslova za život svih naših gradjana', naglasio je premijer.

'Za razvoj Srbije poseban i odlučujući značaj ima energetika i najveća investiciona ulaganja očekuju se upravo u ovoj oblasti. Zbog toga Srbija ima najveći interes da ostvari stratešku saradnju s Rusijom, odnosno s Gaspromom, kako bi postala vodeća zemlja u regionu u oblasti energetike', ukazao je on.

'Potpisani memorandum i tekući razgovori o izgradnji magistralnog gasovoda pružaju realnu osnovu za skoro ostvarenje za zemlju najvažnijih energetskih projekata', rekao je Koštunica. S obzirom na značaj koji za ekonomski razvoj i budućnost Srbije ima strateška saradnja sa 'Gaspromom', potrebno je da uložimo maksimalan napor kako bismo ubrzali realizaciju svih najvažnijih energetskih projekta, poručio je premijer.

Cilj je da se dugoročno i trajno obezbedi snabdevanje Srbije energetima, što će, podsetio je Koštunica, obezbediti sigurno snabdevanje građana i industrije i omogućiti da Srbija dobije ulogu regionalnog lidera u toj oblasti.

On je podsetio da je u 2004. godini bruto društveni proizvod po glavi stanovnika bio 3.285 dolara, da bi na kraju 2006. godine prešao 4.000 dolara. Strane investicije posle rekordne 2005. godine kada su iznosile 1,5 milijardu dolara, u 2006. godini su bile rekordne i za celi region u iznosu od 4,1 milijarde dolara. Privatizacioni prihodi su u periodu od 2004. do 2006. godine uvećani su sedamnaest puta.

Zbog svega urađenog Svetska banka je saopštila da je u 2005. godini Srbija bila prva po brzini reformi od 155 zemalja, a Evropska banka za obnovu i razvoj je potvrdila da je u 2005. godini Srbija bila prva po brzini reformi od svih 27 zemalja u tranziciji, naveo je Koštunica.

On je ukazao da je za 2006. godinu ocena Svetske banke bila da je Srbija u konkurenciji 175 zemalja na drugom mestu po ekonomskom napretku, dok je Evropska banka ponovo proglasila Srbiju reformskim liderom u jugoistočnoj Evropi.

Srbija može braniti svoje državne i nacionalne interese u meri u kojoj je iznutra jaka, u meri u kojoj su njeni gradjani zadovoljni svojim svakodnevnim životom, poručio je premijer.

Evropske integracije među najvažnijim prioritetima

Koštunica je naglasio da su među najvažnijim prioritetima Vlade Srbije, čiji je premijer, evropske integracije zemlje. On je podsetio da su nastavljeni pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i da su se odvijali na najbolji mogući način i da Srbija sada očekuje odluku EU o parafiranju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Koštunica je ukazao na važnost potpisivanja Sporazuma sa EU o viznim olakšicama i readmisiji, koji treba da stupi na snagu 1. januara 2008. godine, čime će biti omogućene značajne olakšice u dobijanju viza i ubrzano stavljanju na 'belu' šengensku listu.

On je napomenuo da je Vlada Srbije usvojila i Akcioni plan za implementaciju Evropskog partnerstva i Akcioni plan za usklađivanje propisa Srbije sa propisima EU. Njihovo efikasno sprovođenje će predstavljati važan doprinos Vlade Srbije procesu evropskih integracija, naglasio je Koštunica.

Usvojen novi program i statut stranke

Skupština Demokratske stranke Srbije počela je u centru 'Sava' intoniranjem himne 'Bože pravde'. Skupština DSS usvojila je novi program i statut stranke, a u toku popodneva trebalo bi da bude izabrano rukovodstvo i Glavni odbor partije.

Jedini kandidat za predsednika stranke je dosadašnji predsednik DSS i premijer Srbije Vojislav Koštunica.

Koštunica je predložio listu od šest potpredsednika na kojoj su Aleksandar Popović, Dragan Jočić, Miloš Aligrudić, Svetlana Stojanović, Borko Ilić i Vuko Antonjević.

Prema novom statutu, skupština će se održavati svake četvrte godine, a stranka će imati do sedam potpredsednika, umesto pet, kao do sada.

Rukovodstvo stranke bira se tajnim glasanjem, a izborom predsednika bira se i njegov predlog liste potpredsednika.

Novim programom DSS definisana je politika stranke u naredne četiri godine.