U svetu kulture

U Nemačkoj je postavljen spomenik velikom ruskom muzičaru Mstislavu Rostropoviču. Centar grada Kronberga sada krasi njegova bista. Tako je Nemačka odala poštu Mstislavu Rostropoviču, koji je preminuo u aprilu ove godine, i istakla njegov istaknuti doprinos svetskoj kulturi.
Na svečanoj ceremoniji otkrivanja spomenika, rada skulptora Ane Franciske Švarcenbah, izvedeno je delo Agnus Dei poljskog kompozitora Kšištofa Pendereckog – jednog od omiljenih savremenih autora Mstislava Rostropoviča. A Međunarodni festival violončelista u Kornbergu, čiji je organizator i pokrovitelj bio Mstislav Rostropovič, uključio je u program svakog do 12 festivalskih koncerata najmanje jedno delo koje je bilo značajno u stvaralačkoj sudbini Rostropoviča. Festival se održava ove godine već po 8. put i u njemu učestvuju ne samo mladi muzičari, već i čuveni učenici maestra Rostropoviča – David Geringas, Natalija Gutman i Miša Majski.

Predstavnici Rusije ušli su sastav kandidata za Međunarodnu nagradu u čast istaknutog švedskog pisca Astrid Lindgren.
Vlada Švedske utvrdila je Književnu nagradu Astrid Lindgren 2003. godine. Nagrada u čast jene od najčuvenijih pisaca za decu, autora popularnih likova kao što su Karlskon ili Pipi Duga Čarapa, dodeljuje se svake godine za spisateljsku, ilustratorsku i prosvetiteljsku delatnost. Suma iznosi 5 miliona švedskih kruna, oko 540 hiljada evra.
Oveo godine na nagradu pretenduje 155 kandidata iz 61 zemlje sveta. Među njima je ruski slikar Jekaterina Silina i nekomercijalni fond Puškinska biblioteka.
Jekaterina Silina dobro je poznata po svojim ilustracijama dečije književnosti. Što se duže bavim knjigom, govori ona, to mi se više sviđa moj posao. Divlja bića vezana za maštu ilustratora Siline žive na stranicama Guliverovih putovanja Džonatana Svifta, Plave ptice Morisa Meterlinka i mnogih drugih knjiga.
Nekomercijalni fond Puškinska biblioteka u Rusiji radi na kompletiranju fondova biblioteka najnovijim izdanjima.
Dobitnik nagrade Astrid Lindgren biće određen u martu naredne godine.

U Peterburgu je održana ceremonija nagrađivanja međunarodnom nagradom Baltička zvezda.
Nagrada koja izgleda kao zlatna školjka sa morskim zvezdama, posuta brijlijatnima, utvrđena je 2004. godine za inicijativu Baltičkog međunarodnog festivalskog centra. Ona se dodeljuje poslenicima umetnosti za istaknuti doprinos razvoju i učvršćenju kulturnih veza zemalja Baltičkog regiona, a to su Nemačka, Danska, Letonija, Litvanija, Norveška, Poljska, Rusija, Finska, Švedska, Estonija.
Ove godine junakinja uručenja prestižne javne nagrade bila je glumica iz Litvanije, zvezda pozorišta i filma Vija Artemane. Prema njoj se do sada sa oduševljenjem i poštovanjem odnosi kulturna javnost čitavog postsovjetskog prostora. Za mnoge ona ostaje etalon ženstvenosti – takva kako su je zapamtili u glavnoj ulozi u filmu Teatar, ekranizaciji istoimenog romana engleskog klasika Somerseta Moma. Za vreme uručenja počasne nagrade sala je Viji Artmane aplaudirala stojeći.
Među dobitnicima Baltičke zvezde bio je čuveni ruski pozorišni reditelj Lev Dodin, koji se već četvrt veka nalazi na čelu Malog dramskog teatra Sankt Peterburga. Taj kolektiv je prvi u Rusiji dobio počasno zvanje Pozorišta Evrope. Postavke Lava Dodina koje se daju na njegovoj sceni sa uspehom su prikazivane u desetak stranih zemalja.

U glavnom gradu Poljske, Varšavi, održava se retrospektiva filmova poznatog ruskog režisera Karena Šahnazarova, koji se sada nalazi na čelu velikog filmskog koncerna Evrope – Mosfilma.
U roku od mesec dana poljska publika može da vidi 10 filmova ruskog majstora, počev od muzičke komedije Mi iz džeza koja je donela prvi uspeh Šahnazarovu, tada još početniku, pa do jednog od nedavnih filmova – Konjanik po imenu Smrt. Urpavo tim filmom koja daje predstavu o nepovirljivoj borbi različitih političkih snaga u Rusiji početkom 20. veka otvorena je retrospektiva.
Sala je bila prepuna. Istupajući pred tom ogromnom publikom pre prikazivanja filma, Karen Šahnazarov je zavhalio na velikom interesovanju sa kojim poljska publika obavezno dočekuje filmove ruskih režisera. Istakao je veliki uticaj koje kinematografije Rusije i Poljske vrše jedna na drugu, njihovu stalnu saradnju iz koje su se izrodili zanimljivi zajednički radovi.
Stvaralaštvo ruskog režisera ceni se u mnogim zemljama. Na primer, u Italiji, gde se na jesen takođe održavaju retrospektive filmova Šahnazarova, njegov lični doprinos filmskoj umetnosti i razvoju kulturnih veza između Rusije i Italije bio je istaknut nagradom Gastone Predieri. Nagrada je metru ruskog filma uručena u Rimu, ona predstavlja čuvenu kapitolsku vučicu.

Veliki dirigent Arturo Toskani nazvao je njen glas anđeoskim. Štampa je nije nazivala drugačije do božanstvena Renata. Kritičari su ocenjivali njene nastupe i snimke kao čudo belkanta, posebno podvlačeći dramski sopran koji retko dostiže takvu neobučnu gipkost i čistoću.
O svemu tome govori izložba u Moskvi, posvećena velikoj italijanskoj pevačici 20.veka Renati Tebaldi: duboka i beskonačna. Na njoj moskovljani mogu da osim svega ostalog čuju glas legendarne pevačice, vide video snimke sa njenih nastupa, koji čuvaju za potomstvo ne samo njeno majstorstvo, već i umeće nošenja raskošnih scenskih ukrasa, kostima i koncertnih haljina. Mnoge od njih su napravljene po skicama Nikolaja Benua, poznatog ruskog scenografa i slikara, koji je decenijama radio u pozorištu La Skala.
Izložba posvećena Renati Tebaldi sastavljena je u Italiji 2005., dve godine posle smrti umetnice, i već je prikazana u operama u Parmi, Beču, palermu, Barseloni i Lozani, gd eje pevačica mnogo puta nastupila. Zvezda italijanske La Skale i američke Metropoliten opere Tebaldi gostovala je u najboljim operskim pozorištima sveta. Rusiju je posetila u jesen 1975. I mada je pevačica već bila na zalasku karijere, njeni koncerti u Moskvi, Sankt Peterburgu i Kijevu ostavili su neizbrisiv utisak.

90 najpoznatijih dizajnera iz čitavog sveta predstavilo je svoje kolekcije Proleće-leto 2008. u Parizu na Nedelji mode pre-a porte. Među proslavljenim modnim kućama Kristijan Dior, Kristian Lakrua, Valentino i drugim ne malo se nije izgubio ruski kreator Igor Čapurin čiji uspeh na prethodnoj Nedelji mode i danas ostaje tema za razgovor. Tada je autor pokušao da predstavi kako bi izgledala drevna južnoamerička plemena maja i asteka kada bi se našla na teritoriji savremene Rusije, i obukao je svoje manekene u krzna i jarke tkanine.
Dobitnik mnoštva nagrada u obalsti Visoke mode Igor Čapurin se odnosi prema svom uspehu filozofski.
«Momenat uspeha u modu je naravno otvaranje butika, stalno prikazivanje kolekcija, možda i čuveni klijenti – razmišlja dizajner. Ali moda je industrija, koja po pravilu ne živi prema nekim strogim tradicijama, ona uvek pokušava da ih sruši. I uspeh je relativan pojam. Osim toga, našu odeću nosi mnoštvo lepih žena koje žive pored nas u Rusiji. Ne znam ih sve. I možda je to za mene mnogo veći uspeh – osvojiti ljubav i poštovanje tih ljudi».
Osim glavnih linija pret-a-porte sada se pod markom Igora Čapurina pravi linija skijaške odeće i krzna. Njegove maštovite bunde nose strane zvezde – pevačica Vitni Hjuston i supermodel Džejd Džager. Osim mode, Igor Čapurin mnogo radi u pozirištu i na filmu, s pravom smatrajući da širina interesovanja doprinosi stvaralačkom usponu umetnika.