Rezolucija koja je priznala genocid Jermena odobrena je u Komitetu za inostrane poslove predstavničkog doma američkog Kongresa i izazvala bolećivu rekaciju od strane Ankare
Predsednik Turske Abdulah Gjul nazvao ju je neprihvatljivom i rekao da ona ne izaziva poštovanje kod turske nacije.
Reč je o događajima 1915. godine, kada je jermensko stanovništvo u Osmanskoj imperiji bilo prodvrgnuto masovnom istrebljenju. Tada, po nekim podacima, poginulo je milion i po ljudi. Nekoliko stotina hiljada Jermena bilo je primorano da pobegne van granica zemlje. Evo šta tim povodom govori Mihail Aleksandrov, ekspert Instituta zemalja ZND.
«Genocid Jermena dao je čovečanstvu ozbiljnu lekciju. I suština te lekcije je u ospasnosti od pasivnosti međunarodne zajednice pred licem varvarske politike. I ud atom slučaju genocid Jermena je bilo moguće izbeći da nije bilo se jedne strane ravnodušne pasivnosti, a sa druge intriga nekih velikih sila, pre svega Engleske i Francuske, koje nisu želele da se uloga Rusije u Turskoj pojača».
Pokušaji da se progura rešenje o genocidu Jermena u američkom kongresu više puta su preduzimani. Ali u prošlosti oni nisu imali podršku kongresmena. Iz tog razloga što nisu dobili većinu članova predstavničkog doma. Ovog puta situacija je drugačija. Koautori rezolucije su 226 kongresmena, što je dovoljno za njen prolazak. Uoči glasanja predsednik Džordž Buš je upozorio da usvajanje dokumenta može da nanese ogromnu štetu odnosima SAD sa Turskom. Sa svoje strane, šef Pentagona Robert Gejts nije isključio mogućnost da SAD mogu da se liše pristupa turskim aerodromima i saobraćajnim magisralama, što će negativno uticati na dostavu vojne tehnike i tereta u Irak.
Glasanje u Kongresu se podudarilo vremenski sa ozbiljnim zaoštravanjem neslaganja između Vašingtona i Ankare povodom Iraka. Krajem prošlog meseca senat SAD se izjasnio u korist stvaranja federativne države u Iraku, što može da dovede do podele teritorije zemlje po religioznim i etničkim principima. U Turskoj, gde trećinu stanovništva čine Kurdi, u tome se vidi direktna opasnost po sopstevenu državu. Pošto takav razvoj može da podstakne tuske Kurde da istupe u korist samouprave.
Poslednjih godina Ankara je žestoko gušila separatiste na svojoj teritoriji, ali je dala prednost suzdržavanju od napada na njihove logore u Severnom Iraku posle upada američke armije na tu teritoriju. Sada se situacija menja. Turska vlada se obratila parlamentu zemlje sa zahtevom da dozvoli transgraničnu kopnenu operaciju. Prema iračkoj granici je povučena velika količina vojske. Posmatrači ne isključuju masovni upad u Irak.
Interesi SAD i Turske na Bliskom Istoku sve više se razmimoilaze. Otud i proces narastanja protivrečnosti koje mogu da zoštre situaciju u regionu.
- Izvor
- Glas Rusije
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.