Pretnje umesto dijaloga

Rusija Ukrajini nije postavila krajnji rok za iznošenje njenih predloga po pitanju gasa, ali, ukoliko Kijev ne izađe sa inicijativom koja bi mogla zainteresovati Moskvu, postojeći sporazum o gasu ispunjavaće se i dalje. Takvu izjavu je dao predsednik Rusije Dmitrij Medvedev komentarišući poslednje aktivnosti Ukrajine. Kijev faktički ucenjuje Moskvu u nadi da će dobiti neosnovane popuste na ruski gas.

Naftogas Ukrajine je podneo zahtev ruskom Gaspromu o smanjenju isporuka prirodnog gasa za jednu trećinu u 2012. godini. Malo ranije je ukrajinska vlada rekla da će narednih godina trostruko smanjiti isporuke iz Rusije. Ukrajinska vlast nije zadovoljna ni formulom formiranja cena „plavog goriva“ i preti da će rešenje ovog pitanja predati u nadležnost arbitražnog suda u Stokholmu.

Prema rusko-ukrajinskom ugovoru o gasu iz 2009. godine Naftogas Ukrajine je planirao da kupuje 52 milijarde kubnih metara gasa godišnje. U slučaju da kupi manje od 80% te količine, obavezan je da plati istih 80% prema formuli „uzmi ili plati“. Ugovorom je takođe predviđeno smanjenje isporuka za 20%. Ali i u tom slučaju Naftogas Ukrajine mora da prema formuli „uzmi ili plati“ plati najmanje 33,3 milijarde kubnih metara. U zahtevu koji je podnesen Gaspromu pak stoji drugi broj – 27 milijarda. Direktor ruskog gasnog giganta Aleksej Miler je rekao da će Kijev ipak morati da plati 33 milijarde, a što se tiče količina za isporuku, mogu biti kakve god ukrajinska vlast poželi, pa čak i nulte.

Izgleda da je aritmetika iz ugovora očigledna. Ali Kijev stalno smišlja nove trikove kako bi postigao preference, koje mu je Moskva ionako pružila više puta. Dovoljno je da se setimo takozvanog harkovskog popusta od 100 hiljada dolara po hiljadu kubnih metara u zamenu za produženje roka prisustva ruske Crnomorske flote na Krimskom poluostrvu.

Uz to, Kijev odbija da ozbiljno pregovara o opcijama za uvođenje indeksa sniženja cena gasa, na primer u slučaju da Ukrajina uđe u Carinski savez Rusije, Belorusije i Kazahstana. I preti da će se obratiti arbitražnom sudu u Stokholmu. Ali Ukrajina tamo skoro da nema nijednene šanse, smatra generalni direktor ruskog Fonda za energetsku bezbednost Konstantin Simonov.

Stvar je u tome što se arbitražni sud u Štokholmu bitno razlikuje od suda u Kijevu, gde je u toku parnica o predmetu Timošenkove. Mislim da će ukrajinska vlast ipak polagati nadu na osporavanje ovog ugovora u sudu u Kijevu jer je puno lakše postići da sud prizna da Timošenkova nije bila ovlašćena da potpiše te papire. Ako se pak ide u Stokholm, treba biti svestan da će tamo pažljivo iščitavati uslove ugovora i da će pažljivo proučiti osnov za obraćanje arbitražnom sudu.

U ovim uslovima za Kijev je zaista neophodno da sud svojom odlukom optuži eks-premijerku Juliju Timošenko i da prizna da je ova poslednja prekršila zakon prilikom potpisivanja ugovora s Rusijom. A to znači da je potrebna revizija ugovora. Ali je Kijev u ovom slučaju stvarno otišao predaleko. MIP Rusije je u svojoj nedavnoj izjavi podsetilo da su svi ugovori o gasu iz 2009. godine zaključeni u savršenom skladu s nacionalnim zakonima dveju država i s međunarodnim pravom, za njihovo potpisivanje su dobijeni potrebni nalozi predsednika Rusije i Ukrajine. Dmitrij Medvedev je u razgovoru s novinarima istakao da se Juliji Timošenko sudi upravo zbog dogovora s Rusijom, a ne zbog njenih grešaka iz prošlosti.