Dejstvima Litvanije baviće se arbitraža

Gasprom se obratio Arbitražnoj instituciji Štokholma s molbom da razmotri konflikt s ministarstvom za energetiku Litvanije. Ruska kompanija želi da dobije nadoknadu štete od pribaltičke države. Ona je takođe povezana sa suđenjem – onim koje je ranije Vilnus inicirao u odnosu na Gasprom.

Podsetićemo da je u martu ove godine zvanični Vilnus zahtevao od suda da razmotri delatnost kompanije Lituevos Dujos („Lituevos Dujos“) – čiji je jedan od glavnih akcionara Gasprom – i da se izdejstvuje sniženje cena gasa koji se isporučuje u zemlji. Litvanci su optužili rusku stranu za to da se utvrđene tarife veoma razlikuju od onih koje su bile predviđene prilikom privatizacije Lituevos Dujos. Kontratužba koju je podneo Gasprom, ističu u kompaniji, usmerena je na nadoknadu štete, koja je izazvana tužbenim zahtevima Vilnusa. Šanse za to da ona bude zadovoljena su vrlo velike ističe generalni direktor ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov.

To je apsolutno normalna praksa kad strane ne mogu da se dogovore, u njihovim ugovorima uvek postoji mogućnost da se obrate arbitraži. U ovoj situaciji Gasprom radi evropski. I bezuslovno, moći će da pokaže da je u pravu. Polazeći od logike ugovora, mislim da Gasprom bezuslovno ima šanse.

Zasad je teško reći o kolikoj tačno šteti govori Gasprom. Međutim, već je izračunato da je u prvom kvartalu 2011. godine prodaja gasa Lietuvos dujos opala više nego za trećinu. Svi stručnjaci, koje je „Glas Rusije“ pitao za ovo ukazuju na to da je poskupljenje gasa za Litvaniju potpuno osnovano. Ono predstavlja uzvratni korak na to što je Litvanija uvela takozvani Treći energetski paket. Po ovom dokumentu isporučiocima gasa se zabranjuje da poseduju sisteme za transport gasa i litvansko Ministarstvo za energetiku je propisalo da iz kompanije Lietuvos Dujos treba da budu izdvojeni magistralni gasovodi.  Upravo posle toga Gasprom nije dao popust od 15%  na plavo gorivo za Litvaniju, premda je ovo činio za Letoniju i Estoniju. I imao je na to puno pravo, navodi generalni direktor Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov:

Litvanija tvrdi da je EU promenila zakone, zbog čega su oni bili prinuđeni da sve usklade. Druge pribaltičke zemlje imaju iste zakone, ali pritom ne žure da postupe na sličan način. Zato što Treći energetski paket, na koji se poziva vlada Litvanije, sadrži nekoliko varijanti za liberalizaciju tržišta. Najstroži predviđa da treba oduzeti cevi postojećim vlasnicima i predati ih kompanijama sa strane. Međutim, moguće je i da se ona ne oduzima. Ali, eto, Litvanci su hteli da primene strogu varijantu.

Konstantin Simonov navodi da delovanje Litvanije diktiraju samo politički interesi:

U Trećem paketu Litvanija je videla mogućnost da napakosti Rusiji. I šta? Zauzvrat je Gasprom jednostavno odbio da ide na ustupke. Niko nije povisio cene. Ugovor postoji, on se realizuje. Jednostavno, Estoniji i Letoniji koje su postupile pametnije dati su popusti. Litvaniji nisu. I uopšte, zemlje Baltika su mogle da sačekaju s primenom Trećeg energetskog paketa, zato što on treba da se primenjuje samo prema državama koje su uključene u jedinstveni sistem evropskih gasovoda. Istorijske su zemlje Baltika gasovodima povezane samo s Rusijom. One nisu priključene na evropske mreže. A Litvanija je imala želju da trči pred rudu.

Stručnjaci ističu da će kompromis s Vilnusom ipak biti pronađen. Gasprom je jedini isporučilac plavog goriva ovoj zemlji – radi se o dve milijarde kubnih metara gasa godišnje. I u slučaju daljeg zaoštravanja konflikta svaki prekid u isporuci može dovesti do kolapsa u snabdevanju energijom. Pritom postizanje dogovora odmah aktualizuje pitanje popusta na gas, što je po mišljenju analitičara, krajnje važno za Vilnus uoči sezone jesen-zima.