I vetar greje

Hladni dani su pred nama, grejanje ponovo postaje važna stavka u kućnom budžetu. Postajemo i te kako svesni cena energenata i po ko zna koji put pitamo se koje je najbolje rešenje. Kada za to postoje mogućnosti najekonomičnije je osloniti se na centralno grejanje. Priključenje na gradske toplane košta nekoliko hiljada evra, ali se uštedom na izuzetno visokim računima za struju, ova investicija isplati za nekoliko godina. Grejanje na struju je najskuplje, ali u stanovima do kojih gas i toplovodi još nisu stigli, a peći bubnjare su davno zaboravljene, preostaju nam termoakumulacione peći, klima-uređaji i druge grejalice na struju. Koliki će konačno biti račun na kraju meseca zavisi i od termoizolacije, životnih navika, spoljašnjih temperatura… Donekle pomaže toplije oblačenje i držanje termostata na temperaturi 18-20 stepeni. Grejanje na struju u kućama je još skuplje jer su stanovi „ušuškani” drugim stanovima, a i površine su u kućama neretko veće. Etažno centralno grejanje je komforno rešenje. Vreme je, po svoj prilici, da se podsetimo i tradicionalnog ognjišta – kaljevih peći, kamina, zidanih i metalnih peći, pa čak i šporeta na drva… Ogrev jeste skup, ali se bez njega ne može. Ili bar ne još neko vreme.

OBNOVLJIVI RESURSI

Brige o grejanju i sve više cene ne muče samo stanovnike Srbije. U celom svetu ljudi traže alternativne i jeftinije načine grejanja. Klasični izvori energije – nafta, ugalj, prirodni plin – ograničeni su. Fosilna goriva su u ovom trenutku i dalje glavni izvor energije, odakle se zadovoljava 85-90 odsto energetskih potreba čovečanstva. Nafta je najznačajnija sa 35 posto, a zatim i ugalj i prirodni gas. Iz nuklearnih elektrana dobija se osam procenata potrebne energije, a iz obnovljivih izvora samo 3,3. Sadašnjim tempom potrošnje (a ona se neprestano povećava) može se očekivati da će svetske zalihe fosilnih goriva biti iscrpljene do kraja ovog veka. Drugi veliki problem je što njihova eksploatacija zagađuje okolinu. Posledice su već sada zabrinjavajuće. Neizbežno je da ćemo u budućnosti morati da se orijentišemo na obnovljive resurse. Njihova raznolikost uliva optimizam, ali i povećava cenu ionako dugotrajnih i skupih istraživanja. Ipak, na tome se u svetu intenzivno radi. U Japanu se 1997. godine, potpisivanjem Kjoto protokola, 160 država obavezalo da do 2012. godine smanji emisiju ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na nivoe prosečno pet posto niže u odnosu na 1990. Proces prelaska na nove tehnologije je spor i nama, nažalost, uvek pomalo izmiče.

ENERGIJA VETRA

Energija vetra ima veoma dugu tradiciju. Prve vetrenjače potiču još iz sedmog veka iz Persije. One se danas od svih alternativnih izvora energije najbrže razvijaju. Specifične tehnologije se razvijaju, a troškovi instalacija smanjuju. Ipak, zbog velikih početnih ulaganja i znatne početne ekonomske neisplativosti, kao i nestalnosti vetra, moderne vetrenjače ostaju privilegija bogatih zemalja. Nemačka trenutno vodi u proizvodnji električne energije iz vetra, sa više od jedne trećine ukupne snage u svetu instaliranih generatora na vetar. Španija, Danska, Italija, Holandija i druge zemlje ubrzano grade nove kapacitete. Danska, na primer, planira da do 2005. godine 50 posto energetskih potreba u domaćinstvima podmiri iz snage vetra. U našim klimatskim uslovima nema dovoljno stalnog i umerenog vetra da bismo se znatnije mogli osloniti na vetro-turbine kao izvor energije

SOLARNA ENERGIJA

Solarna energija nastaje fuzijom vodonikovih atoma u helijum u unutrašnjosti Sunca. Energija koja se pri tome oslobađa širi se u svemir u obliku svetlosti i jedan njen mali deo dolazi i do Zemlje. Možemo je koristiti na više načina: pomoću solarnih kolektora, solarnih ćelija, fokusiranjem sunčeve energije i dr. Solarni kolektori rade na principu tankih vodovodnih cevi u staklenim kutijama. Voda koja se u njima zagreva koristi se za grejanje. Ovo može biti jedini izvor tople vode u domaćinstvu. Kroz kolektore može da cirkuliše i vazduh koji se potom zagrejan vraća u prostoriju. Solarne ćelije direktno pretvaraju sunčevu svetlost u električnu energiju. Za sada su još manje ekonomski isplative od drugih izvora energije. Najčešće se koriste za male električne uređaje poput digitrona ili za specifične udaljene lokacije do kojih je teško dovesti struju poput svemirskih stanica i satelita, svetlećih bova na pučini i sl. Fokusiranje sunčeve energije koristi se za velike toplotne pogone i generatore. Sunčevo zračenje se fokusira na centralni toranj pomoću velikog broja kompjuterski usmeravanih ogledala koja prate kretanje Sunca. Ovi sistemi zauzimaju veliki prostor i skupi su, ali mogu biti moćni generatori toplotne energije.

ENERGIJA VODE

Energija vode je najznačajniji obnovljivi izvor energije i jedini koji je ekonomski konkurentan fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji. Hidroelektrane mogu da se grade tamo gde postoji obilje brze tekuće vode, poželjno tokom čitave godine. Da bi se neutralisao uticaj oscilacija u vodostaju grade se brane i akumulaciona jezera, koja poskupljuju izgradnju elektrane, ali i menjaju prirodne karakteristike sredine i utiču na živi svet. Kod nas su hidroelektrane zastupljen izvor energije, ali se smatra da se u svetu aktivno koristi samo 25 odsto hidroenergetskog potencijala.

ENERGIJA PLIME I OSEKE

Komercijalni obim eksploatacije energije plime i oseke još je nedovoljan i ograničen na mali broj mesta sa značajnom razlikom između nivoa plime i oseke (više od 10 metara). Princip rada sličan je onom kod hidroelektrana, pri čemu se brana postavlja na ulasku u zaliv ili u morskim tesnacima. Naučnici pokušavaju da razviju i tehnologiju korišćenja morskih struja, ali je ona još u povoju. Nešto dalje otišlo se sa pretvaranjem energije talasa u električnu energiju. Tu je jedan od najvećih problema što elektrane treba da se grade na pučini, gde su talasi snažni i njihova amplituda je velika. Do sada se nije stiglo mnogo dalje od uređaja za demonstraciju i prototipova.

GEOTERMALNA ENERGIJA

Od davnina su ljudi koristili tople izvore i gradili na njima javna kupatila. Prva geotermalna elektrana izgrađena je u Italiji 1904. godine. Geotermalna energija podrazumeva toplotu unutrašnjosti Zemlje, koju na površinu najčešće prenose voda ili para. Ova energija nalazi direktnu primenu za grejanje kuća i staklenika, kao i za neke industrijske procese. Zimi sistem-izmenjivač preko cevi sa vodom prenosi toplotu tla u objekat, a leti obrnuto. Indirektno geotermalna energija može da se primenjuje za dobijanje električne energije, na sličnom principu kao i kod klasičnih termoelektrana. Ovo je jeftin, stabilan i trajan izvor energije. Nedostaci su uslovljenost položajem, dubinom, temperaturom i količinom vode u geotermalnom rezervoaru. Najpogodnija mesta za njenu eksploataciju su tamo gde se vrela masa nalazi blizu površine Zemlje. To su često vulkanska i trusna područja što dodatno poskupljuje gradnju postrojenja. Geotermalne elektrane postoje u Americi, Japanu, Filipinima, Meksiku... Na Islandu, u Rejkjaviku, nalazi se najveći geotermalni sistem za grejanje. Skoro 90 odsto islandskih domaćinstava se greje na taj način. Potencijal za korišćenje ove energije je ogroman, znatno veći od sveukupne energije nafte, uglja i zemnog gasa zajedno. One u svetskoj proizvodnji energije danas učestvuju sa svega 2,17 procenata te se svakako treba usmeriti na razvoj u tom pravcu.

ENERGIJA IZ BIOMASE

Bioenergija se dobija iz biomase koju čine brojni proizvodi biljnog i životinjskog sveta. Prednosti u odnosu na klasične energente su brojne. Emisija štetnih gasova i otpadnih voda je manja. Otpad i ostaci iz poljoprivrede, šumarstva i drvne industrije koriste se na efektivan način. Smanjuje se uvoz energenata. Drva su tradicionalan i trenutno najzastupljeniji obnovljivi izvor energije. U Evropi u primeni energije iz drva prednjači Francuska, a za njom Švedska i Finska. Procenjuje se da će do pedesetih godina ovoga veka udeo biomase u svetskoj proizvodnji energije učestvovati sa 30 do 40 odsto. U Evropi postoji oko 3.000 elektrana na bioplin, koji se dobija fermentacijom bez kiseonika. Velika Britanija je vodeća na ovom polju.

Potencijali obnovljivih izvora energije su ogromni, ali nam trenutni nivo tehnološke razvijenosti još ne dozvoljava da se oslonimo samo na njih. U zapadnim zemljama stalno se vode kampanje za podizanje svesti stanovništva o takozvanoj zelenoj energiji. Distributeri energije ulažu u razvoj novih tehnologija i ohrabruju potrošače da se prebace na energiju iz ekoloških izvora. Za to se nude posebni popusti i poreske olakšice.