Čemu obmane

Povodom saopštenja koje je, u vezi sa izlaganjem fototipskog umesto originalnog izdanja Miroslavljevog jevanđelja, Narodna biblioteka Srbije uputila javnosti, našoj redakciji se javio Dušan Mrđenović, direktor izdavačke kuće „Dosije”. „Dosije” je sa „Službenim listom SCG” objavio faksimil Jevanđelja, a Dušan Mrđenović je jedan od priređivača ove fototipije, koji su spomenuti u saopštenju NBS koje je u celini dato na sajtu Biblioteke.

Mrđenović nam je poslao pismo za javnost, u kojem podseća da se u tom saopštenju Narodne biblioteke Srbije, između ostalog, kaže da „insinuacije koje senzacionalistički podstiču privatni izdavači fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja radi sopstvene koristi, nisu pitanje o kopiji ili originalu, nego su pitanje bezbednosti samog rukopisa”.

Jedan od autora faksimila Jevanđelja potom redom navodi spektakularne najave izlaganja originala Miroslavljevog jevanđelja, objavljene kako u štampanim (i u našoj novini) tako i elektronskim medijima. U izjavi koja je baš u našim novinama objavljena 19. septembra 2007, stoji, podseća Mrđenović:
– Miroslavljevo jevanđelje je zbog rekonstrukcije Narodnog muzeja premešteno kod nas u Narodnu biblioteku Srbije (NBS). Kada smo odlučili da ovaj najdragoceniji srpski pokretni kulturni spomenik prikažemo u okviru „Dana evropske baštine” shvatio sam da je bolje da se Jevanđelje prikaže u hramu nego u biblioteci. Otud „Knjiga u hramu 72 sata” – izjavio je Sreten Ugričić, upravnik NBS.
Koji dan kasnije, stoji u pismu, pritešnjena neospornim dokazima da se radi o prevari, Narodna biblioteka Srbije daje saopštenje za elektronsko izdanje „Vesti”, u kojem je Sreten Ugričić objasnio da je Miroslavljevo jevanđelje u jednom trenutku moralo biti zamenjeno fototipskim jer je „kontinuirano ogroman broj posetilaca menjao mikroklimu u Hramu, pa je knjizi pretila opasnost od prašine i povećane kondenzovane vlage nastale od ljudskog daha...”

„Da ne bi bilo nesporazuma: fototipska izdanja, što će potvrditi svaki istoričar umetnosti, predstavljaju jedan od najboljih i najefikasnijih vidova zaštite dragocenih dokumenata. Imajući to u vidu, ne vidimo nikakav problem što je u Hramu postavljen faksimil umesto originala. Ovde je, međutim, reč o nečem drugom. U pitanju je ideja da stotine hiljada ljudi obmane i ponizi. Uostalom, kakva je razlika između nespretnih pokušaja postmodernističkih objašnjenja i laži i prevare? Mi koji smo pomenuti u saopštenju na sajtu NBS, ali i čitava naša javnost, očekujemo jasne odgovore na sledeća pitanja”, piše Dušan Mrđenović, a potom ih ređa:

„Zašto gospodin Ugričić uporno istrajava u prevari, pa sada i sam demantuje prethodne verzije? Zašto je faksimil ’obezbeđen’ lažnom klima komorom?… Zašto se pored staklene vitrine nalaze dva policajca, a napolju još i čitav kombi naoružanih ljudi?
Zamena je, prema njegovim rečima, urađena uz pomoć policije i u konsultaciji sa prisutnim stručnjakom iz Nemačke? Ko je misteriozni Nemac koji odjednom dolazi do senzacionalnog otkrića da ljudi dišu, prave vlagu i dižu temperaturu? Čemu onda služi komora, pod uslovom da je prava?

Da li je to onaj isti Nemac koji je u Beograd došao sasvim drugim povodom, da popravi i servisira klima komoru u koju će se, kada sve bude spremno, Jevanđelje premestiti iz Narodnog muzeja u kojem je sve vreme i boravilo?
Zašto se fototipsko izdanje izlaže u klima komori? Lažnoj ili pravoj?
Zašto gospodin Ugričić laže da je Jevanđelje preneto u Narodnu biblioteku Srbije, kada je poznato, a to je potvrđeno i u Narodnom muzeju, da Jevanđelje ni jednog jedinog trenutka nije bilo u Biblioteci, već da je u Biblioteci bila samo prazna i nedavno pokvarena klima komora.

I konačno: zar gospodinu Ugričiću nije neprijatno da očiglednu prevaru naziva ’nesporazumom’, kada je imao prilike da se uveri da su stotine hiljada ljudi u beskrajnim povorkama defilovali, ubeđeni da vide original (neki su klečali, neki ostavljali novac na imitaciji klima komore)?”
„Iskreno se nadamo da će zaposleni u Narodnoj biblioteci Srbije koji su, kao i ostali koji su učestvovali u organizaciji, pošteno i profesionalno obavili svoj deo posla, razumeti da do ovog teksta ne bi došlo da gospodin Ugričić nije našao za shodno da u svoje obmane uključi i priređivače fototipskog izdanja. Naša javnost je zaslužila da od gospodina Ugričića dobije odgovore na sva pitanja koja su mu ovom prilikom postavljena”, kaže na kraju pisma za javnost Dušan Mrđenović.