Belo roblje Grandovih grobara

Višegodišnji teror nad zdravim razumom naroda u Srbiji, koji udruženo sprovode Televizija Pink i muzička produkcija Grand, konačno je urodio plodom. Normalnih više nema. Nema ih, nažalost, u naraštaju koji je odrastao gledajući i slušajući primitivno kerebečenje i celovečernji sisotres sa ekrana jedne od dve najgledanije televizije u regionu.
Samo je u Srbiji devedesetih to moglo da se dogodi, da jedan marginalac bez osnovnog vaspitanja i obrazovanja, poput Željka Mitrovića, postane medijski magnat. Čovek koji ne poznaje tačku i zarez, ali odlično poznaje petljavinu kao način bogaćenja, koji je amoralan i beskrupulozan, primitivan i prizeman, o čemu svedoči programska koncepcija njegove televizije, našao je sebi slične "koalicione partnere", slavnu pevaljku Fahretu Živojinović i njenog Sanča Pansu, nekog Sašu Popovića, bivše muzikante, a sadašnje mešetare, kako bi rasterali sve što ima veze sa kulturom u području gledanosti ovog elektronskog cirkusa najnižeg ranga. I uspelo im je. Monopol nad mozgovima koji traje već predugih četrnaest godina, ostavio je dubok trag, bolje reći prazninu, u glavama najmlađih, onih koji će sutra ili već danas voditi ovu zemlju u nekom pravcu. U tom smislu je zločin Televizije Pink, Grand produkcije i te koalicije, jedan kulturološki zločin koji nema pandana u savremenoj Evropi. Taj je zločin išao pod ruku sa nekim drugim zločinima, ali su se pravili da se ne poznaju. Ta dva zla.
Kako god, nakon deceniju i po, desio se potpuni trijumf ludosti i potpuni poraz bilo kakve pameti. Bila je subota 15. septembar i, po istraživanju gledanosti, mereno bezdušnom ali preciznom stvarčicom, takozvanim "piplmetrom", takmičenje za "Zvezde Granda" u jednom trenutku gledalo je čak 80 odsto odraslih ljudi u Srbiji, a sam program koji je trajao čak četiri sata i direktno je sniman na otvorenom prostoru beogradskog sportskog centra Tašmajdan, bez prekida je gledalo 40,4 odsto stanovnika ove neobične zemlje. Novac koji je samo te večeri zaradila "koalicija" pomenutog Saše Popovića, Fahrete Živojinović i Željka Mitrovića, što od reklama, što od SMS poruka, još nije prebrojan ali je lako izračunati da se radi o milionima evra. Samo predtakmičenje mesecima je funkcionisalo na isti način. Par puta nedeljno po par stotina hiljada evra... I tako do finala.
Izvori TABLOIDA imaju podatak da je sam pobednik takmičenja bio iznenađenje i za "koaliciju", jer su planirali nešto sasvim drugo. Naime, mladić koji još nije punoletan, a koji je na opšte iznenađenje pobedio na ovom festivalu besmisla, imitira Zdravka Čolića i ne peva narodnjake. A "koalicioni partneri" su planirali da im pobednik, a bogami i poraženi, besplatno drže koncerte po Srbiji, kako bi naplatili "uloženi rad". Sad, ovaj maloletni pobednik uopšte nema nameru da menja repertoar, niti može i da hoće. Ali tu su svi ostali da pomognu "koaliciji" kako reka novca ne bi prestala da teče u njihove džepove. Ovo belo roblje srpskog turbo-folka, opsednuto idejom o večnoj slavi, potpisuje ugovor s "koalicijom", i do isteka njegove važnosti zarada ide u trezore drugarice Fahrete, i drugova Saše i Željka.
Ovaj najuži organ i najvažnije vanparlamentarno telo u Srbiji, za koga je glasalo više stanovnika nego za sve političke stranke zajedno, fenomen je kojim se niko ne bavi. Nikome ne pada na pamet da vaspitnu ulogu miliona mladih, ali i manje mladih ljudi, u Srbiji danas drže članovi "koalicije", a ne nekakva tričava ministarstva kulture i prosvete. Uostalom, kako i ne bi, kad resorni ministar sedi preko puta zgrade Vlade Srbije i pije sa svojim kolegom glumcem usred radnog vremena. Zaista, zašto u takvoj situaciji svako ko nađe sebi dobar razlog, ne bi preuzeo ulogu prosvetitelja i misionara. Što se u toj ulozi i u tom praznom prostoru našao neki Saša Popović, Fahreta Živojinović i neki Željko Mitrović, stvar je domaćih pravila igre: sve je smišljeno kako bi najgori dobili najbolje. Prava ekonomija destrukcije u Srbiji nije prestala da postoji od propasti socijalističkog samoupravljanja, a na neki svoj način živela je i u tom sistemu. To što je jedna pevaljka i njenih par trabanata doživeli da budu apsolutni ministri kulture bez ograničenog mandata, stvar je opštenarodnog plebiscita a uz pomoć Pink televizije.
Drsko "menadžersko" zelenašenje koje sprovodi "koalicija", sinonim je za divlji kapitalizam koji je doveo do potpunog sloma ostataka ljudskog, etičkog, moralnog ili bilo čega sličnog. Pomenuti članovi "koalicije" nisu ni za korak odstupili od ideje da ponižavaju, ismevaju, i vulgarizuju i ovaj narod i njegovo pravo na zdravu pamet. Poslednjih nekoliko godina obilazili su sela i gradove pronalazeći duševne bolesnike, ismevajući njihove tragične pokušaje da pevaju, sviraju ili zabavljaju, a najnoviji "pronalazak" ovog stalnog festivala blentavosti je neka nazovi-humoreska po imenu "Kursadžije", gde je predmet sprdnje nacionalni i verski stereotip, gde ne prezaju od direktnog vređanja na nacionalnoj osnovi i potezanja za podmuklom ksenofobijom. Primitivan rečnik, način ophođenja i koreografija, prikladni jednom brodu pijanih ludaka, redovan su gost u kući svakoga ko se prevari i uključi kanal Pink televizije. A takvih je na osnovu relevantnih merenja u Srbiji, nedeljno barem par miliona.
Za to vreme takozvani "nacionalni servis" ima strogu obavezu da prenosi jedan drugi cirkus, onaj u parlamentu. Između ova dva brloga skoro da nema razlike, samo što jedni pevaju a drugi se međusobno olajavaju (mada je i u parlamentu bilo pevačkih solo nastupa u bliskoj prošlosti). Konačno, pod neopisivom opsadom ovakvog mentalnog terora, jedna cela generacija studenata na privatnim i državnim univerzitetima nije uspela da postigne stopu prolaznosti na prvoj godini veću od 10 odsto. I kako bi, kod ovoliko veselja i izazova u zemlji nebeskih čuda i večne slave...