Poziv za molitvenu pomoć radi spasavanja manastira Valjevska Gračanica

 Manastir valjevska Gračanica, preko 100 godina na meti đavoimanih. Dosad odolevao, sprema se završni udarac đavoimanih. Ovaj tekst je jedan od pokušaja-vapaja da se narod i javnost pozovu na odbranu ove velike svetinje…
Manastir valjevska Gračanica, posvećen arhangelu Mihailu, po narodnom predanju zadužbina je Miroslava Nemanjića, brata Nemanje Velikoga i strica srbskog sveroditelja, Svetitelja Save. Miroslava, čije Jevanđelje postade jedan od najznačajnijih pisanih srednjevekovnih srbskih spomenika kulture. Nemanjin brat prepisa sveto Jevanđelje takvim stilom koji i danas oduševljava a tada mu kod brata, velikog kneza Nemanje, beše u gostima proseći milost, germanski vladar Barbarosa. Letopisac zapisa kako se na ugovoru o pomoći, kojom Srbija prehrani deo naroda germanskoga, Nemanja lepo potpisa a nepismeni Barbarosa ostavi otisak prsta. Ne čudi što današnji naslednici Barbarose poput Vestervelea, zdušno podržavaju divlje arnaute u rušenju srbskih svetinja na Kosmetu, ali čudi da se u državi velikog Nemanje, srpske vlasti ponašaju poput divljih germana ili arnauta, nalažući rušenje velikih srbskih svetinja.
Prvi pokušaji rušenja svetinje potiču još sa početka dvadesetog veka. Pre desetak godina, vladika Šabačko-Valjevski Lavrentije, potpisuje (bez odobrenja Sabora SPC)  sa rotarijancem, tadašnjim gradonačelnikom Valjeva, ugovor kojim odobrava rušenje ove velike svetinje. Uz Božiju pomoć i veliki odziv pravoslavnih vernika (tom prilikom u mnogim pravoslavnim hramovima potpisivala se peticija za odbranu svetinje) prilikom odbrane svetinje, taj pokušaj je sprečen. Iako je velika ekonomska kriza, iako zasigurno neće biti para za izgradnju nikakve brane,  iako nije izvršeno ni najvažnije ispitivanje za izgradnju bilo koje brane – seizmološko ispitivanje – naloženo je navodnom vlasniku crkve JP Kolubara, da sruši svetinju. Važno je napomenuti, da se sadašnji vladika Valjevski Milutin, za razliku od svog prethodnika vladike Lavrentija (da ovde za ruske čitaoce napomenem da je pomenuti vladika Lavrentije dugo bio vladika u Nemačkoj a „proslavio“ se ljubljenjem ruke rimskom papi pre desetak godina, kada je vodio 36 sveštenika iz svoje eparhije u Rim, gde su se poklonili rimskom papi Jovanu Pavlu II. Evo linka sa tog događaja, koji predstavlja jedan od najsramnijih momenata u istoriji SPC https://www.youtube.com/watch?v=_sHp3TZ9QP4  ), odlučno protivi rušenju ove velike svetinje.
Mnoga čudesa u narodnom predanju vezana su za ovu veliku svetinju. Postoji verovanje da u ovoj svetinji Bog izliva naročitu milost onim koji Mu se mole. Nikada mi se iz sećanja neće izbrisati jedna večernja služba na Blagovesti, pre desetak godina  u tom manastiru, kada je sveštenoslužitelj nama okupljenim vernicima posle službe, sa suzama pričao o namerama da se ta svetinja poruši. Ova velika svetinja duboko je povezana i sa svesrbskim vladikom Nikolajem. Jednom prilikom, u vreme kad je vladika Nikolaj gradio svoj hram-zadužbinu u rodnom selu Leliću, sveti vladika je sa nekolicinom svojih bogomoljaca, krenuo i do manastira Putinja. Usput su naišli na Gračanicu i tu je vladika ušao u oltar da se pomoli Bogu. Bogomoljci su posle izvesnog vremena provedenog u molitvi, izašli iz svetinje napolje da sačekaju vladiku. Ali vladika nikako da izađe. Kada su već hteli posle dugog vremena, da pođu po njega da ga zovnu, videli su neobičan prizor. Vladika je posle duge molitve u molitvenom trepetu unazad izlazio iz crkve. Tada je jedan Bogomoljac pitao vladiku za blagoslov da odputuje na Svetu Goru, na šta je vladika Nikolaj odgovorio: „Vi niste svesni kakvu svetinju ovde imate. Ovo vam je Sveta Gora“ – rekao je vladika pokazujući na Gračanicu. Sveti vladika je prozorljivo predvideo da „Gračanici prete velika iskušenja u budućnosti“.
Sedamadesetih godina bezbožna Titova vlast je zbog navodnih arheoloških istraživanja, otkopavala groblje i vadila mošti iz manastirskog groblja. Kada su porodicama radnika počele da se događaju tragedije, noću su sve kosti iz valjevskog muzeja vraćene u kosturnicu blizu crkve i za neki dan posle toga, betonirana je velika betonska ploča iznad tih moštiju. Pored te betonske ploče, pričao nam je baćuška o istorijatu manastira. Kada su 2002. godine pokušali da sruše manastir, pre nego što ih je verni narod sprečio u tome, oštetili su deo oltarskog maltera, a mladić koji je to uradio je ubrzo posle toga mentalno oboleo.
Grupa pravoslavnih vernika iz Srbije, ovih dana je osnovala udruženje Istinoljublje, udruženje za odbranu ugroženog Pravoslavlja,  otvorila je i sajt na kome se može pročitati istorijat i atuelnosti u vezi ove velike svetinje i u vezi aktivnosti svetosavaca na očuvanju predanja i svete vere Pravoslavne. Adresa sajta je www.istinoljublje.co.nr . Procurela je informacija da početkom sledeće nedelje, radnici Kolubare treba da počnu rušenje svetinje. Pravoslavni vernici (među njima i vaš pokorni sluga), spremni su svojim telima braniti ovu veliku svetinju srbskog naroda. Molimo svu blagočestivu pravoslavnu braću Ruse, čitaoce Ruske Narodne Linije, da nas molitveno podrže u bogougodnom delu pokušaja spasenja velike svetinje. Nisu vlastodržci svemoćni, svemoćan je svemilostivi Bog i samo naša srbska malovernost, može omogućiti rušenje ove velike svetinje. Ruska Linija ovih dana takođe preživljava strašne napade neprijatelja Pravoslavlja. Mnogi vernici u Srbiji su me zvali i interesovali se šta se dešava sa RNL, što govori da je Ruska Narodna Linija veoma poštovana među srbskim pravoslavnim vernicima.
Neka bi Svemilostivi Gospod sačuvao i RNL i ovu veliku svetinju srpsku, molitvama svetog arhangela Mihaila i svih svetih. Amin.