Zapad ne veruje u pomirenje Asada

Damask je uverio UN da je obustavio sve vojne i policijske operacije protiv opozicije. Zapad je odbio da poveruje u iskrenost predsednika Asada i odgovorio najačim diplomatskim napadom na njega za 5 meseci krize u toj zemlji. U petak su stigla saopštenja o  novim krupnim sukobima sirijske armije i demonstranata.

Ove nedelje su lideri SAD, EU, Velike Britanije, Francuske i Nemačke prvi put pozvali Bašara Asada da podnese ostavku. Tako su oni reagovali na  izjave zaštitnika ljudskih prava da sirijski narod i dalje ubijaju. Objašnjavajući stav Bele kuće, državni sekretar Hilari Klinton je rekla:

Vreme je da se Asad odrekne vlasti radi  dobrobiti sirijskog naroda. Neophodno je da bi građani te zemlje mogli sami da odrede rezultat prelaznog perioda. To je naš cilj.

Moskva nije podržala pozive zapadnih partnera. Upravo sada je potrebno pružiti vreme predsdeniku Sirije da bi realizovao reforme, o kojima je on izjavio, - istakli su u MIP RF. Predstavnici spoljnopolitičkog resora su podsetili la je već objavljena amnestija političkih zatvorenika, uvodi se višepartijski sistem, krajem godine će biti održani  sveopšti izbori. Glavna je  izjava Asada generalnom sekretaru UN Ban Ki Mungu da je Damask obustavio sve vojne operacije. Politikolog-orijentalista Sergej Tarasov u intervjuu Glasu Rusije pozvao je Zapad da podrži reforme Asada.

Radi sprovođenja demokratskih reformi potrebni su  povoljni unutrašnji i spoljni uslovii. U bilo kojoj zemlji, posebno u muslimanskom svetu, potrebno je vreme između usvajanja naredbe predsednika ili odluke parlamenta i njenog sprovođenja u život. Drugi je uslov stabilnost.  U Siriji snage opozicije pribegavaju oružanoj borbi. Zato nije dovoljno  da svetska zajednica traži od sirijskog lidera da počne reforme, neophodno je stimulisati opozicione snage za konstruktivni dijalog s vlastima da bi zemlja izašla iz krize.

Međutim, Francuska, Nemačka, Portugalija i Velika Brimtanija su inicirale u SB UN odluku o sankcijama protiv Sirije. Ranije je Moskva izjavila da će podržati samo odluku koja neće ponoviti libijski scenario, već će biti od koristi za sirijski narod. Predstavnik Sirije pri UN Bašar Džaafari je izjavio da bi diplomatski rat protiv njegove zemlje mogao  da pruži oružanim terorističkim grupama predstavu da su one pod američkom i zapadnom zaštitom, što bi isprovociralo nova krvoprolića.

SAD i EU su već uvele sankcije protiv Sirije. Pet sirijskih naftnih kompanija  se našlo pod delovanjem američkih  ograničenja. Oko 90 odsto sirijske nafte se izvozi u EU. U petak su u Briselu diplomatski predstavnici 27 zemalja EU pristali na embargo za uvoz sirijske nafte.

Vašington je pozvao  i Rusiju, Kinu i Indiju da uvedu sankcije protiv Sirije. Pred mikrofonom je ekspert Centra međunarodne bezbednosti IMEMO RAN Vladimir Sotnikov.

Moramo da sami gradimo uzajamne odnose s sirijskim rukovodstvom. To je važno i zbog toga što je Rusija članica kvarteta za bliskoistočno regulisanje. Rusija ima svoje nacionalne interese u tom regionu, ona mora da doprinese nalaženju diplomatskih puteva rešenja da bi sirijska kriza bila završena dovoljno mirno.

Planira se poseta Siriji delegacije  ruskih političara, među njima su predstavnici gornjeg doma parlamenta. Njihov je cilj da na licu mesta upoznaju situaciju u toj zemlji. Istovremeno će se tamo nalaziti humanitarna misija UN. Damask je garantovao  pristup eksperata mestima sukoba vlasti i opozicije.  Ranije vlasti nisu pristale na dolazak posmatrača UN. Danas je Damask spreman na saradnju s međunarodnom zajednicom i UN radi regulisanja situacije.