Bolest političara kao tabu

Informacije o bolesti političara tabu su, izgleda, jedino u Srbiji. Dok Amerikanci znaju svaki detalj o tumoru na Klintonovom nosu, o Bušovoj borbi protiv alkoholizma u mladosti a, kod nas se pisanje o bolestima političara doživljava kao novinarska nepristojnost, čak kao odsustvo pijeteta prema bolesnome.

Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović i predsednik Republike Srpske Milan Jelić dvojica su političara, čija je smrt u razmaku od samo nekoliko dana aktuelizovala staru temu da li javnost treba da bude upoznata sa detaljnim zdravstvenim kartonom ljudi na vlasti i da li političari pre stupanja na dužnost treba da budu podvrgnuti pregledu.

Gradonačelnik Beograda je bolovao u apsolutnoj tišini. Javnost je dobijala šture informacije na osnovu kojih se nije moglo naslutiti ni ozbiljnost ni težina bolesti. Tek na insistiranje novinara saznalo se da je Bogdanović bio na lečenju u Italiji, da lečenje nije bilo uspešno i da se stanje pogoršava. Za Jelića se znalo da je pre nekoliko godina u Hjustonu operisao srce, ali s obzirom na šok koji je vest o srčanom udaru izazvala u Bosni, očigledno da se to nije oglašavalo na velika zvona, niti je, izgleda, iko mislio da je reč o bolesti koja bi Jeliću mogla da odmogne u obavljanju državnih poslova.

Ni Slobodan Milošević nije bio izuzetak kad je reč o prikrivanju zdravstvenog stanja: do odlaska u Hag njegov visoki pritisak bila jedna od strogo čuvanih tajni.

Zapadnu praksu da javnost bude obaveštena prihvatili su i susedi Srbije: hrvatska javnost je do detalja znala sve o lečenju svog političara Ivice Račana, i dok je lečen u Zagrebu, i u inostranstvu. Zdravstveno stanje hrvatskog predsednika Franje Tuđmana praćeno je iz dana u dan u hrvatskim medijima. Crnogorski mediji su uredno izvestili da je crnogorski premijer Željko Šturanović lečen u medicinskom centru u Riminiju.

– Istina je da se na Zapadu mnogo otvorenije govori o bolestima poznatih. Ova oblast kod nas nije uopšte definisana, odnosno svodi se na poštovanje lekarske tajne, pa je to razlog zašto se o lečenju poznatih javnost ne upoznaje – kaže profesor dr Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, radiolog.

Borojević kaže da je bio upoznat sa detaljima bolesti beogradskog gradonačelnika, ali da ga je, kao i u ostalim slučajevima, lekarska tajna obavezala da o bolesti svog pacijenta ne govori javno.

– Mislim da je logično da o zdravstvenom stanju ljudi koji obavljaju javne funkcije javnost detaljnije izveštavamo, jer je reč o ličnostima koje je ona birala. Narod je očekivao da ih te osobe vode, pa su time više izložene radoznalosti – kaže dr Borojević.

Političari su, međutim, najosetljiviji baš kada je reč o bolestima. Lakše će progovoriti o aferi u vezi sa novcem, pristaće i da otvore vrata svoje kuhinje i dnevne sobe, čak i pozvati novinare na slavu, ali zdravlje – to je samo njihova lična stvar. Novinari su se svojevremeno silno mučili da javnosti objasne zašto je predsednik Boris Tadić hospitalizovan na VMA, kada je u zvaničnim saopštenjima pisalo da ima infekciju gornjih disajnih puteva. Ko još leže na VMA sa ovom dijagnozom?

Ispostavilo da je bilo reči o pogoršanju osnovne bolesti. Posle su i saopštenja bila opširnija, pa smo saznali da su u međuvremenu Tadiću lekari na VMA operisali sinuse, a to je pomoglo da se i sklonost ka „infekcijama gornjih disajnih organa” drži pod kontrolom.

Miroljub Labus, dok je bio aktivan političar i potpredsednik vlade, ostaće upamćen kao izuzetak koji nije krio da ima zdravstveni problem. Labus se za mnoge televizije slikao sa nogom podignutom na tabureu, jer je saopšteno da ima probleme sa trombozom. Mada je bilo onih koji su tvrdili da su u tom času političke prilike bile takve da je za Labusa bilo bolje što je na bolovanju.

Dok su na vlasti, pa čak i kad se bore za nju, političari izgledaju kao da pucaju od zdravlja. Da li su zaista u top formi, jer im moć pumpa adrenalin, ili uz privilegije, neizostavno, kao što tvrde medicinski stručnjaci, idu i određene bolesti, tipične za ljude na vlasti?

Profesor dr Svetomir Stožinić, internista kardiolog, dugogodišnji direktor Interne klinike u KBC „Bežanijska kosa”, priznaje da je lečio mnoge političare, a neki su i danas njegovi pacijenti. Dr Stožinić je poznat i po tome što je sa ruskog preveo knjigu „Vlast i bolest – kazivanja kremaljskog lekara” ruskog akademika Evgenija Ivanoviča Čazova.

– Lekare obavezuje profesionalna tajna, ali očigledno je da lekarska tajna mora imati granicu. Lekar je dužan da kada vidi da zdravlje jednog političara utiče na njegovo rasuđivanje i ugrožava naciju, mora da najvišim organima vlasti to i da saopšti. Na primer, ruski akademik Čazov, koji je lečio šest generalnih sekretara u Sovjetskom Savezu, obavestio je Politbiro da Jeljcinov alkoholizam i narušeno zdravlje ozbiljno ugrožavaju vođenje nacije. Kod nas niko ne upozorava na to da je narodni poslanik ili ministar alkoholičar ili u alkoholosanom stanju. Neki rukovodeći ljudi na našoj političkoj sceni ne vladaju sobom. Najbolja je ona vlast koja počinje od uspešnog vladanja sobom. To kod nas često nije slučaj. To se naročito vidi za skupštinskom govornicom. Novinari treba na to da ukazuju prvo načelno, a zatim i konkretno, kaže za „Politiku” profesor Stožinić.

Političari mnogo češće pate od somatskih oboljenja od običnih smrtnika koji nisu imale (ne)sreću da postanu javne ličnosti. Sa javnim ličnostima se događa neverovatna pojava: identifikuju se sa vlašću i prosto nadmeću sa prirodom. Misle da će ih bolest mimoići. Život ih naravno vrlo brzo ubedi u suprotno, kaže dr Stožinić, ali, ako je za utehu, ni u svetu nije drugačije: Jeljcin je imao čak četiri infarkta, a bio je neumeren i u jelu i u piću. U beogradskom Urgentnom centru svi još pamte kako je teklo oživljavanje Zorana Šamija, tada visokog funkcionera i poslanika, koji je stigao u polumrtav u ruke lekara, ali posle nebrojano defibrilacija preživeo je.

Profesor Stožinić insistira da se kod nas što pre uvede psihofizički test pre stupanja na političke dužnosti. Ako je lekarsko uverenje potrebno da bi se dobio posao baštovana ne postoji nijedan razlog da na to ne pristane neko ko treba da bude narodni poslanik, kaže dr Stožinić.

– Vlast je za neke ljude kao droga i postaje jača od biološkog nagona. Događa se da ličnost na vlasti ne shvata i ne priznaje ni sebi ni drugima joj opada fizička ili psihička snaga, jer je poriv za vlašću iznad tog biološkog nagona. Dugo sam lekar, lečio sam mnoge političare, ali nikada nisam doživeo da se neko kod nas iz politike povukao iz zdravstvenih razloga – dodaje dr Stožinić.

Bolest ruši imidž i položaj u stranci

Političari skrivaju da su bolesni, jer se plaše za svoj položaj u stranci i svoj imidž, kaže profesor socijalne psihologije Bora Kuzmanović dodajući da to nije karakteristika samo političara. On kaže da su političari pod dvostrukim pritiskom – i javnosti i konkurencije u samim strankama.

Oni koji se bave politikom, ne samo u Srbiji, nego i u svetu, nastoje da očuvaju imidž jakih, zdravih i izdržljivih osoba dokle god to mogu. Uz to, prema njegovim rečima, bolest se skriva i zbog straha da se, posle priznanja da ona postoji, ne bi „naduvavala” u medijima – pa da na taj način čir na želucu preraste, recimo, u kancer. Naravno, ukazuje prof. Kuzmanović, to može da pređe u drugu krajnost – da se prošire glasine, koje je posle vrlo teško osporiti.

Stradaju i poslanici

Koktel stresa, pritisaka i fizičke neaktivnosti u vezi je i sa obavljanjem drugih poslova, ali u slučaju politike i političara možda je više vidljiv. U vreme svog mandata preminula su četvorica poslanika iz prethodnog skupštinskog saziva: krajem maja prošle godine preminuo je Miroslav Nedeljković, poslanik SRS-a, a godinu pre  umrli su Ostoja Stojanović i Dragan Ljubojević, obojica iz SRS-a. Aprila 2005. godine umro je Milutin Pešić, poslanik DSS-a.

Metalika i raiki tehnika protiv stresa

U borbi protiv stresa političari  koriste različite metode. Predsednik vojvođanske skupštine Bojan Kostreš opušta se šetajući psa, ali i slušanjem glasne muzike, najčešće „Metalike”, „Ofspringa” i „Grin deja”. Nataša Jovanović (SRS) relaksira se vožnjom bicikla, plivanjem, a opušta je i kuvanje. Možda najzanimljiviji način borbe protiv stresa ima bivši ministar trgovine Bojan Dimitrijević, koji za uspostavljanje psihološke, emotivne i intelektualne ravnoteže koristi istočnjačku raiki tehniku. Prema njegovom objašnjenju, ova tehnika sastoji se iz polaganja ruku na telo i korišćenja raznih zvučnih i vizuelnih simbola, pomoću kojih se „kosmička univerzalna energija prenosi na emotivnu i mentalnu ravan”.