Evropska ekonomija: nema odakle da se čeka spas

Američka banka Morgan Stenli pogoršala je prognozu svetskog rasta unutrašnjeg bruto proizvoda: 2011. godine on će pasti sa 4,2% do 3,9%, a ubuduće sa 4,5% do 3,8%. Banka konstatuje da su SAD i Evropa previše blizu recesiji.

Za to se krive takođe politički propusti i neadekvatna reakcija Starog Sveta na krizu suverenog duga.

Na ekonomsku nestabilnost već je reagovala tiha luka, Švajcarska: ekonomija pati od jačanja franka. Poslednje je rezultat akcija investitora, koji su počeli aktivno da ulažu u zlato, japanski jen i franak. Sada su vlasti rešile da izdvoje 740 miliona evra za podršku kompanija vezanih za izvoz i turizam. Paralelno CB namerava da uveća obim franaka koji se nude na tržištima.

U međuvremenu glavni problem zone evra se prebacuje u Nemačku, čija ekonomija je zamrla. Mnogi ekseprti su izjavili da to nije prosto zastoj: situacija se pogoršava stalno. Faktički to stavlja krst na ulogu Nemačke kao lokomotive koja izvlači slabe karike zone evra.

Nemci koji su smatrali da su se faktički žrtvovali odustavši od marke, nisu loše profitirali od uvođenja evra, konstatuje stariji analitičar investicione kompanije Cirih Kapital Menadžmen Oleg Dušin:

Nemačka ekonomija se drži zahvaljujući smanjenom kursu evra, koji je mnogo jeftiniji, ako se uporedi sa onim kursom koji bi hipotetički mogao da bude kod nemačke marke. Glavni faktor nemačke ekonomije je snažan izvoz, ali sada, kada stagnira čitava svetska ekonomija, pati i nemački izvoz.

Sada, kada kupci susednih zemalja nemaju novac, potreban je akcenat na unutrašnju potrošnju. I tu se ispostavio neprijatan detalj. Sve ove godine Nemci su vrlo dobro štedeli, a nisu investirali unutar zemlje i nisu radili na uvećanje potrošnje. Sredstva su se ulagala u državne obligacije SAD i zemlje kao što su Progugalija, Španija, Irska, Grčka, Italija. One su, videšvi smanjenje kamate na svoje obligacije, sa zadovoljstvom privlačile sve više kreditora pod tako povoljnim uslovima. Na kraju se sve pomešalo: slabi pokušavaju da prežive, potranje za nemačkom produkcijom nema, banke Nemačke drže previše rizičnih dužničkih obaveza, ekonomija je usporena.

Time pokušava da se pozabavi sada Italija. Evropska Centralna banka faktički je primorala Rim da usvoji novi program zatezanja kaiševa. Lokalna administracija gubi 60% ličnog sastava, ministarstva ostaju bez 10% sredstava. Smanjenje preti organizacijama gde radi manje od 70 ljudi. Ukidaju se suvišni sloboni dani. Granica za odlazak u penziju za žene podiže se od 2016. godine sa 60 na 65 godina. Podižu se porezi, uvodi se takozvani porez solidarnosti, uvode se akcize, nestaje besplatna medicina, započinje lov na one koji ne plaćaju poreze: 2010. godine budžet zbog njih nije dobio preko 140 milijardi evra. Za sada nije jasno da li će ove mere biti odobrene u senatu i donjem domu parlamenta i koliko će realno raditi ove sheme, primećuje vodeći analitičar agencije Finmarket Andrej Lusnikov.

To što se predlaže radi izbalansiranosti budžeta Italije, nesumnjivo, može da izvrši negativan uticaj na političke perspektive vlade. A to znači da će se vrlo pažljivo ove mere sprovoditi u život. Sa tim su vezane osnovne sumnje da režim stroge štednje može da stabiliše situaciju Italiji.

Naravno, mogu se odložiti ove mere za kasnije i da se sačeka kada će proraditi jedinstvena evropska vlada o kojoj su se dogovorili Sarkozi i Merkel. Najvažnije je da ima ko da upravlja.