Svetske cene nafte i ekonomija Rusije

Rusija, kao i čitav svet, zainteresovana je za stabilne cene nafte. Visoka sloboda cena nafte ide na ruku finansijskim špekulantima, ali oan nije potrebna ni kompanijama proizvođačima, ni potrošačima. Takve tačke gledišta pridržavaju se danas vodeći ruski eksperti u naftnoj i gasnoj sferi.

Niske cene crnog zlata ne stimulišu naftne kompanije koje jednostavno smanjuju bušenje i ne inestiraju ni u ekspluataciju, ni u preradu. Ako je cena previsoka, počinju da se nerviraju potrošači, a za ekonomiju u celini to znači stagnaciju. Na kraju sa nafte počinju da se prebacuju na gas, obnovive izvore energije i slično, podvlači profesor Visoke škole ekonomije Leonid Grigorjev.

U toku je uspon posle krize, spori uspon, težak, sa finansijskim šokovima. Zato nikome nisu potrebne neprijatnosti u sferi nafte i konflikti u toj oblasti, ako se uzmu u obzir eksperti. Optši interes naftnih izvoznika je da se cena drži u nekim razumnim granicama. Tržište to više ili manje čini. 2009. i 2010. cena se kolebala između 80 i sto dolara. Takvu prognozu ja sam objavio 2009. godine. I tek početkom ove godine, posle smanjenja proizvodnje u Libiji i havarije na atomskoj centrali Fukušima ova cena se popela iznad sto. Ove godine prosečna cena nafte će biti viša od godine pre krize. A prihodi OPEK i Rusije od nafte 2011. će biti veći nego 2008. godine. Svetska potrošnja nafte raste i stabilizovana je proizvodnja.

Po mišljenju direktora Instituta za energetsku strategiju Vitalija Bušueva, tržište fjučersa nafte, na kojem se formira cena, nije robno tržište, već finansijsko. I cenu na njemu određuje ne toliko ponuda i potražnja, koliko slobodni kapital, koji može da da dobit. Ovim se objašnjava današnji skok i pad cena.

Danas je naftno tržište pregrejano, zato što će cena na tom tržištu pre ili kasnije pasti. To se ne podržava stalno rastućom potražnjom i ne podržava se velikom količinom slobodnog novca koji odlazi čas u zlato, čas u obaveze blagajne. Zato se cena drži. Po našim ocenama, vrhunac od 120 dolara, koji smo očekivali na proleće, desio se, a u drugoj polovini očekujemo pad do 80 dolara za barel. Pošto su svi faktori koji dorpnose stabilizaciji i rastu cena iscrpljeni. Čitavo pitanje je u tme da li će se to desiti naglo ili će cena kliziti do kraja godine do 80 dolara za barel.

Što se tiče ruske ekonomije, ona nije izolovana, već integrisana u svetsku. Zato svi oni procesi koji se dešavaju u svetu utiču na nju. To se u punoj meri odnosi na svetske cene nafte. Rusija ulazi, uporedo sa Saudijskom Arabijom, među lidere u proizvodnji i izvozu crnog zlata. Za ruske naftaše, o čemu su oni mnogo puta govorili, prihvatljiv je koridor od 70-90 dolara za barel. Pri tome postoji realna mogućnost investiranja sredstava u istraživanje i eksploataciju nafte. A ako cene rastu, to su dodatni prihodi koji se mogu štedeti, a mogu se usmeravati na razvoj ekonomije. Ali sve je dobro sa merom: previše visoke cene nisu potrebne, jer to vodi naglom rastu dolarske mase, koju treba sterilizovati. Drugim rečima, Rusija je zaintersovana za stabilne cene i odsustvo naglih kolebanja. To je obavezan uslov koji omogućava da se planira budžet zemlje sa velikom određenošću.

Naravno, vrlo je teško prognozirati svetske cene nafte. Previše faktora utiče na njihovo formiranje. Jasno je jedno: Rusija kao i čitav svet zainteresovana je za njihovu stabilnost.