Masteri pred poslanicima

Za sve visokoškolce u Srbiji školska godina počela je juče, a istog dana se sporno pitanje izjednačavanja zvanja diplomirani i master našlo na dnevnom redu Skupštine Srbije. Zoran Lončar, ministar prosvete, povodom prvog dana nove akademske godine, pozdravio je brucoše beogradskog Elektrotehničkog fakulteta i istakao da će država pokušati da akademcima stvori „radnu perspektivu” kako bi ostali u Srbiji po završetku studija. Ministar je izrazio nadu da će srpske škole i fakulteti kročiti u Evropu do 2010. godine.

Tom prilikom Lončar je istakao da skupština, kao telo koje je usvojilo novi Zakon o visokom obrazovanju, jedina može da reši nejasnoće u vezi sa izjednačavanjem zvanja.

Diplomirani pravnici, inženjeri i svi drugi koji su završili fakultet pre stupanja na snagu važećeg zakona o visokom obrazovanju izjednačiće se po stepenu obrazovanja i pravima na dalje studije sa onima koji će steći zvanje master – ukoliko parlament prihvati predlog Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije koji je juče uvršćen u dnevni red započete sednice Skupštine Srbije.

Zakonodavni odbor je još u julu većinom glasova prihvatio predlog poslanika DSS-a Miloša Aligrudića da se javna polemika koja traje od usvajanja novog zakona o obrazovanju, što znači skoro dve godine, prekine prihvatanjem „autentičnog tumačenja člana 127, stavova 1 i 2” ovog propisa. Takvo tumačenje bi omogućilo da se nekadašnji sedmi stepen obrazovanja priznaje kao sadašnje petogodišnje master studije.

Po tumačenju Zakonodavnog odbora, „lice koje je steklo ili stekne odgovarajući akademski, stručni ili naučni naziv, prema propisima koji su važili do stupanja ovog zakona na snagu, zadržava pravo na njegovo korišćenje u skladu sa propisima po kojima ih je steklo”. Takođe, može da traži od svog fakulteta da mu, pod uslovima propisanim opštim aktom te visokoškolske ustanove, utvrdi da ranije stečeni naziv odgovara nekom od naziva iz sadašnjeg zakona.

– Zakonodavac je, prilikom kreiranja važećeg zakona, ostavio neke nedoumice i one mogu da budu otklonjene tamo gde je ovaj akt kreiran, u skupštini, kroz autentično tumačenje zakona – rekao je Lončar.

Akademci ističu da je skupština kasnila s rešavanjem ovog pitanja, a da su univerziteti požurili s raspisivanjem konkursa za upis na diplomske master studije.

– Konkurs je rano raspisan i nije sačekana odluka viših organa. Već smo savetovali studente da ne upisuju master studije na svojim fakultetima i da sačekaju odluku skupštine. Univerziteti su očigledno raspisali konkurse kako bi ubrali dodatne prihode od neodlučnih ili manje obaveštenih studenata. Ova situacija pokazuje kakva anarhija vlada u visokoobrazovnom sistemu – prokomentarisao je Nemanja Stamenčić, član Izvršnog odbora Studentske unije Srbije.

Naš sagovornik je dodao da oni akademci koji su se javili na konkurs, a koji su shvatili da će dobiti zvanje koje već imaju, imaju vremena da odustanu od studija. Na većini fakulteta upis još nije završen i kandidati uglavnom nisu dali novac za školarinu, već su samo morali da predaju prijave i plate upisninu od nekoliko hiljada dinara.

Jedino oni akademci koji su se odlučili za master studije na fakultetima na kojima nisu diplomirali, kao i oni koji su završili studije po novom programu ne moraju da brinu.

Kao što smo već pisali, Senat BU je, pre petnaestak dana, raspisao konkurs za upis 5.805 studenata na diplomske master studije.

U prestonici, najviše mesta za master studije predviđeno je za Filološki i za Fakultet organizacionih nauka, čak 600, dok će 100 budućih mastera moći da se upiše na Elektrotehnički. Po visini školarine, kao i za osnovne studije, izdvaja se Arhitektonski fakultet čiji potencijalni budući masteri moraju da izdvoje 240.000 dinara. Slede ga Građevinski sa školarinom od 150.000 dinara, Saobraćajni i Fakultet organizacionih nauka kod kojih master studije staju 120.000 dinara.

Konkurs je otvoren i na Novosadskom univerzitetu, ali na ovoj visokoškolskoj ustanovi Bolonjska deklaracija se primenjuje već godinama, pa su na nekoliko visokoškolskih ustanova generacije studenta već završile studije po novom programu. Takođe, još nije poznato kada će skupština odlučivati o broju studenata master studija čije će školovanje biti finansirano iz budžeta.

Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, u nekoliko navrata je prokomentarisao da master studije upisuju studenti koji žele da se usavršavaju i da uče. Prema njegovim rečima, skupština će raspravljati o izjednačavanju prava, a ne diploma. Tako će, kako je objašnjavao rektor, na određeni konkurs za posao moći da se prijave diplomirani i masteri, a poslodavac treba da odluči koga će da izabere.

Na većini fakulteta upis na diplomske master studije se završava u drugoj polovini oktobra tako da akademci imaju još vremena da se eventualno predomisle.