Sever Kosova. Plodovi „iznuđenog kompromisa"

Po mišljenju srbskih vlasti, kriza na severu Kosova je završena. Međutim, pritom je potpuno očigledno da se događaji u ovom delu srpske provincije odvijaju po scenariju, koji je napisao onaj deo međunarodne zajednice, koji podržava nezavisnost pokrajine. Rezultati usmenog dogovora između Beograda i KFOR su takvi da se srpske barikade postepeno skidaju, a na graničnom prelazu Brnjak po našim informacijama, dobijenim iz lokalnih izvora, zajedno s vojnicima NATO rade i kosovski graničari albanske nacionalosti. Meštani Srbi se zalažu za potpuno odsustvo predstavnika prištinskih organizacija severno od Ibra.

Ne samo to, upravo ovaj (po formulaciji ruskog MIP) „iznuđeni kompromis“ Beograda i KFOR doveo je u sumnju jedinstvo pozicije lidera kosovskih Srba, za šta je dokaz neuspešno zasedanje predsednika četiri opštine, koje je trebalo da oceni napore prestoničkih političara u vezi sa stabilizacijom u pokrajini.

Zamolili smo Igora Vojinovića, istoričara i lidera društvenog pokreta „Otadžbina“ iz Kosovske Mitrovice da prokomentariše događaje na Kosovu:

Vlada iz Beograda prebacila je odgovornost na lokalne samouprave, a one su veoma slabe da bi mogle da se izbore sa NATO i EU.

Da li sporazum, koji su sačinili politički direktor srbskog MIP Borislav Stefanović i komandant KFOR Erhard Biler garantuje bezbednost kosovskih Srba?

Hašim Tači je na ovih deset usmenih  tačaka dogovora dodao jedanaestu, a to  je da će ukoliko se Srbi ne pomere sa barikada, koje otežavaju mogućnost funkcionisanja šiptarskih terorističkih institucija, on ponovo upotrebiti silu  iza koje stoje NATO i EU.  Mada čisto sumnjam da će se to desiti u skorijem vremenu, pošto  je  pregovarački tim iz Beograda pristao na sve, tako da nema potrebe za tim.

Međutim, da nije bilo ovakvih ustupaka ne zna se u šta bi se pretvorila napeta situacija na severu pokrajine?..

Očigledno je da je Tači dobio prećutnu saglasnost  i podršku od strane Zapada.   Trebalo je da se desi kao  što se desilo u Srbskoj Krajini, nešto kao što je pokušano u Južnoj Osetiji  - da se napravi novi pogrom nad civilnim stanovništvom,  da se to završi za jednu noć i dva dana. Ali nije uspelo, jer se narod koji već dvadeset godina pruža otpor samoorganizovao, izašao je i blokirao puteve. Nije Borko Stefanović sprečio pokolj, nego Srbi svojom odlučnošću. 

Srpske vlasti odbijaju da direktno odgovore na pitanje da li će ono što se dogodilo na Kosovu uticati na perspektivuevropskih integracija zemlje. Zbog toga su se mnogim političarima već omakle reči o referendumu na kojem će se građani Srbije nedvosmisleno izjasniti šta im je prioritet – Kosovo i Metohija ili EU...

Nažalost, takva vrsta referenduma neće biti moguća dok EU toliko-koliko kontroliše društveno-političku situaciju i medije u Srbiji.  Jer oni znaju ako bi takav referendum bio raspisan, apsolutna većina Srba bi se zalagala za zaštitu sopstvene teritorije. Oni ne dozvoljavaju da narod iznese svoje mišljenje,  nego ga nameću.

Otpor kosovskih Srba je ponovo naterao prištinske medije da govore o nacrtu autonomije za sever Kosova, koji navodno zri negde u nedrima „Vlade Kosova“.

Radi se o klasičnoj podvali. Ponudi se nešto kao izlazno rešenje  makar da sačuvate živu glavu,   a u stvari radi se o tome da vam glavu skinu. Jer da su oni mislili da ostave sever Kosova Srbiji, ne bi činili ovu akciju i ne bi se širile takozvane kosovske institucije  na severu srpske pokrajine. Osim toga, to bi ličilo na srbsko prihvatanje postepenog samoubistva.

Da li su protivrečnosti toliko oštre, da li je uopšte potreban dijalog između Beograda i Prištine?

Pitanje je na koji način da se vodi dijalog. Ovo što radi Borko Stefanović nije dijalog, to je poslušnost. Dijalog mora da se vrši preko UN, što je sasvim legitimno prema rezoluciji 1244, po svim međunarodnim pravima i Ustavu Republike Srbije. A oni pregovaraju pod patronatom EU, koja je u startu priznala albansku kvazidržavu na delu srpske teritorije.