Da se ne propusti trenutak

Ruske naftne kompanije uvećavaju proizvodnju sirovine. Već ove godine priraštaj je izneo 1,2%. Takav je rezultat istraživanja Vol Strit Džornela. Današnja tendencija deluje optimistički u kontekstu svetske stagnacije u toj sferi, podvlači izdanje.

Prema poslednjim podacima ukupno od januara do juna 2011. godine ruske kompanije su proizvele preko 252 miliona barela nafte. To je skoro za 5 miliona barela više od rekordnih pokazatelja iz 2008. godine. Urzok takve pozitivne dinamike je uvećana potražnja. Ona se podržava visokim cenama, koje omogućavaju ruskim kompanijama da ne smanjuju tempo proizvodnje, ističe partner konsalting kompanije RusEnerdži Mihail Krutihin.

Komapnije koje izvoze naftu u Evropu čine to po dugoročnim ugovorima i oni su vezani za određene rafinerije. Zato na njih kolebanja cene i potražnje ozbiljno ne utiču. Ako se uzme Istok, tamo je vrlo dobar kvalitet ruske nafte i malo rastojanje do Japana i Tajvana od luke Kuzmino. Tamo takođe ne preti nikakvo smanjenje. Nema opasnosti od smanjenja izvoza u Kinu, mislim da će konflikt povodom cene biti regulisan, i ugovor će biti ispoštovan. U toku je stabilni izvoz, zato je stabilna proizvodnja.

Konjuktura cena zasita je povoljna. Po poslednjim podacima, cena ruske nafte Urals u prvom polugodištu 2011. godine premašila je 109 dolara za barel. I oaj istorijski maksimum nije samo povoljan za budžetske pokazatelje. On će omogućiti ruskim kompanijama da optimalizuju svoj rad, istakao je u intervjuu za Glas Rusije direktor Fonda za energetski razvoj Sergej Pikin.

Po obimu proizvodnje naše kompanije su uvek bile među liderima. Radi toga kako se ubuduće tempo rasta ne bi samo smanjivao, već i uvećavao, neophodno je investirati sredstva u razvoj. Postoji niz novih nalazišta. Ali kako bi se ona razradila potrebne su investicije. Drugo – potrebno je u najmanju ruku ne smanjivati tempo osvajanja novih tehnologija vađenja nafte, i to ne samo nafte, već i propratnog gasa. Dovođenje propratnog gasa do izrade električne energije. To ubuduće osigurava dinamiku razvoja.

Ipak za sada ruske kompanije ostaju jedine koje nisu smanjile tempo proizvodnje nafte poslednjih godina. Vol Strit Džornel konstatuje da svetski giganti, bez obzira na ogromna ulaganja, smanjuju proizvodnju. Tako su se pokazatelji italijanske Eni smanjili za 15%, norveške Statoil za 16%, francuske Total za 2%. I po mišljenju izdanja, to je već tendencija. Sergej Pikin ističe nekoliko uzroka opadanja proizvodnje u evropskim kompanijama.

Samnjivanje eksploatacije od strane evrospkih faktora vezano je za dva događaja. Uprvom redu to je ograničenje eksploatacije nafte u Libiji. Niz naftnih komapnija, posebno italijanskih, u potpunosti je bilo orijentisano na libijska nalazišta. Drugi faktor koji utiče niz godina i dalje će uticati jeste opšte osiromašenje nalazišta u Evropi – posebno u Severnom moru.

Po mišljenju analitičara, data tendencija može da služi kao ozbiljna pretnja po svetska tržišta. Za sada zemlje EU zbog krize u zoni evra i povećanja naftnih kotacija ograničavaju potrošnju date sirovine. Ipak već uskoro može da nastupi deficit, između ostalog zbog uvećane potražnje u Aziji. Rusija u datom slučaju istupa kao pouzdani isporučilac nafte. Ipak konsolidovanim naporima ovaj problem je lakše rešiti. Eksperti jednoglasno govore o velikim zadacima koji stoje pred ovom granom i o tome da vremena za njihovu realizaciju nema baš tako puno.