CIA i MI6 kontrolišu Tribunal u Hagu

Još od osnivanja Haškog tribunala 1993. godine u javnosti se iznose podaci o uticaju koji na njega imaju vlade velikih zapadnih država. Kao njihova produžena ruka obaveštajne službe SAD i Velike Britanije dobile su zadatak da zagospodare ovim privremenim sudom i upotrebe ga kako bi do kraja završile prljav posao razbijanja Jugoslavije i Srbije započet tokom devedesetih godina prošlog veka. Tribunal u Hagu je pod dirigentskom palicom agresora na SFRJ počeo da izrađuje jednu za drugom optužnicu protiv Srba. Prozapadna vlada koja je došla na vlast 5. oktobra 2000. godine izručila je kompletno civilno i vojno rukovodstvo koje je branilo zemlju u Hag. Tako nešto nikad ni jedna država u svetu nije učinila. Od 141 potvrđene optužnice u Haškom tribunalu na Srbe se odnosi 95 što je gotovo 70 odsto. (1)Srbi su do danas presudama ove institucije osuđeni na 1000 godina zatvora. Republička vlada priznaje da je sa poternica Tribunala u Hagu ukupno ubijeno ili je umrlo 14 Srba. Prozapadna vlast u Beogradu je haškim tužiocima poslala gotovo kompletnu poverljivu dokumentaciju državne bezbednosti, vojne tajne službe i Vrhovnog saveta odbrane. Haški tribunal nije uzeo u razmatranje zločine NATO pakta kao ni većinu zločina nad srbskim narodom.

Postavlja se pitanje ko su ljudi koji su pisali optužnice i na taj način usmeravali rad ovog suda.

Prema navodima Florens Artman koja je bila savetnik glavnog tužioca Karle del Ponte za Balkan i njen portparol, američka i britanska obaveštajna služba od početka utiču na rad tužilaštva Tribunala u Hagu. U svojoj knjizi „Mir i kazna“ Artmanova navodi da su polovinom 1994. godine kada je „Tribunal napokon mogao da počne sa radom“ 22 funkcionera Pentagona i CIA sa čitavom opremom stigla u tužilaštvo da mu pomognu. (2)Vojni analitičari, pravnici u stvari obaveštajci obavljali su strateške poslove u Tribunalu sve vreme služeći svojim vladama. (3)Anglosaksonci su ostvarili nadmoć u Tribunalu. (4)Florens Artman citira reči Džejmi Šeja portparola NATO pakta koji je povodom zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji izjavio: „Budite uvereni da smo mi (NATO) i Tribunal jedno...“ i „... siguran sam da će Luis Arbur (glavni tužilac) optužiti samo osobe jugoslovenske nacionalnosti, nikog drugog.“ (5)

Florens Artman bivši funkcioner tužilaštva dalje objašnjava da je za potrebe tužilaca i njihovih pomoćnika formiran i specijalni „vojni analitički tim – MAT.“ „Amerikanci i Britanci su pohrlili da obezbede ovo visokokvalifikovano osoblje koje im omogućuje da iz daljine kontrolišu strategije krivičnog gonjenja. Proizašli iz najboljih obaveštajnih službi i ostavši lojalni prema svojoj vladi, vojni analitičari su bez sumnje bili među najsposobnijim članovima Tribunala...“ (6)

Florens Artman navodi i da je tužilac u predmetu protiv Slobodana Miloševića, Džefri Najs dugogodišnji agent britanske tajne službe - MI6. (7)Prema njenim tvrdnjama Bil Stubner glavni savetnik, glavnog tužioca Ričarda Goldstona, u stvari je agent vojne obaveštajne službe SAD. (8)

Artmanova otkriva i da je tajna operacija NATO pakta koja je dovela do likvidacije više Srba optuženih od strane Haškog tribunala, nosila naziv „Ćilibarska zvezda“. (9)

Svi ovi navodi Florens Artman, savetnika i portparola Karle del Ponte, ukazuju na to da su optužnice protiv Srba pisali agenti američke i britanske obaveštajne službe „potpuno lojalni svojim vladama“, a ne nezavisni tužioci. Takav njihov položaj i delovanje suprotni su pravilima samog Tribunala, ali i Ujedinjenih nacija. Bez obzira na druge detalje koje Artmanova navodi u knjizi putem kojih želi da prikaže srbski narod u negativnom svetlu, očigledno je da se Tribunal u Hagu posvetio kažnjavanju Srba i zataškavanju zločina nad Srbima.

Interesanto je na ovom mestu podsetiti da se najpoznatiji saradnik haškog tužilaštva u Srbiji Nataša Kandić u dokumentaciji srpske državne bezbednosti tokom devedesetih godina prošlog veka vodila po američkoj obaveštajnoj službi. (10)

Formalno Tribunal u Hagu je osnovao Svet bezbednosti tako da se na njegove službenike primenjuju norme UN. U Povelji UN izričito se navodi da osoblje i službenici ove međunarodne univerzalne organizacije ne smeju da primaju uputstva od bilo koje vlade. (11)Gotovo istovetnu odrednicu sadrži i Pravilnik za osoblje UN u kojem se zaposleni obavezuju da „neće tražiti niti prihavtiti instrukcije bilo koje vlade“. (12)U Pravilniku za osoblje UN u delu Opšta prava i obaveze precizira se da zaposleni u UN ne smeju da komuniciraju sa bilo kojom vladom ili njenim predstavnikom, u vezi podataka koji nisu javno objavljeni.

Ukoliko se neko lice ogluši o ova pravila, ono trpi sankcije i više ne može da radi u UN. Bez obzira na navedene norme američki i britanski agenti nesmetano deluju već godinama u Haškom tribunali gde u potpunosti služe sebičnim interesima svojih vlada. Haški tribunal je čak odbio da pokrene postupak za nepoštovanje suda protiv Timoti Mekfadena upravnika pritvorske jedinice koji je odavao predstavnicima američke ambasade poverljive podatke o zdravstvenom stanju, pripremama za odbranu, privatnom životu i sl. Slobodana Miloševića. (13)

Ipak podaci koje je iznela Florens Artman bivši visoki službenik tužilaštva dovoljan su pravni osnov da se pokrene istraga u UN o radu i zloupotrebljavanju Haškog tribunala. Ukoliko američka i britanska vlada zloupotrebljavaju Tribunal u Hagu onda to više nije sud UN već sredstvo u rukama Vašingtona i Londona. Ujedno ukoliko nepristrasna istraga pokaže da su američa i britanska agentura uticale na rad Haškog tribunala to je valjani pravni osnov za reviziju postupaka i celokupnog rada ovog privremenog suda.

Boris Aleksić,

(1) Tanjug 20. juli 2011. godine, https://www.tanjug.rs/vest.asp?id=17450

(2) Mir i kazna, Tajni ratovi međunarodne politike i pravde, Florens Artman, „Filip Višnjić“: Klub Plus, 2007, str. 50

(3) Isto, str. 54 i 55.

(4) Isto.

(5) Isto, str. 61.

(6) Isto, str. 89.

(7) Isto, str. 123.

(8) Isto, str. 150.

(9) Isto, str. 159.

(10) Vidi: Policijski dosije, Vojislav Šešelj, dokument: DLXXXVIII.

(11) Povelja UN, Član 100.

(12) Pravilnik za osoblje UN, Član 1.

(13) Vidi: Odluku u vezi s pokretanjem istrage zbog nepoštovanja suda, 18. juli 2011. godine, u predmetu IT-02-54-Misc.6.