Priština isprobala zauzimanje severa Kosova

Sever Kosova ponovo je potvrdio svoju reputaciju najeksplozivnijeg dela srpske pokrajine. Pokušaji kosovskih specijalaca preduzeti početkom ove nedelje da se uzme pod kontrolu niz prelaza u regionima naseljenim pretežno Srbima, doveli su do sukoba i pucnjavi po golorukim stanovnicima, koji su blokirali vojnicima put ka administrativnoj granici sa Srbijom.

Incident se desio u atmosferi zaoštravanja odnosa između Beograda i Prištine, koji u toku pregovora nisu mogli da se dogovore povodom carinskih pitanja. Ali čini se da je carinski spor tek vrh ledenog brega. Mišljenje Andreja Mladenovića.

Takav jedan potez se mogao očekivati, jer on predstavlja u stvari jedan pokušaj da se severni deo Kosova pripoji ovom delu, koji kontrolišu Prištinske vlasti, da se na taj način stvori apsolutna kontrola na celoj teritoriji južne srpske pokrajine. I da je plan da se nakon ovakvih jednih pregovora Beograda i Prištine sever Kosova potpuno izoluje od Srbije, da preuzimaju administrativne prelaze, i da se na taj način Srbiji jednostavno odvoje od svoje matice, da se preuzme kontrola, da se zaustavi slobodni prolaz robe i ljudi i da se na takav način ponovo dovede u pitanje opstanak Srba na severu Kosova.

Reakcija Evrope na akcije albanskog rukovodstva Kosova u većini deluju kao blagi prekor. Specijalni predtavnik EU za Kosovo Fernando Džentilini, istina, istakao je da Brisel ne odobrava dejstva prištinskih vlasti, ali nazvao ih je samo beskorisnim. Odlična karakteristika ako se uzme u obzir da akcija bezbednosnih struktura samo čudom nije dovela do ljudskih žrtava. A suština izjave francuskog ambasadora u Prištini Žana Fransue Fitua svodi se na to da je Priština pokušala da zauzme to što joj s pravom pripada. Izazivaju pitanja i dejstva KFOR-a: prestavnici misije narušili su princip svoje statusne neutralnosti, prebacivši uz pomoć helikoptera u svoju vojnu bazu oko 10 kosovskih specijalaca. Sve ove akcije su sasvim objašnjive, smatra srbski političar iz Kosovske Mitrovice Marko Jakšić.

Albanci rade onako kako im diktiraju njihovi prijatelji. Albanci nikad ne bi krenuli na sever Kosova jer nemaju dozvolu pre svega Brisela i Vašingtona za te vojne poteze. I to je ono što na neki način stavlja Srbe na nezgodnu poziciju, gde za protivnike nemaju samo Albance, nego pre svega imaju moćne zemlje Zapada.

Izgleda da su sve do srede u suštini samo Rusija i Srbija jasno izjavljivale da je moguća eskalacija konflikta na Kosovu. Danas je rusko MIP ocenilo da provokaciona dejstva albanskih vlasti Kosova destabilizuju i tako krhku situaciju u pokrajini. Moskva i Beograd su svesni da homogeno srbsko stanovništvo severa pokrajine neće istrpeti prisustvo prištinskih vojnika na prelazima, kao što, na primer, albansko stanovništvo Kosova ne bi istrpelo kasarnu srpske vojske u centru Prištine.

Na sreću, konflikt je sprečen – u mnogome zahvaljujući naporima srbskih vlasti koje su pregovarale sa rukovodstvom KFOR-a. Predsednik opštine Zubin Potok, Slaviša Ristić, u intervjuu za Glas Rusije opovrgao je ranije objavljene pdoatke o ranjenima među srbskim stanovništvom i okarakterisao aktualnu situaciju u severnim oštinama kao „mirnu“. Po njegovim rečima, skoro svi predstavnici kosovskih specijalaca su napustili sever pokrajine. Ali šta će biti dalje, za sada je teško reći, govori naš sagovornik.

Pronela se neka neproverena vest da američki KFOR želi da  preuzme administrativne prelaze, što je za nas neprihvatljivo. Ukoliko američki KFOR preuzme, nama je potpuno jasno da će on instalirati i kosovsku carinu. Ljudi su i dalje na barikadama i kontrolišu prelaz. Oni ne pokušavaju samo da dođu na teritoriju opštine i na administrativne prelaze. Nije tu samo cilj administrativni prelaz, već je cilj da se uspostavi vlast institucija kosovske vlade, što je zaista za nas neprihvatljivo. Mi tražimo da na severnom delu Kosova žive samo Srbi sa svojim porodicama. To je naša zemlja, naša teritorija. Nisu Albanci imali tu svoju imovinu i do 1999. godine, i ranije. Nisu imali ništa na teritoriji naših opština da bi sada mogli da nešto traže da se vrate. Mi imamo pravo da izaberemo na koji način ovde da živimo. Mi nemamo neku drugu državu. Imamo državu Srbiju. I mi želimo da nam niko nametne nasilu odneti državu. 

Odavno već vlada mišljenje da su pregovori Beograda i Prištine potrebni Zapadu ne zato da oni reše između sebe „tehnička pitanja“, već da se postepeno Srbija pripremi za priznanje kosovske nezavisnosti. To je moguće prilikom formiranja Kosova oslobođenog od Srba, a znači da je sasvim moguće da su akcije prištinskih bezbednosnih resora samo proba. Kakve predstave, strašno je i da se pomisli.