Buš „pomilovao“ Radovana Karadžića

Dokument kojim je Amerika garantovala Radovanu Karadžiću povlačenje haške optužnice, nažalost još uvek nije dostupan javnosti. Da su Karadžiću određene garancije date, jasno je i iz knjige koju je nedavno objavila Florens Artman, nekadašnji portparol Haškog tribunala, i bure koju je izazvala u diplomatskim krugovima, a posebno kod Ričarda Holbruka.

I dok se za ovim dokumentom traga, Glas javnosti je u prilici da posle 12 godina, preko svog izvora rekonstruiše čitavu priču o džentlmenskom sporazumu do koga je došlo posle razgovora vođenih u Atini i Budimpešti, bez znanja ikoga iz Srbije, uključujući i Slobodana Miloševića.

Delegacija Republike Srpske, na čijem je čelu bio Ilija Guzina, nekadašnji direktor Radio televizije RS na Palama, pregovarala je u Atini sa predstavnicima SAD o uslovima za povlačenje Radovana Karadžića sa političke scene Srpske. Kako saznajemo iz više izvora, u Grčkoj je u proleće 1995. godine taksativno urađen takozvani „džentlmenski sporazum“ u kome su se navodili uslovi za prestanak rata u Bosni i Hercegovini, i između ostalog, povlačenje Karadžića iz javnog i političkog života Srpske. U delegaciji je bio i brat Radovanov, Luka Karadžić, a kao lični lekar već tada teško obolelog Ilije, bio je i dr Trifko Guzina, nekadašnji član političkog saveta Srpske demokratske stranke u Republici Srpskoj.

- Ja i pokojni Ilija Guzina smo 1995. godine u proleće išli na sastanak u Grčku sa Amerikancima, a veza je bio jedan Bugarin, koga lično poznajem. On je bio veliki prijatelj sa Džordžom Bušom, današnjim predsednikom SAD. Tada se u Grčkoj vodio razgovor da pokojni Ilija, u koga je Radovan imao bezgranično poverenje, i ja razgovaramo sa Radovanom da se dobrovoljno povuče iz politike i sa mesta predsednika Republike Srpske, a za uzvrat da će se optužnica, koja je podignuta još 1993. godine, povući. Povlačenje Radovana sa političke scene bilo je ograničeno na deset godina, izjavio je ekskluzivno za SINU posle dvanaest godina ćutanja Luka Karadžić, brat haškog optuženika Radovana Karadžića.

Ilija se vratio u hotel i bukvalno plačući rekao „Radovan mora da ide“. Kada ga je pozvao i saopštio uslove, Radovan je doslovce rekao: - Jebem ti, to je dobro.

- Svi ti navodi su tačni. Radovan je po svaku cenu želeo da rat prestane i smatrao je da je Srpska mnogo važnija od njega - potvrdio nam je Luka Karadžić.

Na pregovorima u Grčkoj prisustvovala su, prema našim saznanjima, dva američka obaveštajca, bliska saradnika tadašnjeg guvernera Teksasa, a sadašnjeg predsednika SAD, Džordža Buša. Kako nezvanično saznajemo, među pregovaračima bio je i predstavnik Velike Britanije, koji je po svemu sudeći imao i zvanična ovlašćenja da pregovara između „dve strane“. O članovima delegacije Republike Srpske druga strana je znala sve. Raspolagala je i informacijom da dr Trifko Guzina u tom trenutku više nije bio član Političkog saveta SDS-a i da je u Grčkoj samo kao lekar pratilac Ilije Guzine. Srpski pregovarački tim upozoren je da o detaljima pregovora ćuti i „za živu glavu“ ništa ne iznosi u javnost.

Nakon ovog, nekoliko meseci kasnije usledili su razgovori u Budimpešti gde je, prema našim saznanjima, i zvanično stavljen paraf na „Radovanovo povlačenje iz političkog i javnog života“.

- Lično Ilija Guzina mi je posle nekoliko meseci saopštio: „Stavljen je paraf u Budimpešti“ - kaže naš izvor blizak pregovaračkom timu, koji je tražio da ostane anoniman.

Učesnici pregovaračke delegacije Republike Srpske u Grčkoj ni tada, a ni danas nisu imali poverenja u zvanične predstavnike i institucije Srbije. Delegacija Srpske je za Grčku otputovala izbegavši teritoriju SR Jugoslavije i bez obaveštavanja Beograda i Slobodana Miloševića o pregovorima. Druga strana je insistirala da se razdvoje uloge Radovana Karadžića i Ratka Mladića, i očigledno, a tako su potvrdili i naši izvori, bila je spremna da pregovara sa Karadžićem.

Ranije je SINA prenela izjavu Luke Karadžića da je Radovan, posle pobede Biljane Plavšić, na izborima u Republici Srpskoj bez ikakvih uslovljavanja predao vlast. Izbori su usledili septembra 1996. godine. Dve godine kasnije, bivši predsednik Republike Srpske prekinuo je i sve svoje kontakte sa svojom porodicom.

ULOGA DŽORDŽA BUŠA

Posrednik u razgovorima u Grčkoj bio je Bugarin čije ime nam nije dostupno, ali je poznato učesnicima pregovora. On je, prema našim saznanjima, bio blizak prijatelj Džordža Buša Mlađeg. Džordž Buš Mlađi trebalo je, prema dogovoru u Grčkoj, da dođe na Pale i razgovara sa Radovanom. Na Palama u to vreme su očekivali da dođe Džordž Buš Stariji i za sadašnjeg predsednika SAD nije se ni znalo.
- Zbog toga se i olako prešlo preko toga i susret sa Radovanom nije upriličen - kaže Luka Karadžić.

DR TRIFKO GUZINA NEDOSTUPAN JAVNOSTI

Dr Trifko Guzina godinama je istraživao užasavajuće posledice bombi sa osiromašenim uranijumom koje su Amerikanci bacili na srpske teritorije u toku rata u Bosni i Hercegovini. Njegovi radovi i dan danas su predmet pažnje američke vojne industrije i CIA. Nažalost, već duže vreme dr Guzina se ne pojavljuje i nije dostupan javnosti.