Američka milošolovka za ljubitelje jeftinog sira

Kako priznaju američki finansijski eksperti,kako god da se bude kretalo devizno tržište SAD, neće se proći bez potresa, a onaj ko će najviše da izgubi – biće Kineska Narodna Republika, obzirom na veličinu kineskih ulaganja u Americi. I nije važno da li će biti objavljen potpuni ili delimični bankrot, ili će SAD i ovoga puta da odigraju tako što će smanjiti vrednost dolara, to će dovesti do pojeftinjenja rezervi zemalja koje su ponakupovale američke vrednosne hartije. Danas finansijski svet, zaustavivši disanje, prati diskusiju u Kongresu SAD.

Sudeći po svemu – stvar će se završiti trećom varijantom. Predsednik B.Obama je izjavio da je, pošto je ponovo razgovarao sa predstavnicima Senata, o sporazumu o hitnom smanjenju troškova za 500 milijardi dolara praktično postigao sporazum, tako da se navedena mera razmatra kao polazna tačka za smanjenje državnih troškova za preko 4 triliona dolara u sledećih 10 godina. Detaljan plan  će biti objavljen posle novog sastanka. Preliminarni plan uključuje mere na povećanju  dohodovnog dela budžeta za 1 trilion dolara tako što će biti promenjen poreski kodeks i ukunuti programi socijalnog osiguranja i medicinske pomoći Medicaidi Medicare. „Uspećemo da do 2. avgusta  rešimo pitanje“ – kaže B.Obama.

Predviđeno rešenje  će značiti stabilnu politiku jeftinog dolara, što će za strane imaoce američkih vrednosnih hartija da se pretvori u ogromne gubitke.

Kineska politička klasa vri. Kinezi nisu ni malo oduševljeni činjenicom da su se našli u mišolovci. A mišolovka samo što nije škljocnula. Koliko god da su pregovori o plafonu spoljnog duga SAD za Amerikance dramatični, oni će biti mnogo  dramatičniji za Kinu. Najveći strani zajmodavac Sjedinjenih Država – KNR - raspolaže sa oko 1,5 trilion američkog duga. Prirodno, Peking je postao najzahtevniji kritičar američke finansijske politike, koju smatra za rasipničku. Ministar spoljnih poslova KNR Hong Lej je prošle nedelje javno kritikovao Vašington: „ Nadamo se da će vlada SAD voditi odgovornu politiku, kako bi stranim poveriocima mogla da garantuje sigurnost.“ Ali – to su samo reči. Kinezi odlično znaju da je čekanje da američki finansijeri počnu da vode odgovornu politiku beznadežno. Pa, sam princip njenog uređenja se zove „finansijski balon“ i njega se niko u SAD neće odreći, jer on donosi najbrže i najviše sredstava tako što omogućuje da zajmodavci koji  ulete u mišolovku začas bankrotiraju. Pa šta onda tera pametne ljude, koji uz to umeju i dobro da računaju, da idu za jeftinim sirom?

Vredno se baveći proizvodnjom za izvoz, a pošto je postala najveći izvoznik na svetu, Kina je formirala politiku koja podržava jeftinoću sopstvene valute. Kao rezultat se pojavio ogroman pozitivni bilans - ne samo u spoljnoj trgovini, već i u deviznim rezervama zemlje. KNR je u rezervama nakupila više od 3 triliona dolara deviza – više nego ijedna druga zemlja. Činjenica da su pažljivi Kinezi samo polovinu tog iznosa pretvorili u dolare ovoga puta im nije pomogla. Ogromna masa nakupljenih deviza danas je pod velikim rizikom. Eksperti vrlo pouzdano tvrde da će ta sredstva ozbiljno stradati.

Mada - veliki deo tog novca mogao je da bude upotrebljen za proširenje unutrašnje potrošnje, jer „Podnebesna“  još uvek ne može da se pohvali visokim životnim standardom svojih građana. To bi bio sigurniji način ulaganja zarađenog nacionalnog bogatstva. Ali povećanje unutrašnje potrošnje preko realizacije socijalnih programa ne predstavlja baš neku unosnu stvar. Kina ima ogromne potrebe koje se odnose na proširenja u sferi zdravstva, u penzionom sistemu, u rešavanju problema masovne nezaposlenosti uz učešće države i tako dalje ali, obzirom da se te oblasti nalaze pod kontrolom države, ni jedna od njih ne bi donela veliki i brz novac. Mnogo je jednostavnije bilo igrati na deviznom tržištu Sjedinjenih Država, i uzimati kamatu od kupljenih obligacija. U rezultatu: veliki deo dolara koje je zaradila kineska industrija se vraća u SAD preko kupovine američkih hartija od vrednosti.

Pošto su usvojili američku ideologiju grabljenja i prihvatili oblike tog grabljenja  kinezi su se našli u mišolovci. Negde se izgubila pažnja mudrog majmuna koji je sa stene pratio borbu tigrova u dolini. Majmun je upao među tigrove! Uspešno gradeći u zemlji svoj model državnog kapitalizma, kod izlaska na spoljno tržište kineske vlasti su se našle pod uticajem „svetskih pravila igre“.

Sada se u KNR aktivno vrši proces preosmišljavanja nacionalne finansijske politike. Peking je počeo aktivno da prevodi američke dugove na evropska i japanska devizna tržišta, ali ti obrti za sada nisu dovoljno veliki da bi mogli da kompenzuju moguću katastrofu dolara.

Kineski finansijeri već danas ucenjuju amerikance mogućnošću dampinške prodaje američkog duga. Međutim, eksperti su jednoglasni: u takvoj finansijskoj verziji hladnog rata obe strane bi pretrpele ogromne gubitke.

Teško da se Vašington boji te ucene. Danas mu je mnogo važnija jedna druga kalkulacija: ako on objavi delimični bankrot svojih dužničkih obaveza – Kina može da smanji obim svojih kupovina. To bi već značilo realne gubitke. Tako da se diskusija među američkim bankarskim ekspertima oslanja u suštini samo na jedno pitanje – koliko je duboko KNR ušla u mišolovku? Da li će Kina moći da smanji kupovinu američkih hartija od vrednosti, obzirom da se devizni priliv iz SAD  ne prekida i da ga negde treba smestiti. Preovladava mišljenje da je Kina toliko uložila u američke hartije da više ne može da  ih odbija. Ona će nastaviti da ih kupuje, iako će usput da proklinje sve na svetu. Kako kažu – „kinesko-američka piramida je prevelika da bi se obrušila“.

Ali Kinezi imaju i druge razloge zbog kojih moraju da budu uzdržani. Samo da  Peking šapne da ima nameru da za male pare proda deo američkih hartija, sitniji posednici će početi da ih se oslobađaju a to bi, opet, bio udar po interesima Kine.

„Proklinjući sve na svetu“ Peking pokušava da izvrši diversifikaciju svog stranog kapitala tako što hoće da osnuje državni fond, koji bi mogao da operiše samostalno delom kineskih prekookeanskih novčanih rezervi. Kineska vlada podstiče biznis u pravcu realnog sektora ekonomije - u inostranstvu, tako da se novac, koji se dobije od amerikanaca, troši na kupovinu rudnika,  kopova i ostalih sirovinskih izvora, koji su  Kini neverovatno potrebni. Međutim, problem je u tome, što Kina zarađuje mnogo više, nego što može da uloži u tesna strana tržišta. Tako joj ne ostaje ništa, osim da novac i dalje troši u SAD, kupujući elektronske obaveze.

Prema mišljenju eksperata kineske Akademije socijalnih nauka „Cang Ming“ Kina ima  samo jedan izbor – da nastavi da kupuje američke obligacije. Na kraju krajeva, američka zaduženja predstavljaju najlikvidnije i najsigurnije investicije na svetu, zahvaljujući čemu Amerika do današnjeg dana uspeva da sačuva u svetskim finansijskim tokovima svoje neverovatno sumnjivo privređivanje. Jer položaj američke ekonomije ne obećava blistave perspektive. Deficit SAD ne samo u budžetskim troškovima, već i u trgovini i bankarskim izdacima je oslabio američku ekonomiju i guši potrošačku potražnju. Mnogi ekonomisti govore da to pogoršava i dugoročne perspektive dolara. Stvoreni strukturni debalans u kinesko-američkim dužničkim odnosima  će pre ili posle da se završi katastrofom.Već je danas, zahvaljujući tom debalansu, objektivno postao moguć početak novog talasa svetske finansijske krize. I sudeći po tome, što u SAD nameravaju, iako u nešto umerenijoj varijanti, da nastave politiku „finansijskog balona“, takva opasnost ne sme da se prenebregne.

Ova situacija ne može beskonačno da traje. Sve vodi prema ideji da je dolaru  neophodna neka uporediva alternativa. Najpre – kao rezultat ujedinjenja nekoliko snažnih ekonomija. Kina će, bez ikakve sumnje, postati lider tog procesa, jer ume da uči i pravi zaključke o pravoj suštini liberalnih tržišnih teorija.

Dmitrij Sedov,