Pluton zaposlio astronome

Daleke periferije Sunčevog sistema retko i nerado se rastaju od svojih tajni. Mada ako se govori o započetom milenijumu, ono je donelo astronomima čitavu seriju otkrića. Bilo je pronađeno nekoliko vrlo dalekih patuljastih planeta, nazvali su ih planetoidi. U njih su ubrojali i Pluton, koga su lišili statusa punopravne planete. A samom Plutonu i dalje nalaze nove satelite.

Ražalovana 9. planeta nalazi se 40 puta dalje od Sunca nego Zemlja, slabo je osvetljena i čak preko najsnažnijih teleskopa vidi se kao razlivena tačka. Još teže je videti njene satelite. Poredeći najrazličitije snimke Plutona, astronomi su obratili pažnju na ispupčenje koje se redovno pojavljuje sa raznih strana. Tako je 1978. godine bio otkriven Haron, najveći satelit Plutona. Tek 37 godina kasnije pronađeni su Niks i Hidra. I sada je teleskop Habl pronašao četvrti, sasvim mali satelit koji je dobio privremeni naziv R4.

Zanimljivo je da ga Habl nije posebno tražio: naučnici su poverovali u verziju da Pluton ima dva sistema prstenova koji se jedva razlikuju. Prstenove teleskop nije video, ali na snimcima, pored tri satelita, oko planetioida se videla još jedna vrlo bleda tačka. Odmah je pronađeno objašnjenje zašto se R4 nije video na prethodnim snimcima: oni su pravljeni sa manjom ekspozicijom. Astronomi žele da pregledaju stare fotoarhive. Postoji šansa da će se R4 ipak tamo naći.

Ali što je najvažnije, R4 je još jedan argument u korist hipoteze da se Pluton formirao u toku kosmogene kataklizme – sudara dva nebeska tela. Posle toga treba da se pojavi mnogo odlomaka – satelita i verovatno sistem prstenova. Udarna verzija takođe može da objasni zašto se orbita Plutona ne uklapa u ravan gde leže orbite svih ostalih planeta, govori šef odeljenja za astrometriju i službu vremena Astronomskog instituta Šterbnerg u okviru Mosvkovskog državnog univerziteta Konstantin Kuimov.

Ako dokažu da je čitav sistem Plutona bio rezultat sukoba, to će biti doprinos kosmičkim teorijama. A u ovoj oblasti je mnogo nerešenih mrlja.

Otkriće R4 može se razmatrati i u kontekstu istorije porekla Sunčevog sistema, nastavlja Konstantin Kuimov.

To je nova činjenica u korist hipoteze da se Sunčev sitem formirao od nevelikih tela koja su se zatim objedinjavala, sudarala, razarala. Samim tim se potvrđuje evolucija formiranja sistema – objedinjavanje, razjedinjavanje i slično.

Za sada astronomi sa nestrpljenjem očekuju prve jasne snimke Plutona. Treba da ih napravi stanica NASE Novi horizonti koja će na leto 2015. u velikoj brzini proći pored planetoida. Period maksimalnog zbližavanja će trajati nekoliko minuta, kočnicu stanica nema. Istina, jača bojazan za sudbinu Novih horizonata: postalo je jasno da se oko Plutona okreće mnoštvo drugih nevidljivih satelita i odlomaka i stanica može o njih da se razbije.