Da li je meteorit doneo na Zemlju novu bolest?

Nedavni pad meteorita u Peruu u provinciji Puno izazvao je talas pretpostavki i fantazija. Po svedočenju očevidaca, vatrena kugla zarila se u zemlju na dubinu od 6 metara, ostavivši krater prečnika 30 metara, iz koga je šiknula fontana kipuće vode. Međutim, neko vreme nakon pada meteorita ljudi su osetili čudan miris, mučninu i glavobolju.

Predstavnik peruanskog Ministarstva zdravlja žurno je izjavio, da je "onemoćalost izazvana otrovnim isparenjima od komada kosmičkog tela, čiji fragfmenti mogu biti meteoriti koji sadrže organske materije, pored ostalog i cian". "Sve ono o čemu se saopštava iz Perua karakteristično je za meteorske padove, - potvrdio je RIA "Novosti" šef laboratorije za meteoritiku Instituta geohgemije i analitičke hemije, doktor geološko-mineraloških nauka Mihail Nazarov.

"Međutim, što se tiče saopštenja o "čudnim oboljenjima", koja su, tobože, izazvana posle pada "kosmičkog gosta", to je sumnjivo. Za 250 godina postojanja u Rusiji meteoritike, fiksirana su 102 pada krupnih meteorita, od čega je njih 70 pronađeno, i 50 se cuva u Meteoritnoj kolekciji Ruske akademije nauka. Međutim, nikakvog negativnog uticaja na zdravlje ljudi oni nisu učinili". Posledice nisu zabeležene čak ni posle unikatne "Sihotealinjske kise" 12 februara 1947. godine, kada se na dalekoistočnu Usurijsku tajgu u regionu planine Sihote Alinj obrušio čitav roj meteorita ukupne mase do sto tona, pokrivši teritoriju od 35 kvadratnih kilometara. Ne postoje takođe ni podaci o tome, da je nekakav drugi meteorit, koji je pao na Zemlju - a fiksirano ih je na hiljade - izazvao nekakvo oboljenje kod ljudi. "Meteoritna supstanca, koliko je poznaju naučnici, nije opasna i prilično je sterilna u poređenju sa zemljinim materijama, - tvrdi Mihail Nazarov. "Na meteoritima nije otkriveno nikakvih mikroba, bakterija ili virusa vanzemaljskog porekla. A ako govorimo o radioaktivnosti, ona je kudikamo veća u zemljinim granitnim strukturama tla".

Šta se to moglo desiti Peruancima? "Moćni potres prilikom pada meteorita mogao je izazvati pukotine u tlu, narušiti rezim podzemnih voda, i u rezultatu su se mogle formirati i dospeti u sferu korišćenja (reke, bunari itd.) nekvalitetne vode, bogate štetnim gasovima, zagađene itd" - smatra Mihail Nazarov. Po njegovim rečima, meteorit teško da može da oslobađa (kako se saopštava) mirise olova ili srebra. Te materije, ako se i sadrže u meteoritu, nisu u znatnijim količinama, a njihova osnovna komponenta su sulfidi gvožđa. Ranije je beleženo da posle pada meteorit oslobađa nekakav miris sumpora, ali se time stanovništvo ne može otrovati.

U peruanskom slučaju moguće je pretpostaviti da su se u zoni pada nalazila neka nalazišta koja su i odreagovala na meteoritni udar isparenjima svoje materije. Ali je to lokalni i privremeni efekat, veruje naučnik. Atmosfera Zemlje igra ulogu štita koji štiti planetu od pada kosmičkih tela. Njihova minimalna brzina prilikom ulaska u atmosferu iznosi 11 kilometara u sekundi. U rezultatu kočenja meteoriti gube energiju kretanja, isparavaju i transformišu se u kosmičku prašinu ili padaju u obliku meteorita (sve zavisi od prvobitnih veličina).

Njihova masa kreće se od nekoliko grama do desetina tona. Meteoriti mada su i slicni ipak se razlikuju po sastavu i bivaju od gvožđa, kamena ili mešovitog sastava (gvozdeno-kameni). Jedni dolaze iz pojasa asteroida, drugi imaju planetarno poreklo, na primer, mesečevi i marsovski meteoriti - to su delovi tla Meseca i Marsa. Kako je izjavio Mihail Nazarov, postoji otprilike 20 tipova meteorita. Među manje spada i peruanski, i oni nanose samo mehanička oštećenja. Međutim, prilikom udara vecih meteorita mogu nastati i globalne ekološke posledice. Na primer, pre 65 miliona godina celokupni biljni i životinjski svet, pa i dinosauruse, ubio je sudar Zemlje sa krupnim kosmičkim telom (ili grupom tela).

Pad meteorita spada u sferu stihija. Naučnici pokušavaju da uspostave službu posmatranja asteroida, ali je problem u tome što sa vremenom oni menjaju svoje orbite. Drugi problem je u tome, što praktično nije moguće promeniti trajektoriju pada meteorita učinivši tako da se on ne sudari sa Zemljom. Po oceni Mihaila Nazarova, "pad peruanskog meteorita" nije događaj u domenu velikih". Krater je mali, 30 metara, a dešava se da on dostiže ogromne dimenzije, koje se mere kilometrima. Šta će se dogoditi dalje? Naučnici će izvući fragmente meteorita, istražiti ih i dati zaključak o geohemijskom sastavu, odrediti težinu, hemijski sastav, vrstu, koordinate pada.

Potom će meteoritu dati ime - obično po mestu njegovog pada. Prema tome, dolaskom na Zemlju kosmički "pridošlica" će dobiti svoj pasoš, na osnovu koga se i registruje u Meteoritnom društvu. I tada će se tačno znati o kakvoj se "stvarčici" radi.