Gej parada u Prištini

VICE-PREMIJER VLADE KOSOVA EDITA TAHIRI: INTEGRACIJA SRBA SE USPEŠNO ODVIJA

Specijalni dopisnici ''KP'', Aleksandar Koc i Dmitrij Stešin, su se sreli sa zamenikom šefa kosovske vlade

Vice-premijer Kosova, Edita Tahiri, je dala intervju specijalnim dopisnicima ''KP'' Aleksandru Kocu i Dmitriju Stešinu.

- Davno nisam videla ruske novinare. Možda su oni ovamo dolazili, ali nisu svraćali do nas.  Vrlo je važno razmeniti tačke gledišta , informacije, ...

Nedavno je u Briselu prošla još jedna runda pregovora  između Srbije i Kosova. Vi ste predvodili kosovsku delegaciju. O čemu Beograd pokušava da se dogovori sa Prištinom?

- Ovo je tehnički dijalog u skladu sa Rezolucijom Generalne skupštine UN iz septembra 2010. Vlada Kosova je sa dobrom voljom prihvatila poziv da učestvuje u ovom dijalogu za rešavanje problema koji utiču na odnose između dve zemlje. Nakon smanjenja ovih problema, mi ćemo poboljšati život naših građana, razvoj regionalne politike i dobrosusedskih odnosa. I Srbija i Kosovo treba da poštuju put  evropskih integracija.

Primetili smo da Srbi u enklavama zapravo ne priznaju vlast Prištine. I stvaraju paralelni organe vlasti ...

- Posle proglašenja nezavisnosti Kosova, usvojili smo Ustav, zasnovan na osnovnim demokratskim principima - vladavine prava, slobodne tržišne privrede i prosperitet svih građana i zajednica. Ustav Kosova treba da garantuje sva prava svim zajednicama, a naročito srbskoj.

A seksualne manjine? Da li je gej parada u Prištini moguća?

- Naš ustav je zasnovan na osnovnim principima demokratije. Ali ne postoji samo ustav. Mi gradimo demokratsku kulturu, želimo da vidimo da se zapadne vrednosti odomaće. Dakle, na Kosovu su zagarantovana prava svih manjina, uključujući homoseksualce.

Ovo je deo ustava. Ustav Kosova je verovatno jedini u regionu koji prepoznaje prava homoseksualaca. Što se tiče srpske manjine, mi smo radili na tome da imaju svoje predstavnike u vlasti.

Međutim, posle rata, bivši vladari regiona iz Srbije nastavljaju da se mešaju u unutrašnju politiku Kosova, uključujući stvaranje ilegalnih paralelnih struktura. Ali se nadam da će na kraju one nestati. Na kraju krajeva, danas su Srbi zastupljeni i u vladi i u različitim ministarstvima i u parlamentu.

Integracija Srba se odvija veoma dobro. Paralelne nelegitimne strukture vlasti su možda bile popularne u prošlosti, ali su Srbi danas sami svesni svoje realnosti. Oni razumeju da zajedno moramo da izgradimo jake, nezavisne, uspešne države. Glavni problem - je integracija Srba u severnom delu Kosova. Problem su severne teritorije koje su dugo bile pod uticajem Beograda.

Srbi su rekli da mogu da žive mirno u paralelnim strukturama. I na pregovorima u Briselu, razgovarali smo o tome da želimo da imamo dobrosusedske odnose sa Srbija. Ali iznad svega, to znači da ne želimo da se mešamo  u unutrašnje stvari jedni drugima.

Da li postoje ikakvi programi za integraciju Srba u kosovsko društvo?

- Program integracije Srba i garantuju njihova prava koja se ogledaju u "Ahtisarijevom planu". Pored vladinih programa, postoje i drugi oblici dijaloga između albanske većine i srpske manjine. Trudimo se da stvore svi društveni, politički i ekonomski  uslovi za integraciju Srba.

A da li oni čine te napore?

- Većina Srba već smatraju sebe sastavnim delom ovog procesa. Međutim, na severu zemlje, naši građani to ne priznaju, budući da su pod negativnim uticajem srbskih političara. Ali sam duboko ubeđena da će jednog dana će razumeti i realizovati. Slični problemi su i u drugim državama koje su nastale iz bivše Jugoslavije. Naravno, ne može se sve odjednom desiti. Postoji takva stvar kao što je post-konfliktni  menadžment. On mora da nas dovede do razumevanja i prihvatanja. Srbija treba da se izvini i izrazi žaljenje zbog genocida na Kosovu, sprovedenog u eri Slobodana Miloševića. I naravno, Beograd mora da prizna suverenu državu. To su glavni faktori koji će promeniti odnose između Kosova i Srbije. Želimo da se zatvori poglavlje sukoba i otvori nova stranica saradnje. Na kraju, vidimo da će ova saradnja dovesti do proširenja EU i NATO-a na Balkanu.

Može li se problem rešiti podelom teritorije, kao što je predložio ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić?

- Na žalost, Dačić je sledbenik Miloševića. Žao mi je da posle 20 godina Dačić, umesto da se reformiše i postane progresivni političar, on  nastavlja  hegemonističku politiku. Raspad bivše Jugoslavije je završen. Formirano je sedam novih država. Sada vreme za razvoj naše zemlje i našeg regiona, a ne da se misli o prekrajanju granica, jer to može doneti katastrofalne posledice za ceo region.

Beograd je nedavno predao Hagu Ratka Mladića. Mnogi govore da Srbija nema više prepreka na putu ka EU ...

- Čini mi se da to pričaju ljudi koji ne slušaju EU. Svi viši rukovodioci EU su jasno rekli da je uslov za ulazak u EU kako za Srbiju, tako i za Kosovo, regulisanje odnosa sa susedima. I Srbiji je jasno rečeno da je priznavanje Kosova obavezan uslov. Slušam izjave političara, njihove poslednje javne nastupe i ne razumem  da li oni uopšte slušaju šta im se priča, ili se igraju sa javnim mnjenjem u Srbiji. Postoji jasan stav EU u vezi sa novim članicama, a to je nestvaranje problema sa susedima. I umesto toga da gradi neke iluzije, Srbija mora da prizna novu realnost.

Da li stepen neprijateljstva između Albanaca i Srba opada? Primetili smo da KFOR više ne obezbeđuje enklave.

- Ovo je pokazatelj uspešne integracije Srba. Nije bilo mržnje između kosovskih Albanaca i Srba. Na kraju krajeva, oni su deo naše države, a ne pristalice Miloševića. Njega su podržavali samo pojedinci na Kosovu. Sukob je bio između Kosova i Srbije, jer je naša zemlja bila okupiranaod strane  Srbije. To su stvari koje jasno dele.  I etničke manjine danas ne mogu  da budu sredstvo u sporovima između država. Evropa čeka da  Balkan  konačno reši sve probleme, a mi, lideri balkanskih država treba da razmotrimo kako da se ubrza evropska integracija regiona. Srbiji je potreban lider kao Šarl De Gol, spreman da prihvati istinu. De Gol, koji je priznao nezavisnost Alžira.  Jugoslavija je mrtva, rođene su sedam novih država, i mi treba da priznamo postojanje drugog, sarađujemo i da se krećemo u pravcu evroatlantskih integracija.

- Hvala.

- Imam poruku za Rusiju. Svakako, mnogi u vašoj zemlji razumeju  da je Kosovo nezavisna država. I priznajući ga zvanično, Rusija će obezbediti mir i stabilnost u našem regionu.