Evrozona je tvrd orah za špekulante

Atmosfera predosećaja katastrofe u evropskim medijima povodom Italije i izjave politikologa izazivaju izuzetnu groznicu na finansijskim tržištima. Neki žure da uvrste zemlju u društvo „alarmantnih“ zemalja Evrozone. Pozivaju se na njen slab ekonomski rast, nisku proizvodnju i nestabilno tržište radne snage. Špekulanti računaju na defolt treće po veličini ekonomije u Evrozoni. A dalje – na raspad koalicije zemalja s jedinstvenom valutom. Ima li osnova za paniku?

Raspojasanost strasti pokušala je da umiri generalni direktor MMF Kristin Lagard. Da, problema ima, ali niz ekonomskih pokazatelja Italije je „sjajan“. A veći deo dugova su interni, tako da je uticaj međunarodnih finansijskih tržišta ograničen, izjavila je ona.

Po podacima nedeljnika „Špigel“ (Spiegel) Italiji predstoji da do kraja godine izmiri državne obligacije u iznosu od 80 milijardi evra. I još 90 milijardi po osnovu kratkoročnih obaveza. Da li je to mnogo ili malo za njen budžet? Ne treba zaboraviti da je tržište papira od vrednosti ove zemlje treće po veličini posle SAD i Japana. To ima svoje prednosti: nema nedostatka investitora. Poverioci znaju da su italijanski bondovi uvek likvidni, da nema problema s njihovom realizacijom. Italija je član kluba „sedmorke“, uspešan svetski izvoznik automobilskih proizvoda, industrijskog dizajna i modernih proizvoda. I pošto su glavni poverioci – takođe Italijani, Rim nema razloga za strah od masovnog povlačenja inostranog kapitala iz zemlje. Ima i negativnih faktora: starenje stanovništva, smanjenje proizvodnje. Međutim, to je bolest većine zemalja EU.

Ako neko i može da povuče na dno Evrozonu, to su pre Grčka, Portugalija i Irska, čiji su glavni dugovi u rukama međunarodnih kreditnih organizacija. Između ostalog, američkih. Istina, i ovde postoji jedna nijansa. Evropljani neće hvatati za grlo svoje. U Briselu se uspešno stvara plan za prolongaciju grčkih obaveza uz angažovanje privatnih banaka. Ne isključuje se ni delimično otpisivanje duga. Finansijske injekcije EU su omogućile da se ublaže dužnički problemi Portugalije i Irske.

Mišljenje profesora Jakova Mirkina, direktora Instituta za finansijska tržišta i primenjenu ekonomiju Finansijske akademije:

„Evrozona je naišla na problem restrukturiranja. Sama konstrukcija evra i Evrozone je problematična. S jedne strane – jedinstven novčani sistem, centralne banke. S druge, odsustvo istog takvog jedinstva u oblasti državnih finansija i mogućnost jedne zemlje da potencijalno deluje za račun druge. Ova deformacija konstrukcije u Evrozoni uz nejednakost ekonomije, zdravlja državnih finansija, različitosti politika neizbežno će morati da se otkloni. Bez obzira na to dugoročna prognoza je pozitivna – s tačke gledišta opšteg ekonomskog porasta, koji će doneti mnogo prihoda i investicija. I sam po sebi će označavati regulisanje finansijskih problema, koji su se zaoštrili u periodu krize“.

Ne samo Evrozona, već i pojedine zemlje, između ostalog i Italija, predstavljaju tvrd orah za špekulantski lobi. Sastanak ministara finansija kluba, koji je održan u ponedeljak, potvrdio je to još jednom. Evropljani nameravaju da zajednički spasavaju pojedine partnere, koji su skrenuli s pravog puta. Neće ostati po strani ni privatni finansijski sektor. Šefovi nadleštava su objavili svoju „apsolutnu spremnost da garantuju stabilnost Evrozone“ i obećali su da će dostaviti konkretne programe aktivnosti do početka jeseni.