Okupatori rasprodali sve što je srbsko na KiM

Potparolka tzv. „Kosovske agencije za privatizaciju“ nedavno je upozorila vlast u Srbiji da ne može prodavati imovinu koja se nalazi na teritorijama bivših republika SFRJ, a pre svega u Srbiji i Crnoj Gori. Kako je saopšteno iz šiptarske kvazi institucije, takva prodaja je „nezakonita“, jer je u pitanju imovina preduzeća koja su u vlasništvu „Republike Kosovo“¹⁾. Prema tvrdnjama direktora Ministarstva inostranih poslova tzv. države „Kosovo“ Ramuša Tahiria, reč je imovini 172 preduzeća sa Kosova i Metohije (KiM), koja je dislocirana u državama bivše SFRJ, a čiji povraćaj će „Priština uskoro zatražiti“²⁾.

Ovakva zamena teza i arogantan nastup samo iliustruju desetogodišnji kontinuitet varvarske politike koju srpovode šiptarske vlasti, a na šta režim u Beogradu nema nikakav odgovor osim napamet naučenih „fraza“. Prividni dijalog na relaciji Beograd-Priština do sada nije dotakao jedan od ključnih problema u južnoj srbskoj pokrajni, a to je pitanje vraćanja otete imovine i prekid sa daljom prodajom preduzeća čiji je vlasnik Republika Srbija. Prema rečima srbskog ministra za KiM Gorana Bogdanovića, Priština „beži od te teme na sve moguće načine“³⁾.

Zvanični podaci govore da je u poslednje tri decenije Republika Srbija, u razvoj KiM uložila oko 18 milijardi dolara. Ulaganja države u privredu KiM premašuju 140 miliona evra, a državni Fond za razvoj ima vlasničke udele u oko 150 preduzeća na teritoroji KiM. Podaci Privredne komore Srbije govore da su potraživanja srbskih preduzeća na KiM, po osnovu vlasništva, ugaganja i kredita oko 190 miliona evra⁴⁾. Međutim, od kada je 1999. godine uspostavljena prinudna uprava Kfora i Unmik-a na KiM, blokirana su sva potraživanja, kao i prava upravljanja i raspolaganja srbskim preduzećima i njihovom imovinom.

Do maja meseca 2011. godine, šiptarske institucije na KiM prodale su ukupno 630 preduzeća, koja su bila u vlasništvu Republike Srbije i to za svega 512 miliona evra. Od 2010. godine Kosovska agencija za privatizaciju sprovodi i proces likvidacije srbskih društvenih preduzeća, tako što se rasprodaje zamljište, zgrade, oprema, magacini i dr. imovina. Samo po tom osnovu, šiptarske vlasti su u Privatizacioni fond Kosovske agencije za privatizaciju prihodovale 33 miliona evra⁵⁾.

UNMIK „kreator“ rasprodaje na KiM

Šiptarske vlasti na KiM svakako ne bi smogle hrabrosti da krenu u raspordaju 630 srbskih preduzeća da za to nisu imale pravnu, administrativni i logističku podršku međunarodnih faktora i to pre svega KFORA-a (NATO), UNMIK-a, MMF-a, OEBS-a, Svetske banke, a kasnije i EULEKS-a. Sve je počelo u junu 1999. godine kada je Rezolucijom 1244 SB UN ustanovljena prinudna vojna i civilna misija KFOR-a i UNMIK-a na teritoriji KiM. Predstavnik UNMIK administracije 2002. godine doneo je prvu uredbu o uspostavljanju Kosovske poverilačke agencije, koju je izmenio i proširio novom uredbom iz 2005. godine⁶⁾.

Ovom novoformiranom telu je povreno „upravljanje društvenim preduzećima i drugim oblicima imovine koja su registrovana i nalaze se na KiM“ i dato je pravo da „osniva podružnice društvenih preduzeća i prodaje deonice istih“. A posebnim uredbama UNMIK-a iz 2003. i 2004. godine, regulisano je pravo „prodaje-prenosa imovine na treća lica“⁷⁾. Drugim rečima, program privatizacije na KiM je otpočeo uspostavljanjem Kosovske poverilačke agencije (KPA), kojoj je UNMIK, pod okriljem rezolucije SB UN, dao ovlašćenje i „odrešene ruke“ da „komada“ i rasprodaje sva „javna dobra na teritoriji KiM“.

Da su KFOR i UNMIK sve vreme radili na izgradnji institucija samoproklamovane države „Kosovo“ govori i podatak da je u avgustu 2008. godine, dakle šest meseci nakon jednostrane secesije, Kosovska poverilačka agencija pretvorena u Kosovsku agenciju za privatizaciju (KAP)⁸⁾. Zakonom Skupštine Kosova o KAP, ovo institucija je ustanovljena kao „nezavisno javno telo“ i pravni sledbenik KPA, nadležna za upravljanje i raspolaganje imovinom na teritoriji KiM⁹⁾. Na čelu KAP je Upravni odbor koji je sastavljen od 3 međunarodna direktora koje imenuje Međunarodni civilni predstavnik (Unmik/Euleks) i 5 direktora koje imenuju šiptarske vlasti.

KAP je praktično osnovana i ima ovlašćenja data u instrukcija Aneksa 7. „Predloga za sveobuhvatno rešenje statusa Kosova“, čiji je autor bio specijalni izaslanik generalnog sekretara SB UN Marti Ahtisari¹⁰⁾. Ovim dokumentom je predviđeno da nepokretna i pokretna imovina, kao i preduzeća SRJ i Republike Srbije „pređe u vlasništvo Kosova“, i da povereništvo nad njom vrši KAP. Ahtisari je do detalja dao instrukcije kako KAP treba da funkcioniše, a godinu dana kasnije Skupština Kosova je to pretočila u Zakon o KAP¹¹⁾.
 

Uloga Svetske banke i MMF-a

Pored KFOR-a koji je uz pomoć „dugih cevi“ vojnika NATO-a pružao podršku šiptarima da rasprodaju srbska preduzeća, UNMIK-a koji je administrativnim uredbama dao legalitet šiptarskim „kvazi“ institucijama, ni Svetska banka nije sedela skrštenih ruku. Naime, u jednom od svojih izveštaja o ekonomiji Kosova i Metohije iz 2004. godine, Svetska banka iznosi stav da su „privatizacija i likvidacija preduzeća u društvenoj svojini dobro napredovali“ i daje preporuku da investicije zahtevaju „ubrzanu privatizaciju“. Ova institucija u svom dokumentu takođe konstatuje da je za „mnoge slučajeve likvidacije najvredniji deo aktive zemljište“, te da bi privatizacija tog zemljišta mogla da „omogući ekspanziju postojećih firmi i razvoj novih“¹¹⁾.

Osim kontinuiraniog „vetra u leđa“ Svetska banka je podršku šiptarskim vlastima jasno pokazala avgusta 2009. godine, kada je izvršila otpis 500 miliona dolara duga¹³⁾. Reč je o novcu koji je Republika Srbija do 1999. godine pozajmljivala za razvoj privrede i preduzeća na KiM. Može se reći da je Svetska banka takvim gestom direktno izvršila udar na suverenitet Republike Srbije, jer ako je dug otpisan to znači da je istog trenutka „otpisana“ i teritorija.
 

Jasnu podršku lažnoj državi „Kosovo“, MMF i Svetska banka pružili su 29. juna 2010. godine, kada su u Stejt departmentu u Vašingonu, predsednik Kosova Fatmir Sejdiu i premijer Hašim Tači, potpisali pristupnice za prijem Kosova u članstvo ovih institucija¹⁴⁾. Tada je Sejdiu potvrdio da će „Kosovo disciplinovano sprovoditi politiku Svetske banke i MMF-a“, a kasnije se ispostavilo da takva politika, između ostalog, podrazumeva privatizaciju preostalih srbskih preduzeća na teritoriji KiM. Godinu dana kasnije, 27. marta 2010. godine, MMF je odobrio prvi kredit od 110 miliona evra tzv. državi „Kosovo“, i to kako sam premijer Tači priznaje „pod veoma povoljnim uslovima“¹⁵⁾.
 

Već u martu 2011. godine, ispostavilo se da šiptarske vlasti, pod pretnjom ozbiljnog finansijskog kolapsa, uz izgovor „strukturalne reforme ekonomije Kosova“, a uz asistenciju i saglasnost MMF-a, ulaze u proces privatizacije „Pošte Kosova“ i „Telekoma Kosova“ (PTK)¹⁶⁾. Prema stavovima šiptarske Vlade privatizacija PTK-a predstavlja „deo ukupnog paketa reformi javnih preduzeća, u skladu sa aranžmanom Kosova sa MMF-om“¹⁷⁾. S tim u vezi, šiptarske vlasti su čak održale i sastanak sa predstavnicima MMF-a i ambasadorima zemalja koje su zainteresovane da „investiraju“ na Kosovu.
 

Okupacija „Telekoma“ i „Trepče“

Nema sumnje da je njavljena prodaja PTK-a protivzakonita, jer je reč o imovini koja je u vlasništvu Republike Srbije. Podaci govore da imovina „Telekom Kosova“ čini 7,5 odsto ukupne imovine kompanije „Telekom Srbija“ i da je 1999. godine samo fiksna telefonija na KiM iznosila preko 77 miliona evra. Trenutno „Telekom Kosova“ sa oko milion korisnika zauzima 70 odsto tržišta u sistemu mobilne telefonije na KiM i pokriva 97 odsto teritorije KiM¹⁸⁾. Podstrekivanjem šiptarskih vlasti da prodaju PTK pod izgovorom „budžetskog deficita“ sa kojim se suočava tzv. država „Kosovo“, MMF zapravo omogućuje otimanje preko 130 poštanskih i telekomunikacionih objekata u korist i za račun zapadnih kompanija.
 

Interesovanje za preuzimanje dominantne uloge u sferi telekomunikacija na teritoriji KiM i kupovinu PTK pokazalo je čak 11 kompanija koje su učestvovale na skupu, u organizaciji šiptarskih vlasti¹⁹⁾. Među njima su bile američkonemačkekompanije"Aksos kapital"i "Bedminster kapital", firma "Kejbl i vajrles" sa kapitalom Engleske i Monaka, "Goldmark telekomunikejšn" i LTD iz Engleskei dr.Međutim, postoje indicije da će PTK najverovatnije, preko „Telekoma Hrvatske“ ili preko „Telekoma Austrije“, završiti u rukama nemačkog „Dojče Telekoma“.
 

Privatizacijom PTK-a koja važi za jednu od najvećih i nauspešnijih kompanija koja je pod okupacijom, šiptarske vlasti i međunarodne institucije ulaze u finiš rasprodaje srpske imovine. Isto tako nema dileme da će, one gigante koje ne budu prodali, šiptari nastaviti da eksploatišu za svoje potrebe, kao što to aktivno čine od 1999. godine. U tom smislu neizvesna još uvek i sudbina srpske „Trepče“ koja predstavlja najveći industrijsko-rudni kombinat u Evropi. Reč je o rudnom bogatstvu koje ima rezerve olova i cinka od preko 50 miliona tona, a koji je ratne 1999. godine beležio proizvodnju olova i cinka od oko 564.000 tona!
 

Uz logistiku Bernara Kušnera, a pod izgovorom „nepridržavanja ekoloških standarda“, oko 900 pripadnika KFOR-a okupiralo je „Trepču“ avgusta 2000. godine. UNMIK administracija je uzurpirala i pod svoju upravu preuzela celokupnu imovinu „Trepče“, a kombinat je podeljen na dva dela, šiptarski „Trepča-UNMIK jug“ i srbski „Trepča-UNMIK sever“²⁰⁾. Više od jedne decenije „Trepča“ je u kolapsu i pitanje je dana kada će šiptari za njenu prodaju dobiti „zeleno svetlo“ od strane međunarodnih institucija. Izgleda da je i taj dan veoma blizu, jer su šiptarske vlasti, početkom aprila 2011. godine, najavile da davanjem koncesije nameravaju da privatizuju „Trepču“.
 

Šta OEBS radi na KiM?

Dok režim u Beogradu potpuno mirno posmatra kako šiptarske vlasti sprovode pljačku srpske imovine na KiM, upravo to isto čine sve one međunarodne institucije koje aktivno rade na izgradnji i legalizaciji lažne „NATO države“. Jedna od takvih institucija je i OEBS koja prema Rezoluciji SB UN 1244 ima mandat da nadgleda usaglašenost sistema pravosuđa na Kosovu sa domaćim zakonima i međunarodnim standardima ljudskih prava.
 

U jednom od svojih izveštaja iz maja 2008.godine, OEBS uočava mnoge nepravilnosti u procesu privatizacije na KiM²¹⁾. Međutim umesto da sankcioniše odgovorne, OEBS svojim preporukama „podučava“ šiptarske institucije kako da treba da nastave sa rasprodajom srpske imovine. „Poverilačka agencija mora da okonča reorganizacije i likvidacije, kao što je ¢Trepča¢koja je započeta, ali još nije okončana“, sugeriše OEBS. Ova institucija u svojim preporukama nalaže promenu pojedinih uredbi UNMIK-a „kako bi se obezbedilo da sudske odluke budu oslobođenje političkog uticaja“. OEBS zapaža da se u postupku privatizacije šiptarski sudovi nigde ne objavljuju sudske odluke, nepropisno se preuzimaju sudske nadležnost, odlažu se sudski postupci, advokati ne poznaju dovoljno zakone, itd.
 

Dakle, dvanaest godina nakon uspostavljanja prinudne, međunarodne uprave na KiM, postalo je jasno da je deo teritorije Republike Srbije okupiran u nameri da odmah potom bude varvarski opustošen, opljačkan i rasprodat. Paradoks je u tome što u „udruženom zločinačkom poduhvatu“ aktivno učestvuju sve one međunarodne institucije kojima je zadatak da štite međunarodni pravni poredak.
 

Napomene:

1) Izvor: Radio „Slobodna Evropa“, 10.2.2011.

2) Izvor: Radio „Slobodna Evropa“, 26.4.2011.

3) Izvor: Radio televizija Srbije, 26.4.2011.

4) Podatke javnosti prezentovao ministar za KiM u Vladi Republike Srbije.

5) Izvor: „JUGpress“, 6.5.2011.

6) Uredbe UMNIK-a br: 2002/12 i br: 2005/18.

7) Uredbe UMNIK-a br: 2003/13 i br: 2004/45.

8) Skupština Kosova je 17.2.2008. godine usvojila Dekleraciju o jednostranom proglašenju Republike Kosovo kao suverene i nezavisne države.

9) Zakon Skupštine Kosova broj: 03/L/067 o KAP usvojen je 21.5.2008.godine.

10)  Narodna skupština Republike Srbije je 14.2.2007. godine usvojila rezoluciju kojom je odbacila „Predlog za sveobuhvatno rešenje statusa Kosova“ Martija Ahtisarija, koji se kolikvijalno naziva „Ahtisarijev plan“.

11)  Sredinom 2007. godine u srbskim medijima se pojavila vest da je autor „Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova“ M.Ahtisari prmao mito od albanske mafije. Navode nemačke obaveštajna služba (BND) je Ahtisari primio mito potvrdio je Globalni informativni sistem, kao i predsednik američkog saveta za KiM Džim Catras.

12) Izveštaj Svetske banke („Kosovo: ekonomski menorandum“) br: 28023-KOS, 27.4.2004.godine.

13) Izvor: „Vesti“, 11.4.2011. godine.

14) Izvor: Agencija „Beta“, 29.6.2009.

15) Izvor: Agencija „Tanjug“, 27.5.2010.

16) Izvor: „Private sector particicpation project in PTK“ (www.ptk-piu.org), 19.5.2011.

17) Izvor: Portal „SETimes“ (www.SETimes.com.), 4.11.2010.

18) Izvor: „Večernje Novosti“, 10.8.2010.

19) Izvor: Agencija „Tanjug“, 25.3.2010.

20) Videti tekst: „Kako lešinari čerupaju srpsku Trepču“, autor: Ivan Ninić, (https://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/5229-ivan-nini-kako-leinari-erupaju-srpsku-trepu.html), avgust 2010.

21) Izveštaj Odeljenja za nadgledanje/Odseka za vladavinu prava OEBS-a („Privatizacija na Kosovu: Sudska revizija odluka Kosovske povereničke agencije od strane Specijalne komore Vrhovnog suda Kosova“), maj 2008.

Ivan Ninić,