Obiliću se divio i car Ivan Grozni

Do čitalaca u Srbiji uskoro bi mogao da stigne faksimil letopisa iz 16. veka na kojem je navodno radio i ruski car Ivan Grozni. Reč je o unikatnom letopisu u kome je značajan prostor posvećen Srbima, a u koji su do pre nekoliko godina imali privilegiju da zavire samo retki istoričari.

Sedam originalnih knjiga letopisa se čuva u Sankt Peterburgu, a tri u Moskvi.

Kad su pre tri godine „Novosti“ ekskluzivno pisale o velikom poduhvatu ruskih biznismena dobrotvora, koji su na skupoj tehnici preštampali letopis iz 16. veka, te knjige su bile preskupe da bi ih otkupile naše institucije kulture. Vrlo kvalitetno izdanje u kožnom povezu košta oko 150.000 evra, a jeftinije se sada može nabaviti za oko 50.000 evra, pa bi tako sada mogao i da stigne do naših čitalaca.

Moskovski biznismen Vadim Jakunjin vlasnik najvećeg distributera lekova „Protek“ finansirao je objavljivanje reprint izdanja letopisa, pa je za to osnovao i posebnu kompaniju „Akteon“, kojom je rukovodio Haris Mustafin. Jakunjin zaista nije žalio novac i kupljen najmoderniji skener u Francuskoj. Angažovani su dizajneri koji su stručno obrađivali svaku stranicu kako bi izgled kopije bio zaista veran originalu.

O Srbima se govori u više tomova - u četvrtom, petom, šestom, sedmom gde se na 12 stranica opisuju događaji na Kosovu i Metohiji.

Opisano je kako je za Kosovsku bitku saznao ruski mitropolit Pimen u Carigradu 1389. Vest o srbskom porazu na Kosovu ražalostila je ruske monahe u Carigradu. Zbog bliskosti sa Srbima, monasi su pomislili da Turci i njih mogu pobiti, pa su se brzo raznim putevima vratili u Rusiju.

ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA

LETOPIS je u pravom smislu velika ilustrovana enciklopedija sveta i Rusije do perioda Ivana Groznog. Pretpostavlja se da bi autor mogao da bude mitropolit Makarije, za koga se tvrdi da je bio izuzetno obrazovan čovek, a u redakciji knjige navodno da je mogao učestvovati i car Ivan Grozni! Na margini poslednjeg, desetog toma napisano je rukom šta treba popraviti, a veruje se da je to mogao da napiše car.

SAT U KREMLJU

U SEDMOM tomu zapisano je i to da je prvi sat u Kremlju postavio srbski kaluđer koji se zvao Lazar. Kaluđer je stigao iz Srbije i postavio veliki zidni sat u Kremlju 1504. godine.

Interesantno je da je zapisano da je car Murat bio hrišćanskog porekla, i da je Miloš (Obilić) prevario Turke kako bi ga ubio. Po toj priči Miloš je kazao Turcima da se zavadio sa carom Lazarom, pa je zato i pušten kod Murata. U tekstu ispod slike kojom je ilustrovan zapis, piše da su Turci odmah ubili „hristjanskog slugu“. Oslikana je i pogibija cara Lazara. U sedmom tomu, vidi se kako Turci hvataju Lazara i odsecaju mu glavu.

Način na koji su oslikane slike, u letopisu se naziva „serpska ili južnoslovenska“ koloristika. Sve slike su prvo crtane olovkom, pa su tek posle toga bojene. Na njima je radila cela „brigada slikara“, a istoričari misle da su ih radili majstori koji su oslikavali unutrašnjost Kremlja.

Posebna vrednost novog faksimilnog izdanja je što su izdavači odlučili da se uz knjige štampaju objašnjenja starog arhaičnog jezika. Bez tog prevoda velika većina ljudi ne bi mogla uopšte da razume stari tekst.