Dobrovoljno branim Čelzi Hendler

Piše Miodrag Lukić

Ne, ne nemojte da mislite da ja opravdavam njen pokušaj da bude duhovita vrijeđajući Srbiju. Ne! Branim je zbog toga što ne mogu da podnesem činjenicu da je moj narod tako glup.

Ljutite se što tvrdim da smo glupi?

Nemojte, mogao bih da upotrijebim gore izraze, npr., da upotrijebim izraz koji koriste oni koji nam putem medija vrlo uspiješno ispiraju mozgove pa da kažem da su većina Srba postali obične mašine za proizvodnju fekalija, naročito oni koje je nasjekirala Čelzi Hendler.

Zašto tako govorim?

Nijedan pametan Srbin nikad nije čuo za tu ženu koja odjednom postade neprijatelj broj jedan našeg naroda.

Nijedan pametan Srbin, iako je čuo za nju, nikad nije ni slušao ništa od pijane jadnice Vajnhaus, a još manje je poželio da ode na njen koncert.

U zemlji u kojoj gladuje milion ljudi gostuje pijana jadnica Vajnhauz i desetine hiljada ljudi žuri da baci svoj novac za ulaznicu, pa ima li tu zdravog razuma?

Ako se makar protiv volje složite sa mnom, da je Čelzi Hendler za Srbe do juče bila niko i ništa i da pijanu Vajnahus nije trebalo ni dovoditi u Beograd, složite će se sa mnom da imamo ogroman problem.

Problem koji se ogleda u tome da godinama nijemo trpimo da nas zapadni mediji nazivaju, čudovištima, kanibalima, primitvicima, fašistima itd., a mi ćutimo ili barem ne reaguje ni hiljaditi dio od ove sile ljudi koja je ustala protiv Čelzi.

Prije par dana sam uputio javni poziv Srbima da bojkotuju Rinigierova izdanja u Srbiji zbog toga što njihov list Blic već dvadeset godina u kontinuitetu širi laži o Srbima.

Odazvalo se sto i pet ljudi, dok četredeset hiljada ljudi učestvuje u hajci na Čelzi Hendler.

Štefan Švarc je devedesetih godina na njemačkoj televiziji tvrdio da srbski ljekari usađuju pseće embrione u materice muslimankama. Bilo nas je petoro koji smo se pobunili.

One nesrećne 1999 - godine je Ministar odbrane SR Njemačke izjavio za njemačku državnu televiziju sledeću rečenicu:

„Srbi na Kosovu se slade na roštilju pečenim fetusima izvađenim iz albanskih žena.“ Bio sam jedini koji se pobunio protiv toga ili barem nisam znao za druge da su se bunili?

Prošle godine je jedna njemačka televizija donijela vijest da su Srbi islamski teroristi, par štampanih medija je to preuzelo, bilo nas je dvoje koji smo se pobunili.

Razumijete li me?

Ne, još uvijek me ne razumijete jer su mediji učinili ono što im je zadatak i isprali su vam temeljno mozgove. Da nije tako, da je drugačije obratili bismo pažnju na to da određene organizacije u Srbiji (NVO) u javnost izlaze sa daleko gorim izjavama nego što je to učinila Čelzi. Na kraju Čelzi je pokušala da se šali, dok se Nataša Kandić, Sonja Biserko i slični uopšte ne šale kad govore o našem narodu ono što ni neprijateljima ne pada na pamet da kažu.

Ljutite se još uvijek?

Samo nastavite da se ljutite i da se uzrujavate zbog nevažnih sitnica kao što je neukusan humor Čelzi Hendler i pijana Ejmi Vajnahuz. Mi izumiremo, nestajemo i uskoro nas neće biti, a vi samo nastavite da se zamajavate sa Čelzi Hendler i Ejmi Vajnhauz. Oni koji vam putem medija ispiraju mozak će i dalje da vas nazivaju glupanima ili čak beskorisnim proizvođačima fekalija koji i zaslužuju da ih vrijeđaju bjelosvjetske protuve.

Gospođi Hendler bih mogao da poručim da se uopšte ne brine zbog ove hajke jer narod koji je ćutke podnio da ga dvadeset godina temeljno satanizuju u zapadnim pa i sopstvenim medijima, zaboraviće brzo na njen bezobrazluk.