Moskva ne želi libijski scenario u Siriji

Moskva je zainteresovana za to da se događaji u Siriji ne odvijaju po libijskom scenariju. Ovo je izjavio predsednik Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Mihail Margelov. On je govorio o rezultatima susreta sa sirijskim pravobraniocima i političarima koji se nalaze u Siriji. Govorilo se o tome kako da se zaustavi krvoproliće u ovoj arapskoj zemlji.

Delegacija sirijske opozicije je vrlo raznovrsnog sastava. Na njenom čelu je pravobranilac Radvan Zijada, rukovodilac Sirijskog centra za politička i strateška istraživanja. Dvojica drugih delegata su iz stranke „Deklaracija Damaska“. Osim njih, tu je i predstavnik „Braće-muslimana“, koji uzgred rečeno, ima kanadsko državljanstvo, a živi u Saudovskoj Arabiji. Poseta je privatna i nisu planirani bilo kakvi zvanični sastanci. Mihail Margelov je Sirijce pozvao u Moskvu kao predsednik saveta Ruskog društva solidarnosti sa zemljama Azije i Afrike, a ne kao senator ili specijalni predstavnik predsednik RF.

Rusija je davnašnji iskreni prijatelj sirijskog naroda, njegove nevolje doživljavamo kao svoje, rekao je Margelov. Upravo zato se Rusija nada da će kriza u Siriji preći u format dijaloga sa svim političkim snagama, kako se ne bi dozvolilo da se događaji u ovoj zemlji razvijaju po najgorem scenariju, izjavio je on.

Lideri dolaze i odlaze, političari dolaze i odlaze. Socijalni programi dolaze i odlaze, ali Rusija i dalje ima jedinog pouzdanog i vernog druga – sirijski narod. Upravo zato smo toliko zabrinuti zbog onoga što se sad dešava u ovoj arapskoj zemlji. Upravo zato smo toliko zainteresovani za što brže rešavanje sirijske političke krize. Zainteresovani smo da učinimo sve kako se situacija u Siriji ne bi razvijala po libijskom scenariju. Zainteresovani smo za to da reforme, koje je objavila sirijska vlada postanu realnost i da se za ove političke procese angažuju predstavnici svih političkih grupa i tokova, svih konfesija i svih naroda i narodnosti, koji žive u Siriji. Današnji dijalog je bio u najvećoj meri koristan i zanimljiv. On je pomogao da pozicija naših kolega, naših prijatelja, postane jasnija. I mi u Rusiji se trudimo ne samo da razumemo šta se realno dešava u Sirji i da na osnovu toga donesemo zaključke, već i da shvatimo koje dalje korake Rusija može i treba da preduzme.

Šef sirijske delegacije se složio s Mihailom Margelovom u tome da je dijalog efikasno i važno sredstvo za prevladavanje sukoba. Međutim, kako je primetio Radvan Zijada, da bi dijalog bio uspešan, moraju biti ispunjeni važni uslovi.

Pre svega, treba izvesti oklopnu tehniku iz sirijskih gradova, vratiti vojsku u kasarne, treba osloboditi sve političke zatvorenike – preko 13 hiljada ljudi. Osim toga, treba dozvoliti Savetu OUN za prava čoveka da pošalje svoje predstavnike u Siriju i da sprovede istragu o političkim zatvorenicima. Bez ispunjavanja ovih uslova ne može biti efikasnog dijaloga.

Moskva nam je pokazala svoje jasno viđenje toga kako treba regulisati sirijsku krizu, izjavio je u intervjuu za „Glas Rusije“ predstavnik inostranog komiteta „Podrška sirijske revolucije“ Mahmud al-Hamza.

Osetili smo vrlo dobronameran odnos Rusije prema događajima u Siriji. Ona veoma želi da u Siriji ne bude krvoprolića, osuđuje teror i i nasilje. Međutim, ljudi u Rusiji žele temeljnije da prouče situaciju kako bi doneli neke odluke. Rusija ne želi da bude po strani događaja u Siriji, zato što je Sirija za nju prijateljska zemlje.

U međuvremenu, vlasti Sirije su nastupile s predlogom predstavnicima opozicije i inteligencije da se obave konsultacije o perspektivama izlaza iz krize. Susret je zakazan za sredinu jula. Očekuje se da će strane razmotriti ispravke ustava, između ostalog, i član osam, koji definiše rukovodeću ulogu u životu države i društva vladajuće stranke u Siriji „Baas“. Opozicija zahteva ukidanje ovog člana.