Mobilizacija u Albaniji

Poslednja dva dana albanske oružane snage su stavljene u „drugi stepen pripravnosti“ ili, kako vojnici u Albaniji to kažu, „pod mere aktivne mobilizacije“, tvrdi list Albanija iz Tirane u tekstu pod naslovom „Albanska vojska u stanju aktivne mobilizacije zbog Kosmeta“, objavljenom u nedelju.

Ovoj situaciji je prethodio sastanak Saveta nacionalne bezbednosti Republike Albanije u petak ujutro koji je sazvao predsednik Bamir Topi, ujedno i vrhovni komandant oružanih snaga. Inače, albanska novinska agencija ATA je u petak prenela da je sastanak Saveta sazvan zbog situacije na Kosovu i Metohiji i njegove budućnosti. Pored predsednika Topija, sastanku su prisustvovali i predsednica albanskog parlamenta Jozefina Topali, premijer Salji Beriša, ministar policije Bujar Nišani, ministar javnih radova, transporta i telekomunikacije Sokolj Oldaši, šef generalštaba general-major Ljuan Hodža, direktor Državne službe bezbednosti Bahri Šaćiri i direktor Državne policije Ahmet Prenci, a pozvani su i predstavnici albanskih partija.

Posle ovog sastanka usledio je i sastanak „iza zatvorenih vrata“ na kome su se, kako tvrdi autor teksta Ervin Koci, sastali čelnici generalštaba pod vođstvom generala Ljuana Hodže, kao i ministar odbrane Fatmir Mediju i četiri druga generala, piše list. Sve ovo je, kaže list, bilo dovoljno da se izda naredba po kojoj se čitava vojska stavlja u „drugi stepen“ stanja pripravnosti. Izvori lista bliski generalštabu unutar Ministarstva odbrane Albanije su izjavili da su „sve oružane snage Albanije stavljene u ono što je poznato kao situacija aktivne predmobilizacije, ili drugi stepen pripravnosti, i pozvane su u kasarne i vojne baze širom zemlje“.

Nivo pripravnosti

Isti izvori su ovom listu još preneli i da je „generalštabno osoblje oružanih snaga u toku ova dva dana izvršilo kontrolu svih vojnih baza na severu zemlje, kao i baza civilne odbrane“. Međutim, naredba za „aktivnu mobilizaciju“ je naročito pogodila pograničnu stražu stavivši ih u stanje najviše pripravnosti. Oni su već mobilisani i sazvali su sve svoje raspoložive snage, piše Albanija.

Prema istim izvorima, „odluka da se oružane snage stave u drugi stepen pripravnosti, kao i hitan saziv načelnika Generalštaba na sastanak sa šefom generalštaba Ljuanom Hodžom vezani su za najnoviji razvoj situacije u regionu“. Ova situacija je, takođe, bila i razlog da se sazove sastanak Nacionalnog saveta bezbednost koji je održan u petak, piše list.

Ovo nije prvi put da se oružane snage Albanije stave na takav nivo pripravnost. Slične stvari su se dešavale i u skoroj prošlosti. Prema jednom specijalisti za albanske oružane snage kome list ne navodi ime, drugi stepen pripravnosti, koji je inače poznat i kao „stanje aktivne mobilizacije“, sa sobom povlači poziv članova oružanih snaga u kasarne i njihovo slanje na unapred određene položaje sa ciljem zaštite bezbednosti i integriteta zemlje.

U tehničkom smislu, ovo stanje pripravnosti povlači i mobilizaciju pogranične policije i podizanje njihovih jedinica na najviši stepen uzbune, neophodan za zaštitu državne granice. Ova situacija, takođe, sa sobom povlači i slanje specijalnih snaga zemlje u različite operativne zone da izvrše specijalne vojne zadatke, kaže list. U međuvremenu, prvi stepen pripravnost povlači mobilizaciju svih oružanih snaga u zemlji, uključujući i članove državne policije i rezervista.

Sve ovo je u Albaniji već urađeno tokom velikih nemira i vanrednog stanja uvedenog 1997, kao i pred „konflikt“ na Kosmetu 1999. Treći stepen pripravnosti, s druge strane, povlači saziv svih vojnih jedinica u kasarne i pripreme za njihovo slanje u određene zone ukoliko usledi takva naredba, piše Albanija.

Sastanak Saveta nacionalne bezbednosti

Nakon prvog sastanka albanskog predsednika Topija sa članovima Saveta nacionalne bezbednosti usledila je i naredba da se stanje pripravnosti povisi na drugi stepen. Izgleda da je ovo naređenje usledilo na osnovu direktiva koje su izdate na sastanku Saveta, na kojem je Topi navodno saslušao izveštaje čelnika vojske, Ministarstva unutrašnjih poslova i Službe državne bezbednosti o situaciji u regionu i naročito o situaciji na Kosovu i Metohiji.

DOGOVOR SA CIA

Zamenik direktora CIA Stiven Kejps razgovarao je sa direktorom albanske tajne službe ŠIŠ Bahrijem Šakirijem o situaciji na Kosovu i Metohiji, javljaju albanski mediji.
Pozivajući se na izvore iz albanske policije, mediji navode da je Kejps u Tiranu doputovao tajno juče posle podne na poziv Šakirija, sa kojim je dva sata razgovarao na aerodromu.

ČEKU: SRBIJA JE PRETNJA

Premijer Kosova Agim Čeku optužio je juče Srbiju da „nastavlja da bude ozbiljna pretnja za bezbednost na Kosovu i u čitavom regionu“, preneli su prištinski elektronski mediji na albanskom.
Čeku je u redovnom nedeljnom obraćanju preko Radio Kosova rekao da SAD, EU i ostale demokratske zemlje treba jednoglasno da reaguju protiv, kako je naveo, „ratnohuškačkog daha“ iz Beograda.
Njujork tajms je prošle nedelje objavio da je Srbija spremna da upotrebi silu kako bi sprečila Zapad da prizna nezavisnost Kosmeta, tumačeći na taj način najavu državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušana Prorokovića da je Srbija spremna da preduzme niz mera u slučaju proglašenja nezavisnosti pokrajine.
„Ovo pokazuje da Srbija nastavlja da predstavlja ozbiljnu bezbednosnu pretnju za Kosovo i čitav region. Ali Srbija nije u poziciji da preti ratom kosovskim građanima, kojih je dva miliona, pošto ih je pljačkala, terorisala, silovala, spaljivala i ubijala do 1999“, rekao je Čeku.

Obraćajući se na ovom sastanku, Topi je, takođe, naglasio da se mobilizacija i pripreme za suočavanje sa bilo kojom vanrednom situacijom u regionu odnosi na bezbednost i stabilnost Republike Albanije. U svom govoru, Topi je naglasio da „beskrajno odugovlačenje po pitanju statusa Kosmeta ide na štetu stabilnosti regiona i Albanija treba da bude spremna za bilo kakvu neočekivanu situaciju“, prenosi list.

Topi je izjavio da najbolje rešenje za Kosmet ostaje primena Ahtisarijevog plana. On je, takođe, pozvao kosovske lidere da pokažu zrelost. Inače, ovom sastanku, koji je održan u predsedničkoj kancelariji, prisustvovali su i mnogi drugi političari, kao što su premijer Salji Beriša, predsednik skupštine Topali, lider Socijalističkog pokreta za integraciju i premijer u toku „kosovske krize“ Iljir Meta, te poslanici Socijalističke partije Albanije Petro Koči i Arta Dade i drugi.

Na ovom sastanku, Topi je opisao Ahtisarijev plan kao jedini način da se reši problem statusa Kosmeta. On je, takođe, govorio o integraciji zemlje u NATO i EU.

„Integracija u NATO i EU predstavlja glavni i najvažniji cilj Republike Albanije, jedino rešenje za bezbednost zemlje i ispunjenje nacionalnih zahteva. Samo kad postanu deo ovih struktura, Albanci kao nacija mogu povratiti svoj ponos jer mi ovde ne govorimo o dobrosusedskim odnosima već o punoj bezbednosti,“ izjavio je Topi.

REAKCIJE NA VEST O MOBILIZACIJI ALBANSKE VOJSKE

PREDSTAVA U REŽIJI AMERIKE

To nikako ne bi trebalo da nas plaši. A kad je to Albanija i mogla nas da plaši? Zna se ko im je bio u poseti, a od Srbije se želi napraviti crna ovca - rekao je Dragan Šormaz, član skupštinskog Odbora za bezbednost, reagujući na vest o mobilizaciji u Albaniji. To navodno podizanje borbene gotovosti, smatra Šormaz, je samo američka ujdurma. Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost, prvi put čuje za tu informaciju i nije mu jasno zašto bi Albanija podizala borbenu gotovost.

- Srbija posle Prorokovićevog istupa niti je podigla borbenu gotovost niti premestila trupe na granicu sa Kosmetom, tako da ne vidim razlog za albansko delovanje u tom pravcu. Moguće da je reč o nekim unutardržavnim stavovima. Takva reakcija je vrlo skupa, a njihovi bezbednosni stručnjaci mogu da procene i naprave razliku između ozbiljne ratne pretnje i običnih medijskih izjava naših lidera.

Dragan Todorović, predsednik IO SRS, smatra da je to samo jedan od manevara koji je učinjen po zahtevu Amerike, jer Vašington očigledno hoće svetu, Evropi i Srbiji pokaže da problem Kosmeta može ozbiljno da ugrozi mir. Todorović veruje da je taj potez Albanija napravila isključivo u propagandne svrhe.

- Ipak, postavlja se pitanje protiv koga Albanija želi da ratuje, protiv Srbije, Crne Gore ili Grčke - zaključuje Todorović.

Dušan Janjić, direktor Foruma za međuetničke odnose, pretpostavlja da su se u Albaniji uplašili požara, a ne Prorokovićevih izjava, pa su se odlučili da podignu borbenu gotovost i alarmiraju vojsku.

- Ako je, ipak, povod situacija na Kosmetu, to onda pokazuje da je reč o potpunom nepoverenju albanskih vlasti prema NATO i prema njihovim sunarodnicima u Pokrajini. Oni jednostavno nemaju s kim da ratuju jer se graniče sa Crnom Gorom, Kosmetom i Grčkom.

Zoran Anđelković (SPS) smatra da je to samo još jedan marketinški potez.

- Došao im je direktor CIA u posetu, pa im dao nalog da naprave predstavu. To nema veze sa realnošću. Takođe, nema nikakve veze sa Kosmetom. Dakle, čista politička predstava čiji je naručilac Amerika. Ne verujem da je bilo ko to shvatio ozbiljno. Mene nimalo nije uplašila ta informacija.