"Bosna ponosna" otima i jezik

U Kooperativnom onlajn bibliografskom sistemu i servisu Narodne i univerzitetske biblioteke Bosne i Hercegovine u Sarajevu sva dela srpskih i hrvatskih autora koji žive i rade - ili su živeli i radili u BiH, katalogizuju se kao knjige bosanskohercegovačke književnosti napisane na bosanskom jeziku.
- Odrednice bosanskohercegovačka književnosti i bosanski jezik ne upisuju se samo u kartice novih knjiga, nego se i stare kartice prepravljaju. Tako su, pored ostalih, čak 54 knjige Ive Andrića koji je pisao ekavicom, prekatalogizacijom podvedene pod bosanski jezik. Istovetnu sudbinu doživeli su Petar Kočić i drugi srpski, ali i hrvatski pisci koji spadaju u klasike - izjavio je za „Politiku” Ranko Risojević, književnik i direktor Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske.

Naš sagovornik u svemu ovome vidi i političku pozadinu, tesno povezanu sa nastojanjem sarajevske Narodne i univerzitetske biblioteke da dobije status ustanove od nacionalnog značaja.

- Ovakvim postupcima ova ustanova pokušava da postane nosilac politike izgradnje bosanske nacije i bosanskog jezika. Zbog toga bi srpski i hrvatski predstavnici u zajedničkim organima BiH morali da se usprotive pokušajima da Narodna i univerzitetska biblioteka BiH dobije status ustanove od nacionalnog značaja - kaže Risojević, i dodaje da ga čudi što se o ovom pitanju nije izjasnila Narodna biblioteka Srbije.

Zdravko Kordić, donedavno predsednik Društva hrvatskih pisaca Herceg Bosne iz Mostara, za „Politiku” je rekao da je zatečen postupkom Narodne i univerzitetske biblioteke BiH.

Kordić, koji je autor 19 knjiga, objašnjava: „Ja, kao i ostali hrvatski pisci, znam kojim jezikom pišem, kojoj književnosti pripadam i u kojoj zemlji živim. U BiH postoje tri jezika i tri književnosti. Uostalom, Jugoslavija je trajala decenijama, pa u njoj nije nastao jugoslovenski jezik. Ni u BiH neće nastati bosanski jezik. Možemo, dakle, govoriti o hrvatskom, srpskom i takozvanom bošnjačkom, a nikako o bosanskom jeziku. Po mom sudu, ovo što radi Narodna i univerzitetska biblioteka BiH rezultat je političkog diktata bošnjačke političke elite.”

Profesor dr Miloš Kovačević, jedan od vodećih srpskih lingvista, za naš list je kazao da postupak Narodne i univerzitetske biblioteke BiH „za filologe i nije iznenađenje, jer se potpuno uklapa u nastojanja muslimana da od BiH stvore unitarnu državu, s jednim narodom i jednim jezikom”.

- Još otkad su izabrali zemaljsko ime za jezik, tj. ime bosanski jezik, bilo je jasno da će muslimani, uz pripomoć i novoizabranog nacionalnog imena Bošnjaci, pokušati na sve načine da tim jezikom objedine sve žitelje BiH, negirajući istovremeno postojanje Srba i Hrvata u njoj. A put prema tome vodi i preko zajedničke BiH književnosti, tj. negiranja srpske književnosti u BiH. Jer, ako sve srpske pisce podvedete pod bosanski jezik, već ste na putu da stvorite ne regionalnu BiH književnost, nego nacionalnu BiH književnost. A zajednički jezik svih u BiH, i zajedničkim jezikom objedinjena književnost, najbolji su način da se u BiH stvori ′jedna nacija′, što je kao cilj nedavno obelodanio i nemački ambasador u Sarajevu Mihael Šmunk - upozorava naš sabesednik.

- Zbog svega navedenog neophodno je ne samo reagovati na ovakve pojave, nego naučno stalno podsećati muslimane da ′bosanski jezik′ lingvistički posmatrano ne postoji, da posebno ne postoji u značenju koje mu oni daju, i da ne postoji ni BiH jednonacionalna književnost. Falsifikovanjem naučnih filoloških činjenica ne mogu se sprovoditi politički planovi, kako bi - nestrpljivi - već sad da sve što je srpsko u BiH podvedu pod ′bosansko′, i samim tim ukinu srpski jezik, srpsku književnost i srpsku kulturu. Jer, ako se BiH književno i jezički mora okarakterisati, ona je prvenstveno srpska. Zar to najbolje ne potvrđuju imena Petra Kočića, Iva Andrića, Meše Selimovića, Branka Ćopića, Svetozara Ćorovića, Jovana Dučića, Alekse Šantića i tolikih drugih velikih srpskih pisaca koje bi sad muslimani da književno i jezički pobosanče - ističe dr Miloš Kovačević.

Boro Marić

-----------------------------------------------------------

Neprimereni postupak

U elektronskom izdanju banjalučkih „Nezavisnih novina” www.nezavisne.com objavljen je 9. septembra tekst „Dela srpskih i hrvatskih pisaca zavedena pod bosanski jezik” koji potpisuju Andrea Basara i Mirsada Lingo. Tekst prenosi iznenađenje književnika i bibliotekara iz Republike Srpske zbog odluke NUB BiH da katalogiše srpske i hrvatske pisce kao bosanske. Oni smatraju da „srpski i hrvatski pisci imaju svoj maternji jezik kojim pišu i da je ovakav postupak neprimeren za zajednički internetski katalog NUB BiH i NUB RS”, piše u objavljenom članku.

Ranko Risojević, čije su knjige takođe zavedene pod bosanski jezik, tvrdi da činom prekatalogisanja književnih dela biblioteka u Sarajevu postaje „nosilac jedne ideje i jedne politike i to je politika bosanske nacije i bosanskog jezika”.

Slično mišljenje iskazao je i Enver Kazaz, profesor na Odseku za književnost i jezik Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Reagujući na optužbu da se lingvisti nisu odredili o nazivu jezika kojim pišu i govore narodi u BiH, Kazaz je rekao da su to „polupismene i neutemeljene izjave bošnjačkih nacionalista”.

Ipak, pisac Goran Samardžić koji živi u Sarajevu, a rođen je u Beogradu, svoju književnost smatra bosanskom, prenose „Nezavisne” u ovom članku.

- Moja književnost je bosanska, jer sve ono što sam u Beogradu doživljavao krčkalo se i nastajalo ovde u Sarajevu.

-----------------------------------------------------------

Čije vlasništvo je jezik?

Ranko Risojević, direktor Narodne i Univerzitetske biblioteke Republike Srpske, u razgovoru za „Politiku” govori o razlozima svog javnog istupanja.

- Mi smo članovi COBISS platforme već dve godine i zato tek sada reagujem, iako problem oko jezika traje godinama. Nadao sam se da će Narodna biblioteka Srbije i Biblioteka Matice srpske preuzeti na sebe odbranu srpskog jezika i književnosti uspostavljanjem odgovarajućih pravila. Te institucije, uz Srpsku akademiju nauka i umetnosti i Institut za srpski jezik, imaju misiju da čuvaju vlastitu književnost - rekao je Risojević.

On objašnjava da je pravilo COBISS platforme da se knjiga jednom obradi u određenoj biblioteci, a ostale članice preuzimaju tu katalogizaciju. Međutim, naš sagovornik uzima za primer „Izabrane stranice” Petra Kočića na srpskohrvatskom jeziku („Školska knjiga”, Zagreb, 1970) koje su sada u Sarajevu „prekatalogisane na bosanski jezik, a Kočić je bosanski pisac”.

- Pitanje obrađivanja srpskih pisaca je ključno zbog srpske jezičke politike. Biblioteka u Sarajevu (Narodna i Univerzitetska) hoće da se legitimiše u svetu kao biblioteka nacionalne književnosti. A u COBISS je katalogizovala 54 dela Iva Andrića, veći deo stvaralaštva Petra Kočića i Branka Ćopića pod bosanski jezik. Čak je i Vuk St. Karadžić „napisao” dva dela na bosanskom jeziku!

Naš sagovornik kaže i da problem nije samo u piscima koji više nisu među nama, već i o onima koji žive i rade u Sarajevu. „Vodi se unitaristička politika prema kojoj svi koji pišu u BiH rade to na bosanskom jeziku. Neki pisci, možda, nemaju ništa protiv da budu bosanski pisci i pišu na bosanskom jeziku, ali to je njihova odluka”, kaže Risojević.

-----------------------------------------------------------

Bez srpskog jezika

Na Internet adresi www.cobiss.net piše, između ostalog, da je „sistem COBISS zasnovan na onlajn komunikaciji između lokalnih računarskih sistema (serveri), koji su po pravilu locirani u većim bibliotekama, i centralnog računarskog sistema u instituciji koja obavlja funkciju bibliotečko-informacijskog servisa. Sve komunikacije odvijaju se preko Interneta”.

Članice COBISS su Srbija, Slovenija, Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Ovaj onlajn katalog moguće je pretraživati prema jeziku, ali samo pod kojim je zaveden u katalogu određene biblioteke. A izgleda da tu počinje problem. Jer, ulaskom na sajt Virtuelne biblioteke BiH među ponuđenim jezicima postoje srpsko-hrvatski (ćirilica), srpsko-hrvatski (latinica), hrvatski, makedonski, slovenački, ali ne i srpski jezik!

B. S.