Totalna satira Vladimira Aksjonova
Izdavačka kuća „Geopoetika“ upravo je predstavila svoje najnovije izdanje, roman „Moskva kva-kva“ iz pera ruskog pisca Vasilija Aksjonova. Ova knjiga nastala je 2005. godini, u Moskvi i Bijaricu. Roman će našoj čitalačkoj publici učiniti naročito zanimljivim činjenica da su osim Staljina i markantnih figura ruske Komunističke partije među njegove junake svrstani niko drugi do Tito, zatim Đilas, Ranković, Kardelj i Moša Pijade. Radnja se događa početkom pedesetih godina u Moskvi, kada gotovo istovremeno niče sedam visokih zgrada nalik na Empajer stejt bilding kao još jedna od pokaznih vežbi uzdizanja mlade socijalističke države iz pepela Drugog svetskog rata. U jednoj od njih žive istaknuti naučni i javni radnici SSSR.
Atentat na Staljina
U romanu se prepliću dve priče - jedna o životu porodice Novotkanih, uz ljubavni trougao i celu plejadu mladih šminkera, budućih šezdesetaša, ljubitelja džeza i svega modernog što dolazi sa Zapada. Druga, politička zasnovana je na sukobu SSSR i SFRJ iz 1948. godine. Ispostavlja se da Tito i Staljin istovremeno kuju planove o atentatu na protivnika, a Tito se čak lično pojavljuje u Moskvi sa čitavom pratnjom (Đilas, Ranković, Kardelj). Šturman Ešterhazi je zapravo kontrašpijun koji radi za „srpsko -hrvatske hajduke“. Staljin ima plan da na SFRJ izvede desantnu akciju, izoluje rukovodstvo države, a zatim uz pomoć patriotskih snaga SFRJ sprovede aktivna dejstva na stvaranju državnih struktura nezavisnih i istovremeno bratskih država Južnih Slovena koji će se izdvojiti iz Federacije.
Pisac Vasilij Aksjonov je živa legenda. Najmarkantnija figura ruskih šezdesetaša. Čitava plejada pisaca izašla je iz njegovog šinjela. Za razliku od mnogih, nikada nije otvoreno igrao na kartu svog sukoba sa vlašću, i ne trudeći se da iz toga izvuče bilo kakvu korist. Ako u njegovoj prozi ima bunta, on nije napadno bučan kao rok, niti beznadežno tužan kao bluz. Njegova proza je džez.
Napadnut od Hruščova
Vasilij Aksjonov rođen je 1932. godine u Kazanju. Jedno vreme s majkom provodi u Magadanu, u progonstvu, na koje je bila osuđena njegova porodica. Završio je medicinski fakultet i jedno vreme nakon toga radi u bolnici kao lekar. U svet literature ušao je sa romanom „Kolege“ (1960. godine, po kojem je snimljen film. Uz ovo delo Aksjonova su jednim od lidera takozvane mlade proze koja je uz mnogo pompe stupila na scenu krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina učinili i romani „Karta za zvezde“, „Narandže iz Maroka“ i „Vreme je, moj druže, vreme“. Aksjonovljeva dela izazvala su mnogo polemike među kritičarima, budući da se bavio problemima „perioda otopljavanja“, pre svega večnim konfliktom između očeva i dece, do kojeg je došlo u procesu odricanja od totalitarne prošlosti. Njegovu prozu odlikuje ispovedni karakter i naglašeno interesovanje za unutrašnji svet junaka i ljudsku psihologiju uopšte. Krajem šezdesetih godina Aksjonov poseže za zabranjenim spisateljskim oružjem - totalnom satirom, kako je sam nazvao novi žanr za koji se opredelio. U to vreme kritičari prema njemu postaju sve oštriji, a napada ga i sam Hruščov.
Vlasti vraćaju državljanstvo piscu
U drugoj polovini sedamdesetih sve se dodatno komplikuje činjenicom da je Aksjonov svoja dela počeo da objavljuje u inostranstvu, pre svega u SAD. Učestvovao je u stvaranju sada već čuvenog časopisa Metropol, kojim su se pisci odlučno ogradili od socrealizma kao vladajućeg književnog pravca. Vasilij Aksjonov je iz otadžbine emigrirao u Ameriku 1980. godine, da bi mu ubrzo nakon toga bilo oduzeto sovjetsko državljanstvo. Po dolasku u Ameriku nastanjuje se u Vašingtonu, gde nastavlja aktivno da radi. Bavio se pisanjem i na jednom univerzitetu u tom gradu predavao je rusku književnost. Državljanstvo mu je vraćeno 1990. i iako je u SAD proveo mnogo godina i kako sam tvrdi da iako je Amerika je postala njegova kuća, on se ne oseća kao Amerikanac i nikada se neće tako osećati. Dela koja je napisao u emigraciji svedoče o tome da je jedino Rusija u fokusu njegovih interesovanja, te Aksjonov iako emigrant ostaje u suštini ruski pisac.
Junaci njegovih dela su mladi ljudi, skeptični nastrojeni prema sovjetskoj stvarnosti, nihilisti puni stihijskog osećanja prividne slobode, koje interesuje zapadna muzika i književnost-sve ono što je bilo u suprotnosti sa orijentirima koje je postavila prethodna generacija. U kasnijim delima sve se više oseća filozofski pristup u razmišljanjima o neuspehu „otopljavanja“ i labilnoj prirodi čoveka koji je sve svoje nade polagao upravo u te promene.
- Izvor
- Glas javnosti
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.