Rusija će odlučno biti na strani Srba

  Kosovski problem, bez obzira na njegov teritorijalni lokalni karakter, i dalje je u centru pažnje međunarodne javnosti, i dalje utiče na odnose između SAD, Rusije i Evrope, i dalje preti da proizvede ozbiljno rusko-američko zaoštravanje.
Šta je razlog za taj politički okršaj svetskih giganata, koji preti novim linijama podele u Evropi i svetskoj politici?
 
Da se nešto slično dogodilo negde u Africi, na takav konflikt bi svi već davno zaboravili. A kosovski problem je isplivao na površinu i ne da mira. Ja to objašnjavam time, što se na teritoriji Kosova i Metohije danas modeliraju u najzaoštrenijem obliku procesi i tendencije globalnog razvoja čovečanstva, sudaraju interesi raznih civilizacija, profiliraju strategije delovanja centara moći. I osnovni igrači na polju Kosovu su međunarodni finansijski kapital, koji koriste Sjedinjene Države, Evropa koja je pod kontrolom Vašingtona, NATO kao vojni instrument američkog i evropskog kapitala i Rusija, koja se podiže sa kolena i ne želi da se kao ranije potčinjava Zapadu.
 
U pozicijama strana, učesnica kosovskog procesa, opovrgavaju se iluzija o okončanju "hladnog rata" i laž o postojanju jednopolarnog sveta. Odlazak sa političke scene svetskog socijalističkog sistema sa SSSR na čelu proglašen je pobedom liberalno-monetarističke ideologije i prakse, a zapadne vrednosti - univerzalnim sredstvom za sve narode, države i civilizacije. Jer u jednopolarnom svetu kapitala ne može biti raznovrsnosti tradicija, religija, socijalno-ekonomskih modela razvoja, društveno-državnih odnosa. Sve je jednoobrazno, sve je podređeno vlasti novca.
 
Međutim, nova svetska gospoda - oligarsi u svojoj globalnoj imperiji kapitala ne žele videti nepokorne narode i države, koji idu samostalnim putem razvoja i ne prizivaju judeističko-protestantske standarde kao surogate duhovno-moralnih vrednosti.
U okršaju za pokoravanje Srba korišćen je najširi arsenal sredstava: tajne operacije specijalnih službi, konsolidovana obrada javnog mnjenja, formiranje separatističkih raspoloženja, stvaranje i naoružavanje banditskih grupacija, primena ekonomskih sankcija i političke izolacije, stimulisanje narkotrafika i, najzad, otvorena vojna agresija. Zatim je usledila rezolucija Saveta bezbednosti OUN broj 1244 koja je usvojena da bi, ma kako to paradoksalno zvučalo, sve bilo precizno realizovano suprotno. Međunarodne snage i misija OUN uradili su sve što je moguće da faktički odvoje Kosovo i Metohiju od Srbije.
 
Čvrst stav zauzela je Rusija, koja nije pristala na izdaju, kako je to svojevremeno uradio Černomirdin. Evropa, makar i snebivljivo, pokušava da se usprotivi Ahtisarijevom planu, kupljenom od strane Amerikanaca, kako piše štampa, mafioznim parama, i traži kompromis. Upravo je nemački predstavnik Evropske unije Volfgang Išinger izneo ideju o podeli Kosova na albansku i srpsku zonu.
Pokušaji Amerikanaca da kosovski problem izmeste iz Saveta bezbednosti OUN i predaju ga rešavanju Kontakt-grupe naišao je na čvrst stav ruskog ministarstva inostranih poslova, koji je izjavio da "obustavljanje rada u Savetu bezbednosti OUN o Kosovu ne znači izuzimanje te teme iz okvira OUN. Konačno rešenje o statusu treba da donese Savet bezbednosti OUN na osnovu dogovora između Srba i kosovskih Albanaca".

SAD i finansijsko-oligarhijski krugovi koji stoje iznad njih teško da će se složiti da izgube kontrolu nad Balkanom. Proamerička enklava na Kosovu omogućava im da koncentrišu vojnu silu u regionu i razvijaju vojnu bazu "Bondstil", što u saradnji sa američkim vojnim prisustvom u BIH i Bugarskoj omogućava da se kontroliše tranzit energenata, da se izvode vojne operacije u južnom i jugoistočnom pravcu, da u slučaju potrebe instaliraju svako sredstvo, uključujući i elemente PRO na toj teritoriji koju one kontrolišu.
 
Uz pomoć saveznika kakav je aktuelni premijer Kosova Agim Čeku Amerikanci mogu da realizuju ideju "Velike Albanije", dugoročne krvave rane i rasadnika kriminala u Evropi. Realizacija tog projekta će postati izvor večite nestabilnosti za Evropljane, kao Irak i Palestina na Bliskom Istoku, Avganistan i Kašmir u Istočnoj Aziji, Kavkaz i Pribaltik na postsovjetskom prostoru.
Za Rusiju će američka kontrola nad Balkanom biti prepreka za okupljanje slovenske civilizacije, njenih političkih i ekonomskih interesa. Bio bi to pokušaj rušenja istorijskih veza sa Srbijom i drugim saveznicima Moskve.
Uz sve to još, Amerikanci i Englezi će aktivno igrati na kartu konfrontiranja islamskog, pravoslavno-slovenskog i evro-hrišćanskog sveta.
 
Prema tome, stvaranje države na bazi kosovske enklave apsolutno odgovara interesima svetske oligarhije, koja teži da učvrsti vlast novca i kriminalne sile nad društvom i prirodom u svetskim razmerama.
Kosovo i Metohija se pretvorila u mostobran borbe za pravičan svetski poredak, za očuvanje državnosti kao osnove i subjekta međunarodnih odnosa, za pravo da se ostane Srbin, Rus, Nemac, Francuz.
Istorijsko vreme dominiranja Zapada u svetskoj politici i svetskoj ekonomici se završava. Inicijativa u razvoju čovečanstva prešla je na Istok, u pravcu koga se okrenula i Rusija. Rusko društvo odbacuje liberalno-monetarističke vrednosti, vraća se pravoslavlju, oslobađa jeljcinsko-čubajske ideologije negiranja ruske tradicije i banalizovanja otadžbinske istorije.
 
Godine 2008. Rusija će dobiti novog predsednika.
Dogodiće se delimično obnavljanje elite. U institute vlasti doći će ljudi koji manje zavise od Zapada i koji se osećaju kao Rusi, pravoslavci. A to znači da će Rusija odlučno i nedvosmisleno stajati na strani pravične stvari Srba.